Kako izlečiti Ujedinjene nacije?

Nemoć svetske organizacije, često blokirane iznutra samovoljom najmoćnijih država, podstakla je brojne grupe i pojedince da predlažu načine na koje bi Ujedinjene nacije mogle da se reformišu u efikasno telo za suzbijanje sukoba

Piše Zoran Milošević

Ima li bilo kakve koristi od Ujedinjenih nacija (UN) ili ova međunarodna organizacija predstavlja mesto gde se izgovaraju velike reči i javljaju velike ideje, ali iza kojih nema konkretnih dela? Prema ruskom portalu Pravda.ru, glavni problem je Vašington, koji ignoriše UN i podseća na izjave predsednika SAD Baraka Obame „da ova organizacija protivreči suverenim američkim pravima i sprovođenju njihove politike u svetu“, što definitivno čini nemogućim pravedno rešavanje međunarodnih konflikata i sukoba. To potvrđuju i podaci. Naime, od 1990. godine ubijeno je dva miliona dece, dok je šest miliona ranjeno. Dogodio se raspad nekih država, a na neke je bez saglasnosti Saveta bezbednosti izvršena agresija od strane SAD i njenih saveznika. Od 2005. godine (kada je uspešno završena misija u Sijera Leoneu) UN nemaju uspeha u rešavanju konflikata, iako zvanično imaju 51 mirotvoračku operaciju u svetu, navodi portal UN www.un.org.
[restrictedarea]

KRIM DONEO, KRIM ODNEO Iako je, dakle, Organizacija ujedinjenih nacija stvorena posle Drugog svetskog rata radi podrške i učvršćivanja mira i bezbednosti, ona danas, navodi Dario Misrai za argentinski „Infobae“ (2. avgust 2014. godine) nije u stanju da spreči nijedan međunarodni konflikt. Ruski politikolog i direktor Centra za istočnoevropska istraživanja Andrej Okara za portal Pravda.ru, a povodom Ukrajine, ističe da UN nemaju snage da reše konflikt, te ih je potrebno reformisati, i dodao: „Danas se može konstatovati da se na naše oči sistem UN raspada tamo gde je i rođen, na Krimu“. Iako je ova organizacija priznala postojanje više desetina hiljada izbeglica iz Ukrajine, Savet bezbednosti nije dozvolio otvaranje humanitarnog koridora, što je predlagala Rusija.
Upravo kriza u Ukrajini podstakla je brojne ruske naučnike da se izjasne, poput Vjačeslava Dašičeva sa Instituta za međunarodna ekonomska i politička istraživanja Ruske akademije nauka, navodi portal Pravda.ru (10. 6. 2014.) da se glasno kaže da Rusija treba da inicira stvaranje nove organizacije umesto UN, jer očigledno ne mogu da ispune svoj mirotvorački mandat i novi rat u centru Evrope se već nazire. Tako je reforma UN, odnosno najvažnijeg organa ove institucije, Saveta bezbednosti, ponovo došla na dnevni red, što nije prvi put.
Bilo je nekoliko pokušaja da se reformišu Ujedinjene nacije. Na primer, već 1965. godine broj nestalnih članova Saveta bezbednosti uvećao se sa šest na deset. Mesto stalnog člana Saveta bezbednosti dobila je Kina. Posle raspada SSSR, Rusija je postala stalni član. Godine 1992. generalni sekretar UN pozvao je sve vlade nacionalnih država da podrže reformu i formirao radnu grupu. Od tada je prošlo više od 20 godina a reforma još nije izvršena. Uzrok zastoja su protivrečosti između stalnih članova Saveta bezbednosti. Na primer, Francuska podržava kandidaturu Nemačke za stalnog člana Saveta bezbednosti, ali to sprečavaju SAD. SAD zato podržavaju kandidaturu Japana, ali to sprečavaju Kina i Indija. Rusija bi da stalni član SB postane Brazil, ali su SAD protiv toga. Dakle, trenutno ne postoje šanse da se UN reformišu i postanu mesto rešavanja konflikata i sprečavanja rata. Ovde je još jedna činjenica važna – „šampion“ po ulaganju veta na odluke Saveta bezbednosti su SAD. Jasno je, dakle, da nema mira u svetu, niti reforme Saveta bezbednosti i UN dokle god je vlast koncentrisana u rukama pet stalnih članica Saveta.

JEDNOSTRANA REŠENJA Prethodnik UN, da podsetimo, bila je Liga nacija, koja je stvorena 28. juna 1919. godine u skladu sa Versajskim ugovorom o preuređenju Evrope posle završetka Prvog svetskog rata (1914–1918). Liga nacija je bila nadnacionalni organ koji je imao za članice 63 države, a ciljevi su bili očuvanje mira, razvoj međunarodne saradnje i regulisanje međunarodnih sporova. Ona, kao što je poznato, nije ispunila svoju misiju i 20 godina kasnije izbio je Drugi svetski rat, koji je završen sa desetinama miliona ubijenih ljudi.
Okončanje Drugog svetskog rata značio je i kraj Lige nacija i njeno mesto je zauzela Organizacija ujedinjenih nacija. Sve je započeto u San Francisku 24. oktobra 1945. godine, kada su se okupili predstavnici 50 država da bi uradili Povelju Ujedinjenih nacija. U suštini, u ovaj dokument su ušli predlozi Velike Britanije, Kine, Sovjetskog Saveza i SAD. Povelja je potpisana 26. juna 1945. godine od predstavnika 50 država, dok je Poljska, koja nije bila predstavljena na Konferenciji, potpisala dokument kasnije i postala 51. država, osnivač Ujedinjenih nacija. Trenutno UN imaju 193 države članice, ali su nemoćne da se suprotstave jednostranim rešenjima nekih država – pre svega SAD i Velike Britanije – ističe Marija Sesilija Kostero, politikolog sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika. Drugim rečima, došlo je vreme da se prizna da su posle Drugog svetskog rata UN imale zasluga u sprečavanju konflikata, ali danas to više nije tako. Očuvanje mira na planeti je neispunjen zadatak ove organizacije, a glavnu odgovornost za to snosi Savet bezbednosti, tačnije pet stalnih članica ovog tela. Naime, stalne članice imaju pravo veta i ono sprečava postizanje dogovora. Samo Savet bezbednosti UN ima pravo da donese odluku o primeni sile, uvođenju ekonomskih i političkih sankcija. Pri tome, sve ove mere pretpostavljaju uvažavanje međunarodne stabilnosti radi zajedničkog dobra. U praksi, sve je suprotno. SAD same uvode sankcije kome žele i na istu politiku primoravaju svoje saveznike, a kad treba, stavljaju i veto na neke odluke, pri čemu se događa cepanje na zajedničke i lične interese, što predstavlja stvarnu dramu UN.
U sastav Saveta bezbednosti ulazi 15 država članica: pet stalnih i 10 nestalnih, koje bira Generalna skupština na rok od dve godine. Trenutno, sve veći broj država se zalaže za reformu Saveta bezbednosti putem proširenja sastava i ograničenja primene veta (na koji imaju pravo Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina). Upravo je ovo pitanje koje izaziva najviše dilema i otpora, pošto svaka država sa pravom veta može blokirati donošenje odluke ili određenog rešenja.

VATRENE PRISTALICE REFORME UN su složena organizacija sa brojnim organima i organizacijama, a oni imaju različite zadatke. Neki organi ili organizacije imaju primetne rezultate rada, dok su drugi manje aktivni i ne mogu da se pohvale boljim rezultatima. Tačno je da UN rešavaju zadatke koje nimalo nije lako rešiti, kao što su klimatske promene, informativna ravnopravnost malih država i sloboda medija, kontrola naoružanja, poštovanje ljudskih prava, zaštita izbeglica iz ratom zahvaćenih područja itd. Zato su brojni analitičari i političari vatrene pristalice reforme UN. Ukoliko se njihovi predlozi sažmu, mogu se svesti na sledeće: potrebno je reformisati UN tako da se poveća broj stalnih članova Saveta bezbednosti, jer je njegova sadašnja struktura nastala 1946. godine i u potpunosti je zastarela. Nove stalne članice mogle bi biti Brazil, Indija, Južnoafrička Republika, Nemačka, Argentina, Meksiko, a tu se vide i Turska i Iran, dok bi ovlašćenja generalnog sekretara UN trebalo povećati. No, reformu sprečavaju aktuelni stalni članovi Saveta bezbednosti, posebno SAD i Velika Britanija.
Sa prethodnim stavom saglasan je i Alvaro Vargas Ljosa, koji za čileanski portal „La Tercera“ ističe da je Savet bezbednosti „relikt prošlosti“ i sve vlade bi htele njegovu reformu, ali je on i dalje zatvoren za promene, te sve više postaje „zastarela organizacija“. Savet bezbednosti je osnovan da obezbeđuje mir u svetu, da rešava sukobe koji bi mogli dovesti do rata, a u slučaju agresije jedne države na drugu da donosi mere za regulisanje konflikta. Međutim, kako pokazuju događaji na prostoru bivše Jugoslavije (po Rezoluciji SB Kosmet je srpski) u Iraku, Libiji, Siriji, Ruandi ili Sudanu, rezolucije Saveta bezbednosti su samo na papiru ako nisu u skladu sa interesima Zapada, tačnije SAD, i nijedna od njih nije zaživela. Savet bezbednosti ima mogućnost da „neposlušne“ pritisne, ali on demonstrira nesposobnost da išta korisno uradi, a veliku zabrinutost izaziva samostalno delovanje SAD, koje se ne obaziru na OUN.
[/restrictedarea]