Случај прећутаног „Мек Доналдсовог“ добављача: Медијски спин као честица стварности

Српски медији пренели су беспоговорно вест „Франс преса“ да је „Мек Доналдс“ у Јапану и још неким земљама забранио коришћење „кинеске пилетине“, прећуткујући да се афера са месом догодила у погону америчке компаније „Хуси фуд“ у Шангају, која припада америчкој групацији ОСИ из Илиноиса

За „Печат“ из Пекинга Бранко Жујовић

Афера са месом у Кини избила је након што је једна телевизијска екипа пре неколико дана професионално обавила посао. У репортажи из шангајског погона компаније „Хуси фуд“ објавила је да запослени на месу чији је рок употребе истекао мењају датуме. Информација се показала тачном, а као права медијска бомба одјекнула је када се прочуло да се ради о добављачу ланаца ресторана брзе хране и кафетерија, као што су „Мек Доналдс“, КФЦ, „Бургер кинг“ и „Старбакс“.
Администрација за храну и лекове из Шангаја одмах је суспендовала пласман месних производа компаније „Хуси фуд“. Поменути ланци брзе хране убрзо су саопштењима потврдили да су користили месо ове компаније, истичући предатирање бајатих производа као неприхватљиво.

Компанија је америчка, а не кинеска Врло брзо, кинеске службе саопштиле су све детаље ове афере. Показало се да је „Хуси фуд“ ћерка фирма групације ОСИ из Ауроре у Илиноису, САД. Скандал је продубљен у среду, након полицијског саслушања петоро радника „Хуси фуда“. Званичник кинеског регулаторног тела за безбедност хране агенцији „Синхуа“ рекао је да су нека од незаконитих поступања била изведена у организацији „Хуси фуда“.
Америчка групација ОСИ, иначе, поседује више од педесет сличних погона широм света. Главни извршни директор компаније, Шелдон Лавин, саопштио је одмах потом да су званичници у Кини извршили инспекцију погона у Шангају, закључивши да у осталим објектима компаније широм света нема проблема. Оно што се догодило у „Хуси фуду“ Лавин је назвао неприхватљивим. Саопштено је и да је скандал у овој фирми окрњио углед групације ОСИ, основане 1909. године.
Све ове додатне, а суштински веома важне чињенице остале су ван домашаја српске и, нажалост, шире светске јавности.

[restrictedarea]

Реакција Кине Једно од обећања датих на Трећој пленарној седници Централног комитета КП Кине 18. сазива у новембру прошле године односило се управо на безбедност хране.
Крајем јуна ове године, Кина је најавила промене Закона о безбедности хране. Одржано је прво читање закона у парламенту, а Џанг Јонг, први човек Администрације за храну и лекове, изјавио је да постојећи систем безбедности хране није ефективан и да су казне релативно благе. Том приликом, навео је бројне начине злоупотребе њеног квалитета.
У то време, актуелна је била афера са затрованом боранијом у источној провинцији Шандонг.

Заборављена афера Међутим, мало је познато да су можда највеће невоље на кинеском тржишту, када је безбедност хране у питању, изазивале компаније из иностранства или оне у страном власништву. Треба се сетити, на пример, млекаре „Фонтера“ са Новог Зеланда која је прошле године у неколико наврата у Кину извозила контаминиране млечне производе.
Скандал је избио почетком августа 2013. године, а „Фонтера“ је потрвдила да је Министарство индустрије Новог Зеланда проучило све податке о случају, саопштивши притом да су неочишћене цеви у млекари узрок контаминације производа. Министар спољних послова Новог Зеланда, Мареј Мекули, похитао је истог месеца у Пекинг како би изгладио ствар.

Поуке из олаког приступа Кинеско тржиште броји преко милијарду триста милиона људи. Анкета коју је 25. јула ове године објавио дневник „Чајна дејли“ сведочи да осамдесет одсто од 3 166 испитаника није било најзадовољније безбедношћу хране.
Међутим, том незадовољству не кумују само домаће него и стране компаније. Примери контаминираног млека компаније „Фонтера“ са Новог Зеланда, који је представљао класичан увоз у Кину, и афера са препакивањем месних производа са истеклим роком употребе у компанији у америчком власништву о томе одлично сведоче.
Најновију аферу, која се у неким од домаћих медија селективно и пристрасно помиње, немогуће је посматрати ван оквира статуса најпознатијих ресторана брзе хране у свету. То нису само места брзе прехране него су и снажни културолошки симболи света који се заклиње у идеје као што су пословност, транспарентност, ефикасност, уредност и толерантност. Откуд онда овакви, варварски примери класичне злоупотребе поверења потрошача? Не заборавимо да је „Хуси група“ (била) добављач свих поменутих глобалних ресторана брзе хране и кафетерија.

Аларм зазвонио и у Русији Некако у исто време када је америчка компанија „Хуси фуд“ у Шангају препакивала бајато месо и лепила на производе нове датуме, у Русији је Федерална служба за надзор заштите потрошача за Новгородску област тражила од суда да забрани производњу неких хамбургера „Мек Доналдса“.
Забрана би могла да обухвати чизбургере, ројал-чизбургере, фишбургере, чикенбургере, сладолед од јагоде и млечне коктеле. Прелиминарно саслушање заказано је за 13. август.
Производи „Мек Доналдса“, по садржају масти, протеина и угљених хидрата, као и по показатељима енергетске вредности, значајно одступају од технолошких стандарда, образложила је руска Федерална служба за надзор заштите потрошача. Јер, садржај материја у тим сендвичима, напицима и сладоледу не одговара информацијама које се предочавају корисницима услуга „Мек Доналдса“.
Као повод за тужбу, наводе руске агенције, послужио је рутински преглед у мају ове године у два ресторана „Мек Доналдса“ у Великом Новгороду. У тужби је наведено да су налази показали значајне повреде закона.
Кинеско, руско или било које друго велико тржиште треба пажљиво анализирати и пратити, што се у свету и Србији у јавности недовољно чини. Штета од стереотипа који се рађају услед некритичког конзумирања спинованих вести може да буде огромна.
Уз лош сендвич, спин као једина честица стварности је последње што вам треба.

[/restrictedarea]