Bilderberg u raljama kuke i motike

Pod parolom „Dalje od nas! Italijani brane svoj Ustav i demokratiju“, novoosnovani pokret „Suvereni italijanski narod“ i poslanici „Pokreta pet zvezdica“ 14. jula ove godine predali su tužbu Javnom tužilaštvu u Rimu protiv „Bilderberga“ zbog grubog kršenja člana 18. italijanskog Ustava, po kojem se zabranjuju tajno udruživanje i konspirativno donošenje odluka od javnog značaja za državu

Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović

Tajni sastanci finansijske i političke zapadne elite, od čijih odluka zavise sudbine miliona ljudi, za italijanske medije su punih 60 godina bili atraktivni koliko i sednice kućnog saveta i proslave godišnjica mature u nekoj dubokoj provinciji. O „Bilderbergu“ se ćutalo, od „Bilderberga“ se zaziralo, sve dok Javnom tužilaštvu u Rimu nije stigla tužba protiv ovog ekskluzivnog kluba i to zbog subverzivnog delovanja, tajnog udruživanja i konspirativnog donošenja odluka od javnog značaja za narod i državu.
Doskora, većina Italijana nikada nije čula za „Bilderberg“. Oni retki koji su nešto načuli uglavnom su iz predostrožnosti zazirali od ovog „vrućeg krompira“ i poput heroine iz filma Rajka Grlića, Štefice Cvek, uporno ponavljali: „Ne bih se htela mešati.“ Pogotovo što se „novinarska posluga“ potrudila da svakoga ko je pokušao da se malo ozbiljnije pozabavi suštinom delovanja na ovim elitnim sastancima odmah ismeje i proglasi za opasnog čudaka koji veruje u manijakalne teorije zavere o tajnim društvima koja biraju predsednike, kroje ratove, ruše vlade i uništavaju nacionalne valute (a u svojoj agendi imaju zacrtano stvaranje globalne, strogo kontrolisane policijsko-elektronske države gde ćemo, navodno, svi biti samo poslušno roblje!) Međutim, zvanične medijske gluposti i servirane laži počele su da gube omamljujući efekat kada se „kuka i motika“ od muke probudila i shvatila da stvarnost sve više liči na crne prognoze onih koji su svojevremeno upozoravali na opasnost od konspirativnog delovanja bilderberške aristokratije.
[restrictedarea]

SAVREMENA „POBUNA MASA“ Pod parolom „Dalje od nas! Italijani brane svoj Ustav i demokratiju“ novoosnovani pokret „Suvereni italijanski narod“ i poslanici „Pokreta pet zvezdica“ su 14. jula ove godine predali tužbu Javnom tužilaštvu u Rimu protiv „Bilderberga“ zbog grubog kršenja člana 18. italijanskog Ustava, po kojem se zabranjuje tajno udruživanje i konspirativno donošenje odluka od javnog značaja za državu. A kakve su do sada bile odluke, dovoljno govori činjenica da je nekadašnja peta ekonomska svetska sila, posle niza nametnutih „spasonosnih reformi“, dovedena do prosjačkog štapa. Poslanica Tizijana Čiprini je direktno optužila Marija Montija, Marija Dragija, Romana Prodija, Hermana van Rompeja i Hozea Manuela Baroza za podrivanje ustavnog poretka Italije i oduzimanje suvereniteta njenim građanima jer su svojim delovanjem izazvali serijsko proizvođenje krize gde svaka ekonomska aktivnost danas može da proizvede samo dug koji je nemoguće otplatiti stoga što se svakog dana progresivno uvećava; italijanski javni dug iznosi 2.170 milijardi evra, sa tendencijom mesečnog rasta od 20 milijardi evra! Na taj način, eksponenti „Bilderberga“ su stvorili povoljnu klimu i dali zeleno svetlo finansijsko-bankarskoj eliti da slobodno kontroliše i pljačka strateške sektore ekonomije, demontira socijalnu državu i da tako dovede Italiju u poziciju kolonijalno-dužničkog ropstva iz kojeg se više ne nazire izlaz. Inače, Čiprinijeva je proletos upozorila Romana Prodija, bivšeg premijera „zaslužnog“ za ulazak Italije u evrozonu, da će uskoro morati da objasni narodu zašto ga je svojevremeno perfidno lagao kada je obećavao da će rezultati prelaska sa lire na evro biti spektakularni: svi će raditi jedan dan manje, a zarađivati kao da su radili jedan dan više. Kada je zamoljen za komentar, Prodi je, sa neviđenom arogancijom, odgovorio: „Pa, šta imam da kažem!? Bliži se vreme ručku. Dakle… ha-ha-ha! Buon apetito!“
Imajući u vidu osnovane sumnje da su političke elite danas samo produžena ruka svemoćnih finansijsko-bankarskih lobija okupljenih oko grupe „Bilderberg“, da su tradicionalne političke stranke nestale i da danas na vlasti imamo samo jednu stranku − Savez međunarodnih lažova i lopova − podnosioci tužbe zahtevaju da javni tužilac utvrdi sledeće činjenice: Po kojim se kriterijumima biraju učesnici bilderberških godišnjih sastanaka? Da li na bilderberškim okupljanjima postoji jedinstveni nivo razgovora ili pak postoje i oni tajni, rezervisani samo za odabrane učesnike? Da li se političari pozivaju na sastanke „Bilderberga“ samo da bi dobili „domaće zadatke“ od svojih mentora − finansijskih magnata, bankara i predsednika velikih korporacija? Zašto političari moraju da prihvate bilderberško pravilo o strogoj tajnosti, i to pod pretnjom udaljavanja sa skupa, ako je njihovo prisustvo isključivo usmereno na razgovore o zaštiti javnih interesa zemlje iz koje dolaze? Zašto se sve odvija u totalnoj tišini i zašto je medijima zabranjeno da izveštavaju o sastancima grupe „Bilderberg“? Podnosioci tužbe naglašavaju da konspirativno učestvovanje italijanskih političara na ovim sastancima ne može da se opravda „pravom na privatnost“ s obzirom da se ne radi o privatnim relaksirajućim susretima starih prijatelja koji se okupljaju da uz neobavezno ćaskanje nešto fino pojedu i popiju. Pogotovo zato što politička funkcija nije neka bogom dana privilegija, već isključivo obaveza i odgovornost prema građanima koji, u skladu sa članom 21. italijanskog Ustava, imaju pravo da budu upućeni u sve aktivnosti svojih predstavnika, pogotovo ukoliko se radi o zvaničnim sastancima na visokom nivou gde se odlučuje o sudbinama miliona ljudi.

MALE TAJNE VELIKIH KARIJERA Podnosioci tužbe zahtevaju od javnog tužioca Đuzepea Pinjatonea da ispita i pozadinu „brojnih velikih karijera“, s obzirom da postoji osnovana sumnja da su mnogi na prestižne javne funkcije postavljeni direktno od Upravnog odbora grupe „Bilderberg“ i to samo sa jednim zadatkom: da izvršavaju direktive bilderberške kupole i proizvode još veći haos i krizu. U tužbi se spominju i zvučna imena čije su se karijere vinule u nebesa upravo posle učestvovanja na sastanku „Bilderberga“. Poslanica Čiprini se stoga pita da li se ovde radi baš samo o pukoj slučajnosti i u tužbi navodi sledeće vrlo čudne koincidencije: anonimni guverner Arkanzasa Bil Klinton, posle učešća na sastanku „Bilderberga“ 1991. Godine, već 1992. postaje predsednik SAD-a; nepoznatog Tonija Blera „Bilderberg“ 1993. poziva na godišnju skupštinu i on već sledeće godine postaje lider engleskih laburista, a 1997. engleski premijer; Džordž Robertson 1998. odlazi na sastanak „Bilderberga“, a 1999. biva imenovan za generalnog sekretara NATO; Angela Merkel pozvana je maja 2005. na skup „Bilderberga“, a u septembru je postala nemačka kancelarka; Herman van Rompej 12. 11. 2009. odlazi na privatnu večeru sa predsednikom „Bilderberga“, vikontom Etjenom Davinjonom, u dvorac Val Dušes u blizini Brisela i 19. 11. 2009. godine jednoglasno je izabran za predsednika Evropskog saveta. Bivšeg italijanskog premijera tehnokratske vlade Marija Montija, inače člana Izvršnog odbora grupe „Bilderberg“, Trilateralne komisije i Aspen instituta i jednog od vodećih ljudi investicione banke Goldman Saks, podnosioci tužbe direktno optužuju za uništavanje italijanske ekonomije i socijalne države stoga što je za vreme mandata ekspresnim dekretima doneo niz mera koje su bile isključivo u interesu bankarskih elita okupljenih oko grupe „Bilderberg“. U optužnici stoji da su pomenute mere dovele do vrtoglavog porasta javnog duga, nezaposlenosti i socijalne nestabilnosti u državi. Na podužem spisku nalaze se i imena Romana Prodija, bivšeg evropskog komesara i italijanskog premijera u dva mandata, inače člana Upravnog odbora „Bilderberga“ i konsultanta Goldman Saksa; zatim Marija Dragija, predsednika Centralne evropske banke, inače člana moćnog bankarskog lobija, „Grupe 30“, koja okuplja svetsku bankarsku elitu iz Goldman Saksa. Zvanično, ovaj bankarski krem bavi se ekspertskim studijama koje bi trebalo da doprinesu „ozdravljenju svetskih finansijskih tržišta“. Ali, sudeći po rezultatima, postoji osnovana sumnja da je njihova primarna aktivnost upravo veštačko izazivanje finansijskih kriza, finansijsko upropaštavanje suverenih država i njihovo dovođenje u klasično dužničko ropstvo, o čemu najbolje svedoče primeri Grčke i Italije. Mario Dragi je 2009. godine učestvovao na sastanku „Bilderberga“. Zanimljiva koincidencija: iste godine sastanku prisustvuje i Kristin Lagard. Da li baš slučajno, 2011. Dragi postaje direktor Centralne evropske banke, a Lagard direktor MMF? Enriko Leta bio je jedini italijanski političar koji je 2012. pozvan da učestvuje na godišnjem skupu „Bilderberga“, a već sledeće godine postao je premijer. Zanimljiv je i slučaj Eme Bonino, koja je posle učestvovanja na bilderberškom skupu 1995. imenovana za evropskog komesara za humanitarna pitanja i od nekadašnjeg vatrenog pacifiste preko noći postala jedan od najvatrenijih zagovornika bombardovanja Srbije. Iako je na izborima 2013. sa svojom Radikalnom strankom osvojila svega 0,20 odsto glasova, premijer Leta je na opšte čuđenje italijanske javnosti imenuje za ministra inostranih poslova.
Kako se članovi grupe „Bilderberg“ nalaze na čelu moćnih investicionih banaka, agencija za rejting i finansijskih instituta, tako da su u poziciji da odobravaju kredite, određuju kamate, nivo štampanja novca, vrednost valuta, zlata i strateških sirovina, po podnosiocima tužbe postoji bojazan da oni svojim odlukama mogu direktno da utiču na politički i finansijski suverenitet naroda i država i da ih potpuno potčine mondijalističkoj eliti. U tužbi se navodi izjava Dejvida Rokfelera iz 1991. godine: „Svet je spreman za univerzalnu svetsku vladu. Nadnacionalni suverenitet intelektualne i bankarske elite svakako je bolji od nacionalne autodeterminacije koja pripada prošlosti. Nalazimo se vrlo blizu globalne transformacije. Jedino što nam sada treba jeste jedna prava globalna kriza i nacije će iz očaja bez problema da prihvate Novi svetski poredak.“
Prema ovim apokaliptičkim rečima gospodina Rokfelera, izgleda da je u pravu Mile Kekin iz „Hladnog piva“ kada upozorava da „danas više ništa nije sveto i da je sve samo bruto-neto“. A jedan anonimni komentator sa bloga Tizijane Čiprini poručuje da nikada nećemo saznati prave odgovore i pronaći prave izlaze iz problema ako prethodno dobro ne shvatimo pravi smisao svega što nam se priprema. Kako stvari stoje, za logiku Štefice Cvek: „Ne bih se htela mešati“, nažalost, više nemamo vremena.
[/restrictedarea]