Vučić razgovara sa Medvedevom

Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Moskvi sa predsednikom ruske vlade Dmitrijem Medvedevom. Premijeri prvo razgovaraju tet-a-tet, a potom će im se pridružiti i delegacije. Na početku susreta u rezidenciji premijera Rusije u Gorkom nedaleko od Moskve, Medvedev je izrazio zadovoljstvo zbog Vučićevog dolaska u Moskvu.

U delegaciji koju predvodi Vučić su i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, ministar privrede Dušan Vujović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Dvojica premijera razgovaraće o bilateralnim odnosima, trgovinsko-ekonomskoj saradnji, uključujući realizaciju velikih zajedničkih energetskih i infrastrukturnih projekata.

Biće reči o kreditima u sektorima finansija, transporta, industrije, poljoprivrede, humanitarnih pitanja i kulture, navodi se u saopštenju ruske vlade. Premijeri će se posle sastanka obratiti medijima.

Vučić će se sutra sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić od danas je u dvodnevnoj poseti Ruskoj federaciji, tokom koje će i s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarati o bilateralnoj saradnji, ali i o svim važnim međunarodnim temama.

Da će “Južni tok” biti jedna od glavnih tema Vučićevih razgovora sa najvišim ruskim zvaničnicima, slažu se i srpski i ruski analitičari, a nezaobilazne teme biće i Ukrajina, predsedavanje Srbije OEBS-om, dugovanja, zajedničke investicije, Južni tok, snabdevanje gasom…

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je ranije da od predstojeće posete Vučića Moskvi očekuje korist za Srbiju, jer je, kako je istakao, Srbija “”kopča” koja nedostaje da bi Istok i Zapad bolje sarađiivali.

Na pitanje da li očekuje da dugovi za gas budu jedna od tema razgovora premijera, predsednik je odgovorio da se traže načini da se taj dug namiri u razumnom roku.

Ministar unutrasnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da premijer u Moskvu ne ide da mu tamo bude nešto preneto, već da otvoreno i objektivno razgovara sa premijerom i sa predsednikom Rusije.
“Nama je u interesu da pronađemo strateške partnere za energetske kompanije, da vidimo kolika može da bude cena gasa za nas u budućem periodu, šta možemo da uradimo oko “Južnog toka”” i kakva je njegova budućnost”, rekao je Stefanović.

Najdelikatnije pitanje, prema mišljenju analitičara Dušana Janjića, svakako će biti ukrajinska kriza i, u tom svetlu, Rusija će tražiti od Srbije da, kada preuzme predsedavanje OEBS-om 2015, za šta je Moskva “i te kako lobirala”, obezbedi podršku za slanje posmatrača na linije razdvajanja, što bi moglo da vodi federalizaciji, odnosno kraju unitarne Ukrajine.
“Rusija želi da kontakt grupa bude pri OEBS-u, a ne pri UN jer je naučila lekciju: kad god je posredovanje uz UN, ona na kraju ispadne iz toga i trupe razdvajanja koje se nađu na terenu postanu NATO. Ona ne želi NATO u Ukrajini, ni Ukrajinu u NATO”, kazao je Janjić Tanjugu.

On ocenjuje da su za aktuelnog premijera najveći problem pred posetu Moskvi ogromni dugovi, koji su ga, kako smatra Janjić, doveli u bezizlaznu situaciju – s jedne strane, potreba da se sprovedu ozbiljne reforme, s druge, nedostatak novca, a s treće, dočekuju vas kao nekoga ko ne izvršava obaveze.

Moskva pozitivno ocenjuje podršku Srbije Južnom toku, kao i njenu poziciju prema Ukrajini, gde je dovoljno što se Beograd nije priključio sankcijama protiv Rusije, a Moskva to ceni, ocenio je u izjavi za Tanjug ruski analitičar fjodor Lukjanov uoči posete srpskog premijera Moskvi.

On je istakao da ruski predsednik Putin odlično razume da je Srbija u dosta složenoj geografskoj i geopolitičkoj situaciji.
“Kao kandidat za člana EU, tesno je povezana sa ekonomijom EU i zato Beograd neće, niti bi bilo pravedno od njega tražiti da potpuno protivreči evropskoj politici i otvoreno se suprotstavlja mejnstrimu koji postoji u Evropi”, rekao je Lukjanov.

Na pitanje očekuje li pritiske Moskve na Beograd u pogledu većeg približavanja ruskom viđenju krize u Ukrajini, on ističe neće doći do toga da Srbija prizna Krim kao deo teritorije Rusije, jer to ne može da uradi ni po kakvim kriterijumima – ni kao zemlja povezana sa EU, niti kao zemlja koja je izgubila deo teritorije kao rezultat žestoke primene sile.

Šta može Rusija više da traži od Srbije, zapitao je Lukjanov i naglasio da je, po njegovom mišljenju, dovoljno to što se Srbija ne prikljucuje sankcijama, tim pre što “susedna Crna Gora nije bila obavezna da se prikljuci sankcijama, a ucinila je to dobrovoljno”.

Lukjanov, koji je glavni urednik uglednog časopisa “Rusija u globalnoj politici”, očekuje da će osnovna tema Vučićevih razgovora u Moskvi, osim naravno Južnog toka, biti gas – njegova cena i dugovi Srbije za utrošeni gas.

On dodaje da je Rusija zainteresovana da sačuva veoma prijateljske i tesne odnose sa Beogradom, ali da se ne može reći da pri tome Moskva ima neke posebne planove prema Srbiji, ili da želi da je odvoji od Evrope – “”toga nema niti će ga biti”.

Lukjanov, kaže, da ne razume one koji smatraju da će Srbija u perspektivi morati da bira između EU i dobrih odnosa sa Rusijom.

On zaključuje da oni koji tvrde da će Srbija morati da bira najverovatnije vrše psiholoski pritisak na Beograd ne bi li izvukli neke ustupke na pregovorima – ali nista više od toga.

Srbija i Rusija imaju sporazum o strateškom partnerstvu.

Inače, sve zemlje kroz koje gasovod Južni tok treba da prođe, uprkos osporavanjima iz EU, podržali su izgradnju tog gasovoda, poručivši da je od velikog ekonomskog i životnog interesa za te zemlje da se Južni tok izgradi. Podršku Južnom toku ove sedmice dale su Mađarska, Bugarska, Srbija i Italija, a ranije su jasno zalaganje za realizaciju tog gasovoda, koji treba da osigura višedecenijsku sigurnost snabdevanja gasom jugoistočne i centralne Evrope, iskazale i Austrija i Slovenija.