Slučaj prećutanog „Mek Donaldsovog“ dobavljača: Medijski spin kao čestica stvarnosti

Srpski mediji preneli su bespogovorno vest „Frans presa“ da je „Mek Donalds“ u Japanu i još nekim zemljama zabranio korišćenje „kineske piletine“, prećutkujući da se afera sa mesom dogodila u pogonu američke kompanije „Husi fud“ u Šangaju, koja pripada američkoj grupaciji OSI iz Ilinoisa

Za „Pečat“ iz Pekinga Branko Žujović

Afera sa mesom u Kini izbila je nakon što je jedna televizijska ekipa pre nekoliko dana profesionalno obavila posao. U reportaži iz šangajskog pogona kompanije „Husi fud“ objavila je da zaposleni na mesu čiji je rok upotrebe istekao menjaju datume. Informacija se pokazala tačnom, a kao prava medijska bomba odjeknula je kada se pročulo da se radi o dobavljaču lanaca restorana brze hrane i kafeterija, kao što su „Mek Donalds“, KFC, „Burger king“ i „Starbaks“.
Administracija za hranu i lekove iz Šangaja odmah je suspendovala plasman mesnih proizvoda kompanije „Husi fud“. Pomenuti lanci brze hrane ubrzo su saopštenjima potvrdili da su koristili meso ove kompanije, ističući predatiranje bajatih proizvoda kao neprihvatljivo.

Kompanija je američka, a ne kineska Vrlo brzo, kineske službe saopštile su sve detalje ove afere. Pokazalo se da je „Husi fud“ ćerka firma grupacije OSI iz Aurore u Ilinoisu, SAD. Skandal je produbljen u sredu, nakon policijskog saslušanja petoro radnika „Husi fuda“. Zvaničnik kineskog regulatornog tela za bezbednost hrane agenciji „Sinhua“ rekao je da su neka od nezakonitih postupanja bila izvedena u organizaciji „Husi fuda“.
Američka grupacija OSI, inače, poseduje više od pedeset sličnih pogona širom sveta. Glavni izvršni direktor kompanije, Šeldon Lavin, saopštio je odmah potom da su zvaničnici u Kini izvršili inspekciju pogona u Šangaju, zaključivši da u ostalim objektima kompanije širom sveta nema problema. Ono što se dogodilo u „Husi fudu“ Lavin je nazvao neprihvatljivim. Saopšteno je i da je skandal u ovoj firmi okrnjio ugled grupacije OSI, osnovane 1909. godine.
Sve ove dodatne, a suštinski veoma važne činjenice ostale su van domašaja srpske i, nažalost, šire svetske javnosti.

[restrictedarea]

Reakcija Kine Jedno od obećanja datih na Trećoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta KP Kine 18. saziva u novembru prošle godine odnosilo se upravo na bezbednost hrane.
Krajem juna ove godine, Kina je najavila promene Zakona o bezbednosti hrane. Održano je prvo čitanje zakona u parlamentu, a Džang Jong, prvi čovek Administracije za hranu i lekove, izjavio je da postojeći sistem bezbednosti hrane nije efektivan i da su kazne relativno blage. Tom prilikom, naveo je brojne načine zloupotrebe njenog kvaliteta.
U to vreme, aktuelna je bila afera sa zatrovanom boranijom u istočnoj provinciji Šandong.

Zaboravljena afera Međutim, malo je poznato da su možda najveće nevolje na kineskom tržištu, kada je bezbednost hrane u pitanju, izazivale kompanije iz inostranstva ili one u stranom vlasništvu. Treba se setiti, na primer, mlekare „Fontera“ sa Novog Zelanda koja je prošle godine u nekoliko navrata u Kinu izvozila kontaminirane mlečne proizvode.
Skandal je izbio početkom avgusta 2013. godine, a „Fontera“ je potrvdila da je Ministarstvo industrije Novog Zelanda proučilo sve podatke o slučaju, saopštivši pritom da su neočišćene cevi u mlekari uzrok kontaminacije proizvoda. Ministar spoljnih poslova Novog Zelanda, Marej Mekuli, pohitao je istog meseca u Peking kako bi izgladio stvar.

Pouke iz olakog pristupa Kinesko tržište broji preko milijardu trista miliona ljudi. Anketa koju je 25. jula ove godine objavio dnevnik „Čajna dejli“ svedoči da osamdeset odsto od 3 166 ispitanika nije bilo najzadovoljnije bezbednošću hrane.
Međutim, tom nezadovoljstvu ne kumuju samo domaće nego i strane kompanije. Primeri kontaminiranog mleka kompanije „Fontera“ sa Novog Zelanda, koji je predstavljao klasičan uvoz u Kinu, i afera sa prepakivanjem mesnih proizvoda sa isteklim rokom upotrebe u kompaniji u američkom vlasništvu o tome odlično svedoče.
Najnoviju aferu, koja se u nekim od domaćih medija selektivno i pristrasno pominje, nemoguće je posmatrati van okvira statusa najpoznatijih restorana brze hrane u svetu. To nisu samo mesta brze prehrane nego su i snažni kulturološki simboli sveta koji se zaklinje u ideje kao što su poslovnost, transparentnost, efikasnost, urednost i tolerantnost. Otkud onda ovakvi, varvarski primeri klasične zloupotrebe poverenja potrošača? Ne zaboravimo da je „Husi grupa“ (bila) dobavljač svih pomenutih globalnih restorana brze hrane i kafeterija.

Alarm zazvonio i u Rusiji Nekako u isto vreme kada je američka kompanija „Husi fud“ u Šangaju prepakivala bajato meso i lepila na proizvode nove datume, u Rusiji je Federalna služba za nadzor zaštite potrošača za Novgorodsku oblast tražila od suda da zabrani proizvodnju nekih hamburgera „Mek Donaldsa“.
Zabrana bi mogla da obuhvati čizburgere, rojal-čizburgere, fišburgere, čikenburgere, sladoled od jagode i mlečne koktele. Preliminarno saslušanje zakazano je za 13. avgust.
Proizvodi „Mek Donaldsa“, po sadržaju masti, proteina i ugljenih hidrata, kao i po pokazateljima energetske vrednosti, značajno odstupaju od tehnoloških standarda, obrazložila je ruska Federalna služba za nadzor zaštite potrošača. Jer, sadržaj materija u tim sendvičima, napicima i sladoledu ne odgovara informacijama koje se predočavaju korisnicima usluga „Mek Donaldsa“.
Kao povod za tužbu, navode ruske agencije, poslužio je rutinski pregled u maju ove godine u dva restorana „Mek Donaldsa“ u Velikom Novgorodu. U tužbi je navedeno da su nalazi pokazali značajne povrede zakona.
Kinesko, rusko ili bilo koje drugo veliko tržište treba pažljivo analizirati i pratiti, što se u svetu i Srbiji u javnosti nedovoljno čini. Šteta od stereotipa koji se rađaju usled nekritičkog konzumiranja spinovanih vesti može da bude ogromna.
Uz loš sendvič, spin kao jedina čestica stvarnosti je poslednje što vam treba.

[/restrictedarea]