Lord Kristofer Monkton: Njihova velika masna klimatska prevara

U toku su pripreme za Klimatski samit u Parizu 2015. koji globalisti vide kao priliku da uspostave Svetsku vladu i ponište sve slobode za koje su se ljudi izborili. Ovo je ogroman korak unazad za čovečanstvo. Pred nama je žestoka borba u kojoj niko ne bi smeo da bude nemi posmatrač

Razgovarala Biljana Đorović

Politički korektan „naučni“ mit o globalnom zagrevanju uzrokovanom čovekovom delatnošću jedan je od centralnih mitova Novog svetskog poretka, koji ima zadatak da omogući preuzimanje resursa i uspostavi kontrolu nad svakim aspektom života na planeti onako kako je to propisano Agendom 21 UN. Zadatak da dokažu da postoji fenomen globalnog zagrevanja − prouzrokovan povećanjem koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, kao posledice ljudske aktivnosti i – posledično − klimatskih promena, izvršavaju združeno organizacije UN poput Svetske meteorološke organizacije i sa njom usko povezanog „Programa zaštite prirodne sredine“, koje su uposlile brojne korumpirane naučnike na obezbeđivanju „naučnog“ autoriteta za ovu tezu, a ona služi kao savršeno pokriće za uvođenje Agende 21. U međuvremenu se u svetu tajnom upotrebom meteorološkog i klimatskog oružja sprovodi program izmene klime u realnom vremenu – proizvode se poplave, uragani, tornada, suše. Način na koji funkcioniše čitav proces u prilici smo da veoma dobro sagledamo u Srbiji, gde se nakon udara meteorološkim oružjem proizvedenog ciklona „Tamara“ – sprovodi otimanje EPS-a, „Telekoma“ i poljoprivrednih resursa.
Naučnici koji dokazuju da je reč o globalnoj prevari, da globalnog zagrevanja planete nema i da emisija CO2 nije bitan uzrok zagrevanju planete, pokazujući da se podaci o temperaturnim promenama i njihovim posledicama fabrikuju u cilju zadobijanja vlasti i uspostavljanja totalitarne kontrole nad svetom, sprečavaju se da nastupaju na skupovima posvećenim ovoj temi, na univerzitetima i javnim skupovima, sprovodi se opsežna operacija diskreditacije na internetu a pripadnici grupa za flek sve češće ih nazivaju – „zločincima koje treba ukloniti sa lica Zemlje“. I, niko nije razbesneo globaliste u ovoj sferi njihovog beščašća više od lorda Kristofera Monktona, trećeg vikonta od Brenčlija (Christopher Walter Monckton, 3rd Viscount Monckton of Brenchley) naučnika koji je svojim analizama, briljantnom argumentacijom i retorikom potpuno razneo obmane upakovane u simulakrum naučnih istina o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama, koje predstavljaju osnovnu polugu za implementaciju Agende 21 UN.
[restrictedarea] Lord Monkton je tokom Samita svetskih lidera u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra 2009. (skup organizovan sa ciljem usvajanja mera „za borbu protiv negativnih posledica klimatskih promena kroz smanjenje emitovanja ugljen-dioksida“, koji je okupio predstavnike 192 zemlje) neumornim angažmanom doprineo da se ne usvoji Ugovor koji bi doveo do uspostavljanja Svetske vlade i totalitarnog poretka, mnogo opasnijeg i pogubnijeg od prethodnih globalističkih projekata – nacizma i komunizma.
On je tada ukazao na pravu prirodu i ciljeve održavanja samita kao i na posledice koje bi proizvelo potpisivanje Ugovora i posle toga je bio udaljen sa skupa, pri čemu je danski policajac primenio silu. Potom su Soroševi „zeleni“ upali na mali privatni skup i standardnom operacijom urlikanja sprečili Monktona i druge govornike da prezentuju naučne podatke u oblasti klimatologije koji otkrivaju razmere prevare u kontekstu globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Lord Monkton je jedini čovek kome je zabranjeno da govori u američkom Kongresu, što je urađeno na predlog republikanaca, koji su želeli da ga spreče da izloži razornu argumentaciju usmerenu na razobličavanje obmana i laži Ala Gora − vodećeg promotora narativa o globalnom zagrevanju i promeni klime.
Čitaoci „Pečata“ imaju izuzetnu priliku da pročitaju intervju sa najopasnijim neprijateljem Novog svetskog poretka u oblasti politički korektne fantomske klimatologije.

Naneli ste žestok udarac Novom svetskom poretku razobličavajući pravu prirodu Klimatskog samita u Kopenhagenu i tako postali jedan od vodećih neprijatelja u domenu globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Kada ste shvatili kakva je priroda Ugovora koji je trebalo da bude usvojen na ovom samitu?
Nekoliko meseci pre održavanja Samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009, gde su nameravali da usvoje Ugovor koji bi doveo do uspostavljanja Svetske vlade i totalitarnog sistema kontrole i upravljanja, predviđenih Agendom 21 UN, globalisti su odlučili da postave Nacrt ugovora na opskurni veb-sajt UN. To su uradili kako bi mogli da tvrde da su pre usvajanja Ugovora (čemu su se nadali, a što se, na svu sreću, nije dogodilo) dali ljudima priliku da se upoznaju sa njegovim sadržajem a onima koji bi nakon usvajanja protestovali zbog toga što nisu bili upoznati sa sporazumom mogli da kažu: „O, izvinite, ali Ugovor je pre usvajanja mesecima bio na našem veb-sajtu. Niste dovoljno pažljivo gledali.“ No, moj dobar prijatelj, cenjeni astrofizičar, dr Vili Sun (Willie Soon) sa harvardskog Smitsonijan instituta za fiziku (SAD) ima jednu osobinu koja je pogubna za globaliste – on čita sve što oni objavljuju na svojim sajtovima. I, on je otkrio Nacrt ugovora i odmah mi ga poslao. Bilo je to u oktobru 2009. U to vreme sam bio u Kanadi i pripremao se da održim govor na konferenciji u organizaciji Petroleum kluba (Petroleum Club) u Kalgariju, čije se članice − kompanije nalaze na 25. mestu najbogatijih iz naftnog biznisa u svetu. Tom prilikom sam ispričao kako sam bio užasnut Nacrtom ugovora koji se države spremaju da potpišu u Kopenhagenu. Članovi Petroleum kluba su bili prilično šokirani i ne znam koliko su bili u stanju da poveruju u ono što govorim, budući da je zvučalo dosta ekstremno. Kevin Lajbin iz „Nešenel posta“, jednog od najvećih nacionalnih listova u Kanadi, prišao mi je posle izlaganja i rekao: „Imao sam bolje mišljenje o tebi, Monktone. Upravo si izneo jednu od lošijih teorija zavere o Svetskoj vladi i Novom svetskom poretku.“ Odgovorio sam mu: „Imam samo dve reči za tebe, Kevine. PROČITAJ UGOVOR.“ Poslao sam mu mejlom Ugovor i on me je posle sat vremena pozvao telefonom veoma uzrujan i rekao: „Pročitao sam Ugovor. Zašto mi nisi rekao?!“ Odgovorio sam mu: „U stvari, mislio sam da jesam.“ On je odgovorio: „Ne. Ovo je deset puta gore. Ovo ću objaviti na prvoj strani ‚Nešenel posta‘.“ Nedelju dana potom, posle temeljnog istraživanja, Kevin je Ugovoru posvetio čitavu naslovnu i jednu unutrašnju stranu. Ali, to nije sve. Premijer Kanade Stiven Harper odmah je pozvao Kevina da radi u njegovom kabinetu, neprijatno iznenađen što mu niko od službenika nije saopštio šta se sprema, već je to morao da sazna iz štampe. „Nešenel post“ je prvi list u svetu koji je objavio sadržaj Ugovora, i to pošto ga je dobio od mene. Nekoliko nedelja posle toga, bio sam u Minesoti, gde sam držao predavanje u Institutu za slobodno tržište i, na zahtev slušalaca, govoru sam dodao četvorominutnu analizu Ugovora i njegovog značaja za sudbinu demokratije. Zaključak je bio: demokratija sa tim Ugovorom uopšte nema budućnost. Neko je snimio kamerom ovaj kratki segment i postavio ga na Jutjub. Za nedelju dana 2,5 miliona ljudi je pogledalo taj snimak. Bio je to najbrži Jutjub pregled koji je postigao platinasti rekord za bilo koji politički govor ikada. I još uvek nije oboren. Onda se dogodilo nešto neobično: broj pregleda je prestao da raste. Pomislio sam da je dostigao svoj vrhunac i da više nema interesovanja, no tada me je pozvao profesor teksaškog A&M univerziteta i rekao mi da sam meta interesantnog napada: globalisti su otvorili 12 fantomskih stranica pod ključnim rečima „Monkton video“, čiji sadržaj čini gomila besmislica – znakova pitanja, uzvičnika… Te stranice su bile od pretraživača najviše rangirane na internetu za ključnu reč „Monkton“, što je veoma zanimljivo budući da je video sa snimkom mog govora videlo 2,5 miliona ljudi. Profesori teksaškog univerziteta su mi objasnili da su globalisti platili sve pretraživače kako bi to postigli, što ih je koštalo najmanje četvrt miliona dolara. Tu ogromnu svotu novca uložili su da bi ućutkali ovaj kratki video sa mojim govorom. Otkrio sam i da imaju stalno zaposlen tim tzv. „naučnika“, od kojih se mnogi lažno predstavljaju i prate sve šta ja radim. U slučaju da me neki od univerziteta u svetu pozove da održim predavanje, ti ljudi imaju zadatak da pozovu dekane fakulteta i prorektora i da zahtevaju opoziv poziva. Oni im šalju preteće mejlove sa napomenom da bi nad svakim ko iznosi i najmanju sumnju u realnost klimatskih promena trebalo izvršiti smrtnu kaznu. To je stav koji su zauzeli: nas treba pobiti zato što se usuđujemo da ispitujemo njihove tvrdnje.

Koje organizacije i institucije učestvuju u kreiranju lažnog narativa o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju i kakva je uloga UN u ovom procesu?
Svrha UN je da se obogate i zadobiju vlast nad državama članicama. UN su postale korumpirana birokratija i trebalo bi ih pod hitno rasformirati. Klimatske promene su jedan od mehanizama kojima se učvršćuje njihova vlast i bogatstvo. Ustanovile su međuvladin „Panel o klimatskim promenama“ preko Svetske meteorološke organizacije i „Programa za zaštitu prirodne sredine“, koji finansiraju ovaj projekat. One su okupljenim naučnicima rekle da njihov zadatak nije da istražuju klimatske promene, već da pretpostave da problem sa klimom postoji i tako pronašle izgovor za izvlačenje što veće svote novca od država članica na temelju priče o postojanju krize koja, kako nam je danas potpuno jasno, nije uopšte postojala.

Postoji li globalno zagrevanje?
Ne postoji. I ma koliko daleko išli u prošlost, to se potvrđuje. Ukoliko krenete u razmatranje od srednjovekovnog toplog perioda, zaključićete da zagrevanja nema. Ako krenete od rimskog toplog perioda – takođe, i možemo da odemo još dalje u prošlost od minojskog toplog perioda i da zaključimo to isto – danas je hladnije nego što je bilo u to vreme. Tako je i sa Egipatskim carstvom ili bronzanim dobom sve do onog što nazivamo holocenski klimatski optimum, kada je temperatura bila najviša u proteklih 10.000 godina.
Ukoliko, međutim, razmotrimo temperaturne rekorde zabeležene termometrom, najviša stopa zagrevanja odigrala se između 1695. i 1732. Tokom ovih 40 godina temperatura se povećala za 2,5° C što je, ukoliko analiziramo linearni trend, ekvivalentno povećanju od 4° C po veku. To je najveći stepen globalnog zagrevanja koji smo do sada imali. Značajno je primetiti da se ovo zagrevanje u potpunosti odigralo pre nego što je otpočela industrijska revolucija, što znači da ljudski faktor nije ni na koji način mogao da mu doprinese.
Najbrži rast zagrevanja, od kako raspolažemo najrazličitijim načinima instrumentalnog merenja širom sveta, dogodio se između 1974. i 2006. godine kada je porast temperature bio ekvivalentan rastu od 2° C po veku. No, ukoliko sada razmotrimo period od 1996. do danas – a to je period od 17 godina i devet meseci – nema nikakvog globalnog zagrevanja prema satelitskim merenjima RSS. Druga beleženja govore o periodu od 13,5 godina, no bilo kako bilo, u pitanju je prilično dug period u kojem nije zabeleženo nikakvo globalno zagrevanje a tokom poslednjih nekoliko decenija nije zabeleženo zagrevanje koje bi se statistički razlikovalo od nultog. Interesantno je da se ovi zvanični podaci uopšte ne objavljuju u bilo kojim „mejnstrim njuz“ medijima zbog toga što su oni od samog početka uvezani i uključeni u igru kao glavna poluga za modelovanje svesti ljudi neophodno za sprovođenje Agende 21 UN i uvođenje Svetske vlade.

Globalistima je veoma stalo da nestanu svi dokazi o postojanju jako toplog perioda u srednjem veku. Dr Džonatan Overpek, naučnik blisko povezan sa Klimatskim panelom UN, poslao je 1995. mejl dr Dejvidu Demingu, neposredno pošto je Deming objavio naučni rad u prestižnom naučnom časopisu „Science“ gde je opisao srednjovekovni topli period koji je počeo oko 1000. godine i trajao sve do hladnog perioda poznatog kao malo ledeno doba koje je trajalo do 14. veka. Kakve je instrukcije Overpek dao Demingu u tom mejlu?
Nedelju dana pošto se rad pojavio, Dejvida je kontaktirao novinar „Nacionalnog radija“ i ponudio da ga intervjuiše pod jednim uslovom − da kaže da je srednjovekovni topli period bio posledica ljudskih aktivnosti, što je dr Deming, dobar, pošten i nezavisan naučnik, smesta odbio da učini. Uskoro je dobio zapanjujući mejl od dr Overpeka, vodećeg naučnika u oblasti klimatskih promena: „Moramo da se otarasimo srednjovekovnog perioda.“ Overpek je mislio da je Dejvid jedan od onih naučnika koji će uzeti novac i zauzvrat potvrditi da klimatskih promena nije bilo pre našeg doba u kojem je „čovek svojom aktivnošću uzrokovao globalno zagrevanje i klimatske promene“. Dejvidu je bilo jasno da je posredi realizacija političke agende u sklopu koje naučnici treba da fabrikuju činjenice i izbrišu pouzdane podatke o postojanju toplog perioda u srednjem veku ukoliko to smeta političkom cilju.
Grafikon na Izveštaju SMO postao je simbol ove lažne nauke i amblem Klimatskog panela UN. Na trećoj sesiji 2001. upotrebili su ga šest puta, uvećanog i u punom koloru. Vladajuća klasa je bila oduševljena jer je uspela da otkloni još jednu prepreku u uspostavljanju svog ogromnog vladajućeg sistema, što su pokušali da urade u Kopenhagenu 2009. Nekoliko nedelja pre održavanja Samita o klimatskim promenama, od strane krtice u Odeljenju za istraživanje klime Univerziteta Ist Anglija u Britaniji, čiji je sistem za temperaturno praćenje u samom srcu prevare, otkrivena je elektronska pošta koja sadrži ogroman broj zapanjujućih mejlova što svedoče da je do srži korumpirana i pokvarena međunarodna klika naučnika klimatologa izmislila, štimovala rezultate i širila strah od globalnog zagrevanja, privatno priznajući da je sve obmana i da oni ne mogu da objasne kako poslednjih osamnaest godina globalnog zagrevanja nema. „Mejnstrim njuz“ mediji su izbegavali da saopšte sadržaj mejlova koje su naučnici razmenjivali a radilo se o priznanjima da su manipulisali podacima kako bi proizveli odgovarajuće rezultate, da su izvrgavali ruglu naučnike koji se nisu slagali sa prevarantima, kao i da su inkriminišući podaci koje bi neko mogao da traži na osnovu Akta o slobodnom pristupu informacijama bili uništavani.
I kako su vlade zemalja reagovale? Nikako. Klajmatgejt, kako je nazvana organizacija velike laži, dovela je do upriličenja nekoliko sesija prividnih istraga. Prijavio sam se za jednu od njih. Napisao sam da imam pozadinske informacije i da želim da pružim dokaze. Odgovorili su mi da sam se prijavio suviše rano. Kada sam ih posle dve nedelje ponovo pozvao, rekli su da je isuviše kasno. Stvar je bila nameštena od vrha do dna. Većina zemalja u svetu je u to uključena ali svime rukovodi relativno mala grupa ljudi koja želi da prisvoji apsolutnu vlast, oduzme je iz ruku izabranih narodnih predstavnika u nacionalnim institucijama i preda neizabranim predstavnicima u supranacionalnim institucijama.

Kakva je uloga Svetske meteorološke organizacije u proizvodnji velike politički korektne klimatološke laži?
Ako pogledate Izveštaj o klimi koji je 1999. godine podnela Svetska meteorološka organizacija, već na koricama ćete se susresti sa sramnom prevarom koju su osmislili njeni naučnici, a pokazuje čime se ove organizacije služe na putu uspostavljanja totalitarnog, na lažima zasnovanog i lažima održavanog poretka. Na koricama Izveštaja predstavljena je navodna rekonstrukcija temperatura kroz istoriju, merenih u tri kruga. Prvi predstavlja grafikon temperature modernog doba. Drugi krug se nadovezuje na prvi tako da izbegne prikazivanje toplog perioda u srednjem veku. Treći krug je tako tempiran da izgleda kao da toplog perioda u srednjem veku nije ni bilo.
Ali, nema policije na svetu kojoj bih mogao da tužim Svetsku meteorološku organizaciju i UN zbog ove prevare izvedene sa namerom da ljudi poveruju da toplih perioda u istoriji nije bilo te da su njihove aktivnosti najveća opasnost za planetu. Javno sam se suprotstavio direktoru SMO i on je bio veoma uzrujan, besan i uplašen kada je video koliko znam o tome šta on i njegovi kompanjoni pokušavaju da prevarom postignu. No, radi se o supranacionalnoj organizaciji koja nije nastala pod nacionalnom ili internacionalnom jurisdikcijom i nema instance pred kojom bi morala da odgovara za obmane i prevare poput montiranih grafikona na koricama Izveštaja.

Da li teorija o globalnom zagrevanju uzrokovanom ljudskom aktivnošću koja je dovela do pojačane emisije CO2 ima osnovu u realnosti?
Ako dodate ugljen-dioksid u atmosferu, pod uslovom da svi ostali parametri ostanu isti, dobićete izvesno globalno zagrevanje kao rezultat. To je veoma dobro ustanovljeno u teoriji tokom poslednjih sto godina a merenja su počela da se sprovode pre 160 godina sa eksperimentima Džona Tindejla iz Kraljevskog instituta u Londonu i ona pokazuju da postoji tzv. efekat staklene bašte. Nekoliko gasova uzrokuje ovaj efekat a najvažniji je vodena para a zatim CO2. Ukoliko koristite fosilna goriva, koncentracija CO2 se povećava i moglo bi se očekivati da to bude uzrok izvesnom globalnom zagrevanju. No, prostor za sumnju, čak i u ovaj deo priče, otvara se pitanjem da li drugi parametri mogu da ostanu isti, jer kada dodajete CO2, čime zagrevate atmosferu, na primer, povećava se vodena para koja odaje latentnu toplotu sa površine Zemlje u više slojeve atmosfere gde se kondenzuje: postaje senzibilna toplota i pada u vidu kiše zato što je viša atmosfera mnogo hladnija od površine Zemlje. Rezultat povećanja isparavanja sa površine vode izazvaće, dakle, hlađenje, a ne zagrevanje.
Drugi problem sa takozvanom CO2 teorijom odnosi se na njihovu sopstvenu matematiku, o čemu upravo pišem naučni rad. Ukoliko udvostručite koncentraciju CO2 u atmosferi, a svi ostali parametri ostanu isti, možete očekivati oko 1° C globalnog zagrevanja – što je nedovoljno da izazove krizu. Možete čak spaliti celokupnu količinu fosilnih goriva na svetu i dobićete povećanje globalnog zagrevanja za 2° C − maksimalno za 2,5° C, što nije ni najmanje zastrašujuće jer bi trebalo nekoliko stotina godina da ga dostignemo. Da bi učinili da izgleda zastrašujuće, oni kažu da postoji nešto što nazivaju temperaturna povratna sprega, pod čime podrazumevaju da ukoliko zagrevate atmosferu zbog povećanog CO2, atmosfera je u stanju da nosi eksponencijalno više vodene pare. Jednačina koja to treba da pokaže jedna je od malobrojnih koje obezbeđuju pouzdanost klimatologiji: Klauzijus–Klapejron relacija nazvana po poznatom francuskom i nemačkom naučniku. No, pouzdanost rezultata i kod primene ove jednačine zavisi od seta podataka koje koristite. Jedan set podataka pokazuje da je u poslednjih 30 godina sa malim povećanjem zagrevanja koje se dogodilo, došlo do četiri odsto povećanja koncentracije vodene pare ili vlažnosti u atmosferi. Međutim, drugi set podataka pokazuje da ne samo što nije došlo do povećanja koncentracije vodene pare već je u srednjoj troposferi i višoj troposferi do 10 km, došlo do opadanja vodene pare. Korišćenje neodgovarajućeg seta podataka je delimično odgovorno za neke od najvećih promašaja kompjuterskih modela koji su predvideli da će, ukoliko zagrevamo atmosferu ugljen-dioksidom, doći do trostrukog povećanja zagrevanja u tropskom delu (između 8 i 12 km visine). Međutim, mi smo do sada uradili na milione merenja pomoću radio-sondi, pri čemu prikačite temperaturne senzore za balon i merite parametre na različitim visinama. Merenja su pokazala da veoma važan deo teorije zagrevanja uzrokovanog CO2 nema potvrdu u realnosti.

Vremena ima malo. Novi samit o klimatskim promenama zakazan je za sledeću godinu i globalisti će pokušati da postignu ono što nisu uspeli u Kopenhagenu.
Način na koji se za to pripremaju je veoma interesantan. Nažalost, političari u mnogim zemljama veruju u ove besmislice i bojim se da je jedna od njih Britanija zato što mi imamo strahovito glupu i naučno nepismenu vladajuću klasu. I, sada su neke zemlje uvele funkciju ambasadora za klimu. SAD su odredile Ala Gora a Britanija je odredila Dejvida Kinga za ambasadora za klimatske promene i oni sada neprimetno i tiho putuju po svetu i lobiraju u zemljama koje bi mogle da kažu „ne“ monstruoznoj nameri da potpišu Klimatski ugovor u Parizu 2015. Globalisti će biti mnogo bolje pripremljeni ovoga puta. U Kopenhagenu ih je veoma iznenadilo kada je Kina odbila da potpiše ugovor, no sada su održani pripremni razgovori sa Kinezima. Dva se premijera trenutno protive ovoj gluposti – Toni Abot u Australiji, koji će još uvek biti na toj poziciji kada se konferencija bude održavala, dok drugi, Stiven Harper, premijer Kanade, najverovatnije neće, zbog opštih izbora koji će biti održani početkom sledeće godine. Dejvid King je pred Komitetom za zaštitu životne sredine u Donjem domu parlamenta nedavno bio upitan od strane predsednika Odbora Komiteta, koji zarađuje sto pedeset hiljada dolara godišnje, mimo subvencija koje mu obezbeđuju brojne privilegije, što ga ne sprečava da sagleda nove prosperitetne izglede u kešu ukoliko pokaže dovoljno zabrinutosti zbog klimatskih promena: „Da li ima zemalja koje nisu na liniji?“ Dejvid King je odgovorio da su to Australija i Kanada, dodajući: „Ne moraš brinuti za Kanadu, tamo će se vlada promeniti a nova će uraditi šta joj se kaže.“ Eto kako se vrše pripreme za Klimatski samit u Parizu 2015, koji globalisti vide kao priliku da uspostave Svetsku vladu i ponište sve slobode za koje su se ljudi izborili. Ovo je ogroman korak unazad za čovečanstvo i ja nisam ni najmanje ubeđen da možemo zaustaviti i ovaj Ugovor, kao što smo to uradili u Kopenhagenu 2009. Pred nama je žestoka borba u kojoj niko ne bi smeo da bude nemi posmatrač.

______________________________________________________________________________

IZ BIOGRAFIJE

Lord Monkton je saradnik Instituta za naučnu i javnu politiku (Science and Public Policy Institute − SPPI) koji se bavi klimatologijom i razobličavanjem laži o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju uzrokovanom delovanjem čoveka. Lord Monkton je autor brojnih knjiga o poznatoj igri sudoku, kao i u naučnim krugovima poznate večne slagalice 1 i 2, poslovni je konsultant, svojevremeno savetnik Margaret Tačer za nauku i domaću politiku, autor brojnih naučnih radova objavljenih u recenziranim naučnim časopisima.

[/restrictedarea]