100 godina Cerske bitke: Za Srbiju vredi i mreti i živeti

Na Tekerišu je 19. avgusta održana državna proslava stote godišnjice pobede srpske vojske nad austro-ugarskom u Cerskoj bici, prve savezničke pobede u Velikom ratu

Piše Nevenka Stojčević

Oglašavanjem trube Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije u prelepo preobraženjsko jutro, na Tekerišu je pred oko 10000 poštovalaca slavne Cerske bitke započela veličanstvena ceremonija obeležavanja stogodišnjice od prve velike pobede Srpske vojske u Velikom ratu nad mnogo nadmoćnijim neprijateljem. Posle osvećenja crkve i pomena koji su palim cerskim junacima služili Njegova svetost patrijarh srpski Irinej i vladika šabački Lavrentije, impozantnom skupu obratio se premijer Srbije Aleksandar Vučić, porukom ispred monumentalnog spomenika na Tekerišu da je san ratnika sa Cera postao naš san, da od zemlje za koju je vredelo umreti napravimo zemlju za koju vredi živeti.
Svečanosti u čast stogodišnjice od Cerske bitke prisustvovali su i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, brojni ministri, ambasadori i članovi diplomatskog kora, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, lokalnih vlasti, potomci vojvode Stepe Stepanovića i žitelji slavnog Tekeriša, lozničkog i šabačkog kraja, od kojih su mnogi na spomenik besmrtnim ratnicima položili cveće.
[restrictedarea]

SRBIJA NEĆE OKRENUTI LEĐA RUSIJI „Sa istom verom sa kojom se 1914. godine ginulo za otadžbinu, danas treba da se živi i radi za bolju Srbiju. Srbija će biti tako primamljiva da će ljudi iz drugih zemalja dolaziti da žive u njoj. Vreme je da zemlji damo bar deo onoga što su joj dali oni koji su joj dali sve, vreme je da prestanemo da kukamo i da se žalimo, da se potrudimo za našu Srbiju. U Srbiju su u Prvom svetskom ratu verovali svi koji su verovali u slobodu, i iz te vere i požrtvovanosti nastala je država u kojoj savremeno pokolenje ima obavezu da gradi ono što je nastalo na žrtvi predaka. Srbija i svi mi nastali smo tada braneći sebe, svoju slobodu i svoju zemlju. Došli smo ovde na Cer da postanemo slobodna i poštovanja vredna nacija i verovali smo u pobedu“, naglasio je Vučić.
Premijer je podsetio da smo kao narod i država mnogo vremena potrošili na pogrešne odluke, režime i ratove, ali da smo spremni da osvojimo svoj Tekeriš i Cer. On je usred diplomatske i vojne krize u Ukrajini, kada i Brisel i Moskva pažljivo prate izjašnjavanje Beograda, naglasio da Srbija ima zacrtan put ka Evropskoj uniji, ali da neće okretati leđa prijateljima, pre svega Rusima.
„Srbija danas, kao i u Prvom svetskom ratu, pripada Evropi. Neće nam biti teško da oživimo Srbiju i vratimo je u Evropu, ali nećemo okretati leđa prijateljima, pre svega našim Rusima koje su danas svi zaboravili i protiv kojih su svi danas. Mi smo na evropskom putu, ali leđa Srbin prijatelju u nevolji nikada nije okrenuo“, poručio je Vučić a prisutni ga podržali burnim aplauzom.
On je rekao da nije lako sto godina kasnije stajati na mestu gde su stajali vojvode Putnik i Stepa, generali Bojović i Šturm, gde je iz stroja izbačeno, što poginulo što ranjeno gotovo 20000 Srba: „Ovde gde je jedna saveznička vojska ostvarila svoju prvu pobedu, gde je Srbija svojom krvlju, gladna i bosa, našla svoj ponos i stekla svoje ime. Na mestu za koje se može mirno reći da smo na njemu, baš ovde, i mi nastali. Pre sto godina na današnji dan, na sveto Preobraženje, kada su vojnici moravske, šumadijske i kombinovane divizije Trećeg puka redom osvajali Kosanin grad, Rašuljaču, Veliku glavu, Rajin grob a austrougarska vojska u panici počela da beži ka Drini.“
Vučić je posebno zahvalio austrijskom ambasadoru Johanesu Ajgneru što je došao na svečanost povodom sjajne pobede Srpske vojske nad mnogo moćnijom austrougarskom silom, čime je, kako je rekao, pokazao koliko je velik kao čovek i koliko je velik narod iz kojeg dolazi. Takođe je zahvalio ambasadoru Belorusije Vladimiru Čuševu i ostalim predstavnicima diplomatskog kora.

CER, SIMBOL NADE U BEZNAĐU Posle državne ceremonije održane u organizaciji vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Gradom Loznicom i Centrom za kulturu „Vuk Karadžić“, svečanost je nastavljena na prostoru između tekeriške Osnovne škole „Stepa Stepanović“, sagrađene 1834. godine, i Spomen-crkve cerskim junacima na Lipovim vodama, posvećene Svetom Jovanu Šangajskom. Za izuzetno kvalitetan kulturno-umetnički program pobrinulo se Društvo srpskih domaćina na čelu sa predsednikom Nićiforom Aničićem, koji su finansirali obnovu spomenika cerskim junacima u Tekerišu, njegovu rekonstrukciju i sanaciju, i izradu bisti kralju Petru Prvom Karađorđeviću i kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju.
Prisutne je tom prilikom pozdravio i gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.
„Voleo bih da naša slavna prošlost ostane duboko utkana u nama i u mladim generacijama koje dolaze, da nas podseća ko smo i šta smo. I da nam jednom zauvek trasira put u budućnost za koju su cerski junaci položili sve što su imali, svoje živote. Žitelji Podrinja, Mačve i Rađevine čitav jedan vek blistaju likovima Cerske, Kolubarske ili Bitke na Mačkovom kamenu i još duže – bojeva na Čokešini, na Mišarskom polju, Loznici. Kažu da naša budućnost, što nije slučajno, i danas predstavlja refleks duhovnog rata sa velikim silama. Loznica i čitav Jadar uvek su bili prvi na braniku otadžbine. Prvi u odzivu čvrstim uverenjima da je greh izjednačavati dobro i zlo, istinu i laž, slobodu i ropstvo. Bez ikakvih priprema ovde su očevi i sinovi, stričevi i ujaci, čitave familije, zaseoci i zabiti male, ostavljale započete poslove i na poziv države za kratko vreme stizali u prve narodne kolone slobode. Cerska slava velike vojne pobede demistifikuje načela da je otadžbina samo tamo gde je nama dobro. Otadžbina je tamo gde ne smemo da ostanemo ravnodušni na ultimatume, pritiske i ucene. Zato ne može da se proslavlja Cer a da se potomstvu cerskih junaka zabranjuje da se bore na strani dobra i istine. Narod odeven u gunj i opanak ovde se na tom iskušenju nije dao zbuniti“, poručio je Petrović.
Nićifor Aničić je podsetio da su srpski vitezovi, junaci i rodoljubi koji su branili svoju otadžbinu i svoju čast zadivili ceo svet svojom hrabrošću.
„Naši đedovi natopili su svaku stopu zemlje ovde na Ceru, u Mačvi i čitavoj Srbiji svojom krvlju da bi sačuvali slobodu nama, svojim potomcima. Oni su imali sreću da im u odbrani otadžbine vođa bude njihov kralj Petar, koji ih je vodio domaćinski jer ih je poštovao i voleo. Pokušao je njegov sin naslednik sa generalima da ga izvuče iz rova, ali je on sa puškom u ruci stao pored svog vojnika. Ta njegova ljubav dala je snagu srpskim vojnicima da ponovo oslobode Srbiju i da budu brži koračajući od Soluna prema majci Srbiji nego francuska tehnika. Zato ni mi ne smemo da pokleknemo na braniku svoje otadžbine, na braniku svoje vere, na braniku svoga Svetosavlja, ni da stanemo na braniku srpskoga jezika i srpske istorije. Već moramo jedni drugima da dajemo ljubav, da verujemo i pomažemo jedni drugima i počnemo da radimo i stvaramo kako bi Srbija bila večna“, naglasio je Aničić.
U izvanrednom kulturno-umetničkom programu, u režiji Živorada Ajdačića, učestvovali su operski pevač Oliver Njego uz pratnju Zorana Tatalovića, soliste ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, glumci Lepomir Ivković, Sonja Knežević, Hadži-Nenad Maričić i Ivan Pantović. Scenario je uradila Ivana Dimić. Nastupili su i pesnik Dobrica Erić, pojac Ljuba Manasijević, glumica Jasmina Stoiljković, solista na fruli Neda Nikolić, pevačke grupe „Prelo“ i „Zavičaj“, KUD „Abrašević“ iz Šapca i KUD „Karadžić“ iz Loznice, Dragiša Simić, predsednik Udruženja „Čuvara srpske tradicije i običaja, prela i posela“ i narodni pevač Rade Jorović uz pratnju orkestra Milovana Lukića.

_________________________________________________________________________________________

Vredeće živeti u Srbiji
„Srbija se vratila i spremni smo na žrtvu u istoj meri u kojoj ste i vi bili spremni. Spremni smo da zapnemo i da osvojimo svoj Tekeriš i svoj Cer. Zato što danas ponovo verujemo u Srbiju. I zato što nam je ponovo kao i vama od svega što nemamo mnogo veće to što konačno imamo. To je Srbija. Ona, vaš san, je postala naš san. San da od zemlje za koju je vredelo umreti napravimo zemlju za koju vredi živeti. I to vam obećavamo – vredeće živeti u Srbiji! Sada je, valjda, jasno, zbog čega danas nije lako stajati ovde, nad ovim kostima. Živela Srbija do konačne pobede“, poručio je predsednik Vlade Srbije.
_________________________________________________________________________________________

U Cerskom maršu 1300 učesnika
Povodom stogodišnjice Cerske bitke u organizaciji Udruženja građana „Cerski marš“ 1300 ljudi krenulo je u nedelju iz Šapca da bi na Preobraženje, 19. avgusta, stigli do Spomen-obeležja na Tekerišu i prisustvovali velikom jubileju. Na tom putu, dugom 38 kilometara, bilo je i dece i starih iz svih krajeva Srbije ali i bivših jugoslovenskih republika. Na prostorima predviđenim za parking viđeni su i brojni motori na kojima su pristizali bajkeri sa svih strana.
_________________________________________________________________________________________

Imamo obavezu prema precima
„Avgust Jenko, 18-godišnji Slovenac poginuo je ovde sa verom u Srbiju, a od uniforme imao je samo šajkaču. Arčibald Rajs, Švajcarac, ovde je beležeći zločine neprijatelja nad civilnim stanovništvom, nad više od 3500 nedužnih Srba, odlučio da ostane u Srbiji sa, kako je rekao, svojom braćom. Iz te vere mi danas imamo Srbiju. Iz te vere mi danas imamo obavezu. Iz tog sna mi imamo dužnost da na isti način na koji su se svi oni borili za Srbiju mi danas radimo za Srbiju. Dužnost da sa istom verom za koju su oni ginuli mi za Srbiju živimo“, naglasio je Vučić.
[/restrictedarea]

  hairy girls