100 година Церске битке: За Србију вреди и мрети и живети

На Текеришу је 19. августа одржана државна прослава стоте годишњице победе српске војске над аустро-угарском у Церској бици, прве савезничке победе у Великом рату

Пише Невенка Стојчевић

Oглашавањем трубе Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије у прелепо преображењско јутро, на Текеришу је пред око 10000 поштовалаца славне Церске битке започела величанствена церемонија обележавања стогодишњице од прве велике победе Српске војске у Великом рату над много надмоћнијим непријатељем. После освећења цркве и помена који су палим церским јунацима служили Његова светост патријарх српски Иринеј и владика шабачки Лаврентије, импозантном скупу обратио се премијер Србије Александар Вучић, поруком испред монументалног споменика на Текеришу да је сан ратника са Цера постао наш сан, да од земље за коју је вредело умрети направимо земљу за коју вреди живети.
Свечаности у част стогодишњице од Церске битке присуствовали су и председник Републике Српске Милорад Додик, бројни министри, амбасадори и чланови дипломатског кора, представници Војске Србије, Српске православне цркве, локалних власти, потомци војводе Степе Степановића и житељи славног Текериша, лозничког и шабачког краја, од којих су многи на споменик бесмртним ратницима положили цвеће.
[restrictedarea]

СРБИЈА НЕЋЕ ОКРЕНУТИ ЛЕЂА РУСИЈИ „Са истом вером са којом се 1914. године гинуло за отаџбину, данас треба да се живи и ради за бољу Србију. Србија ће бити тако примамљива да ће људи из других земаља долазити да живе у њој. Време је да земљи дамо бар део онога што су јој дали они који су јој дали све, време је да престанемо да кукамо и да се жалимо, да се потрудимо за нашу Србију. У Србију су у Првом светском рату веровали сви који су веровали у слободу, и из те вере и пожртвованости настала је држава у којој савремено поколење има обавезу да гради оно што је настало на жртви предака. Србија и сви ми настали смо тада бранећи себе, своју слободу и своју земљу. Дошли смо овде на Цер да постанемо слободна и поштовања вредна нација и веровали смо у победу“, нагласио је Вучић.
Премијер је подсетио да смо као народ и држава много времена потрошили на погрешне одлуке, режиме и ратове, али да смо спремни да освојимо свој Текериш и Цер. Он је усред дипломатске и војне кризе у Украјини, када и Брисел и Москва пажљиво прате изјашњавање Београда, нагласио да Србија има зацртан пут ка Европској унији, али да неће окретати леђа пријатељима, пре свега Русима.
„Србија данас, као и у Првом светском рату, припада Европи. Неће нам бити тешко да оживимо Србију и вратимо је у Европу, али нећемо окретати леђа пријатељима, пре свега нашим Русима које су данас сви заборавили и против којих су сви данас. Ми смо на европском путу, али леђа Србин пријатељу у невољи никада није окренуо“, поручио је Вучић а присутни га подржали бурним аплаузом.
Он је рекао да није лако сто година касније стајати на месту где су стајали војводе Путник и Степа, генерали Бојовић и Штурм, где је из строја избачено, што погинуло што рањено готово 20000 Срба: „Овде где је једна савезничка војска остварила своју прву победу, где је Србија својом крвљу, гладна и боса, нашла свој понос и стекла своје име. На месту за које се може мирно рећи да смо на њему, баш овде, и ми настали. Пре сто година на данашњи дан, на свето Преображење, када су војници моравске, шумадијске и комбиноване дивизије Трећег пука редом освајали Косанин град, Рашуљачу, Велику главу, Рајин гроб а аустроугарска војска у паници почела да бежи ка Дрини.“
Вучић је посебно захвалио аустријском амбасадору Јоханесу Ајгнеру што је дошао на свечаност поводом сјајне победе Српске војске над много моћнијом аустроугарском силом, чиме је, како је рекао, показао колико је велик као човек и колико је велик народ из којег долази. Такође је захвалио амбасадору Белорусије Владимиру Чушеву и осталим представницима дипломатског кора.

ЦЕР, СИМБОЛ НАДЕ У БЕЗНАЂУ После државне церемоније одржане у организацији владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Лозницом и Центром за културу „Вук Караџић“, свечаност је настављена на простору између текеришке Основне школе „Степа Степановић“, саграђене 1834. године, и Спомен-цркве церским јунацима на Липовим водама, посвећене Светом Јовану Шангајском. За изузетно квалитетан културно-уметнички програм побринуло се Друштво српских домаћина на челу са председником Нићифором Аничићем, који су финансирали обнову споменика церским јунацима у Текеришу, његову реконструкцију и санацију, и израду бисти краљу Петру Првом Карађорђевићу и краљу Александру Карађорђевићу Ујединитељу.
Присутне је том приликом поздравио и градоначелник Лознице Видоје Петровић.
„Волео бих да наша славна прошлост остане дубоко уткана у нама и у младим генерацијама које долазе, да нас подсећа ко смо и шта смо. И да нам једном заувек трасира пут у будућност за коју су церски јунаци положили све што су имали, своје животе. Житељи Подриња, Мачве и Рађевине читав један век блистају ликовима Церске, Колубарске или Битке на Мачковом камену и још дуже – бојева на Чокешини, на Мишарском пољу, Лозници. Кажу да наша будућност, што није случајно, и данас представља рефлекс духовног рата са великим силама. Лозница и читав Јадар увек су били први на бранику отаџбине. Први у одзиву чврстим уверењима да је грех изједначавати добро и зло, истину и лаж, слободу и ропство. Без икаквих припрема овде су очеви и синови, стричеви и ујаци, читаве фамилије, засеоци и забити мале, остављале започете послове и на позив државе за кратко време стизали у прве народне колоне слободе. Церска слава велике војне победе демистификује начела да је отаџбина само тамо где је нама добро. Отаџбина је тамо где не смемо да останемо равнодушни на ултиматуме, притиске и уцене. Зато не може да се прославља Цер а да се потомству церских јунака забрањује да се боре на страни добра и истине. Народ одевен у гуњ и опанак овде се на том искушењу није дао збунити“, поручио је Петровић.
Нићифор Аничић је подсетио да су српски витезови, јунаци и родољуби који су бранили своју отаџбину и своју част задивили цео свет својом храброшћу.
„Наши ђедови натопили су сваку стопу земље овде на Церу, у Мачви и читавој Србији својом крвљу да би сачували слободу нама, својим потомцима. Они су имали срећу да им у одбрани отаџбине вођа буде њихов краљ Петар, који их је водио домаћински јер их је поштовао и волео. Покушао је његов син наследник са генералима да га извуче из рова, али је он са пушком у руци стао поред свог војника. Та његова љубав дала је снагу српским војницима да поново ослободе Србију и да буду бржи корачајући од Солуна према мајци Србији него француска техника. Зато ни ми не смемо да поклекнемо на бранику своје отаџбине, на бранику своје вере, на бранику свога Светосавља, ни да станемо на бранику српскога језика и српске историје. Већ морамо једни другима да дајемо љубав, да верујемо и помажемо једни другима и почнемо да радимо и стварамо како би Србија била вечна“, нагласио је Аничић.
У изванредном културно-уметничком програму, у режији Живорада Ајдачића, учествовали су оперски певач Оливер Њего уз пратњу Зорана Таталовића, солисте ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“, глумци Лепомир Ивковић, Соња Кнежевић, Хаџи-Ненад Маричић и Иван Пантовић. Сценарио jе урадила Ивана Димић. Наступили су и песник Добрица Ерић, појац Љуба Манасијевић, глумица Јасмина Стоиљковић, солиста на фрули Неда Николић, певачке групе „Прело“ и „Завичај“, КУД „Абрашевић“ из Шапца и КУД „Караџић“ из Лознице, Драгиша Симић, председник Удружења „Чувара српске традиције и обичаја, прела и посела“ и народни певач Раде Јоровић уз пратњу оркестра Милована Лукића.

_________________________________________________________________________________________

Вредеће живети у Србији
„Србија се вратила и спремни смо на жртву у истој мери у којој сте и ви били спремни. Спремни смо да запнемо и да освојимо свој Текериш и свој Цер. Зато што данас поново верујемо у Србију. И зато што нам је поново као и вама од свега што немамо много веће то што коначно имамо. То је Србија. Она, ваш сан, је постала наш сан. Сан да од земље за коју је вредело умрети направимо земљу за коју вреди живети. И то вам обећавамо – вредеће живети у Србији! Сада је, ваљда, јасно, због чега данас није лако стајати овде, над овим костима. Живела Србија до коначне победе“, поручио је председник Владе Србије.
_________________________________________________________________________________________

У Церском маршу 1300 учесника
Поводом стогодишњице Церске битке у организацији Удружења грађана „Церски марш“ 1300 људи кренуло је у недељу из Шапца да би на Преображење, 19. августа, стигли до Спомен-обележја на Текеришу и присуствовали великом јубилеју. На том путу, дугом 38 километара, било је и деце и старих из свих крајева Србије али и бивших југословенских република. На просторима предвиђеним за паркинг виђени су и бројни мотори на којима су пристизали бајкери са свих страна.
_________________________________________________________________________________________

Имамо обавезу према прецима
„Август Јенко, 18-годишњи Словенац погинуо је овде са вером у Србију, а од униформе имао је само шајкачу. Арчибалд Рајс, Швајцарац, овде је бележећи злочине непријатеља над цивилним становништвом, над више од 3500 недужних Срба, одлучио да остане у Србији са, како је рекао, својом браћом. Из те вере ми данас имамо Србију. Из те вере ми данас имамо обавезу. Из тог сна ми имамо дужност да на исти начин на који су се сви они борили за Србију ми данас радимо за Србију. Дужност да са истом вером за коју су они гинули ми за Србију живимо“, нагласио је Вучић.
[/restrictedarea]

  hairy girls