Vladimir Putin: Tajne službe udariće na Rusiju

Avion „Malezija erlajnza“, „Boing 777“, na letu MH-17 od Amsterdama ka Kuala Lumpura, oboren je u četvrtak 17. jula iznad Donjecke oblasti u Ukrajini. Poginula su 283 putnika i 15 članova posade, a ostaci aviona pali su na teritoriju koju kontrolišu pobunjenici protiv kijevske hunte.
Saveznici hunte, a pre svih Amerikanci i Englezi, momentalno su – pre nego što je istraga uopšte i otpočela – za obaranje malezijskog aviona optužili pobunjenike i Rusiju. Nekoliko dana potom, međutim, ova optužba uočljivo počinje da se ublažava; neimenovani američki obaveštajni zvaničnici u razgovoru sa vašingtonskim novinarima oslobađaju Rusiju od odgovornosti za obaranje aviona, svaljujući je pak isključivo na „proruske pobunjenike“, takođe u donekle ublaženom obliku, jer su oni to, tobože, učinili slučajno. Ni ova optužba, kao ni prethodna, uostalom, nije bila potkrepljena ama baš nijednim dokazom.
S druge strane, Rusija prezentuje dokaze da su ukrajinski borbeni avioni bili u blizini malezijskog neposredno uoči njegovog pada; da je istovremeno u tom području bio aktivan i radar koji deluje u okviru protivavionskog sistema „Buk“ ukrajinske vojske; i traže od Amerikanaca da pokažu snimke svog satelita, koji je u momentu obaranja malezijskog aviona bio u orbiti nad tim područjem.
U međuvremenu, pobunjenici protiv kijevske hunte predaju međunarodnim istražiteljima dve „crne kutije“ iz oborenog aviona. Istragu predvodi Holandija, čijih je državljana i najviše među nastradalima, a analiza „crnih kutija“ započela je ove srede u Londonu…

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Da li je slučajno malezijski avion oboren 17. jula, baš na isti dan kada je zverski ubijena carska porodica Romanov i kada je počela najkrvavija, Staljingradska bitka u Drugom svetskom ratu?

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je u utorak otvorenu sednicu Saveta bezbednosti RF, gde je vladi i ostalim državnim organima izdao četiri zadatka za jačanje nacionalnog suvereniteta u uslovima pojačanih pritisaka posle obaranja malezijskog putničkog aviona nad teritorijom Ukrajine. Putin je ukazao da „danas nema“ direktne vojne pretnje suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Rusije, ali je upozorio na nekoliko opasnih pojava. Pre svega, na rat na ruskim granicama između ukrajinske vojske i snaga samoodbrane Donjecka i Luganska. Drugo, to je približavanje zapadnim granicama Rusije rastuće grupacije NATO-a. I treće, pokušaji destabilizacije unutrašnje političke situacije u zemlji, korišćenjem tajnih službi i „obojenih revolucija“.

GARANT SUVERENITETA „Recepti koji se primenjuju prema slabim, neuspelim državama, rastrzanim unutrašnjim sukobima, kod nas neće uspeti. Naši ljudi, građani Rusije, to neće dozvoliti i nikada neće prihvatiti. Ali, pokušaji da se ‚zaljulja‘ društvenopolitička situacija, da se na ovaj ili onaj način oslabi Rusija, da se udari po osetljivim, problematičnim mestima, bezuslovno će biti preduzeti“, naglasio je Putin, objašnjavajući da se „zemlje koje sprovode nezavisnu politiku, destabilizuju korišćenjem ‚obojenih revolucija‘, odnosno državnim prevratima, izazvanim i finansiranim spolja“. „Za to se, između ostalog, upotrebljavaju kapaciteti specijalnih službi, koriste se savremene informacione i komunikacione tehnologije, kanali zavisnih ‚džepnih‘ nevladinih organizacija, mehanizmi takozvane ‚meke‘ moći. Sve to se, izgleda, u nekim zemljama shvata kao demokratija. Moramo adekvatno da reagujemo na ove izazove i da radimo sistematski“, poručio je ruski lider svojim saradnicima.

Putin je postavio četiri zadatka za sprečavanje revolucionarnog scenarija u Rusiji. Prvo, jačanje međunacionalnog konsenzusa unutar zemlje, sprečavanje sukoba na nacionalnoj osnovi i jačanje građanskog društva. Drugo, zaštita ustavnog poretka na celoj teritoriji Rusije. Treće, stabilan i uravnotežen ekonomski i socijalni razvoj, posebno strateški važnih regiona na Dalekom istoku i drugim teritorijama. Četvrto: „Najvažniji garant suvereniteta i teritorijalne celovitosti Rusije ostaju naše Oružane snage. Mi ćemo adekvatno i srazmerno reagovati na približavanje vojne infrastrukture NATO-a našim granicama. Faktički, grupacija NATO demonstrativno jača na samim granicama Rusije, u toku su intenzivne borbene i operativne pripreme. Sve to je još jedan povod da se čvrsto nastavi sa realizacijom plana jačanja odbrambene sposobnosti zemlje, uključujući Krim i Sevastopolj, gde je suštinski neophodno od početka obnavljati svu vojnu infrastrukturu.“

VELIKA AMERIČKA IGRA Iz ovih Putinovih reči jasno se vidi dramatika aktuelnog trenutka. Rušenje malezijskog putničkog aviona bilo je zapravo signalna raketa za početak rušenja Putina i Rusije. I velike američke igre na sve ili ništa. Šta se, zapravo, desilo prošle nedelje?

„Probudila me je eksplozija. Svuda je letelo staklo. Mlađi brat je vikao, uhvatila sam ga i potrčali smo napolje iz kuće. Čujem – i tata viče. Istrčavamo, a on leži na verandi. Tada sam shvatila: tata nije imao ruku“, ovako je 14. jula, samo tri dana pre pada malezijskog aviona, opisivala svoje najgore trenutke u životu 18-godišnja ćerka nastradalog Andreja Šuljatjeva, raskomadanog minobacačkim projektilom na pragu svoje kuće u ruskoj Rostovskoj oblasti, na samoj granici sa Ukrajinom. Nažalost, Šuljatjev je samo jedna od preko 250 civilnih žrtava bratoubilačkog rata, koliko ih je zvanično nabrojala posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini za poslednjih mesec i po dana. Svakako da je broj stradalih civila višestruko veći od zvaničnih podataka OEBS-a.

[restrictedarea]

Međutim, nijedna od ovih užasnih sudbina ljudi iskasapljenih gelerima i živih ispečenih u svojim domovima, među kojima je veliki broj dece, nikada se nije našla na naslovnoj strani bilo kojeg zapadnog medija. Masovnom zločinu na istoku Ukrajine, ni pojedinačno ni grupno, nije posvećena gotovo nijedna sekunda TV dnevnika. Ne, za zapadne novinare 250 poginulih i još 850 ranjenih civila – jednostavno su teroristi. Njihovi životi ne vrede i njih je moguće nekažnjeno uništavati − već tri meseca. Ni 110 000 zvanično registrovanih – i bar dvostruko više „nezvaničnih“ – izbeglica koje su spas od raketiranja potražile u Rusiji nisu tema za Zapad. Ni oni „ne postoje“, bar u vodećim medijima.

Ali, kada se 17. jula malezijski „Boing-777“ sa 298 putnika i članova posade srušio sa 10.000 metara visine istočno od Donjecka, ovom događaju posvećene su hiljade stranica novina i još više časova televizijskog programa. Cveće i sveće, dečije plišane mede, ali i optužujuća i još više preteća saopštenja zapadnih lidera na čelu sa predsednikom SAD-a Barakom Obamom, preplavili su javni prostor. Na meti se našla Rusija, pre svega Putin, koji je navodno „proruskim separatistima“ isporučio opasne sisteme zemlja-vazduh „Buk-M1“, kojima je srušen malezijski avion na letu MH-17. Treći put u poslednjih 100 godina, upravo 17. jul doneo je Rusiji tragediju, rukama zapadnih neprijatelja. Najpre je 17. jula 1918. ubijena čitava sedmočlana carska porodica Romanov, car Nikolaj Drugi, carica i njihovo petoro dece, po naređenju Lenjina, finansiranog iz SAD. A potom, 17. jula 1942, počela je Staljingradska bitka, koja je odnela skoro tri miliona života, po naređenju Hitlera, takođe svojevremeno finansiranog iz SAD. I sada je, 17. jula 2014, ponovo udareno na temelje Rusije, po naređenju Pjotra Porošenka, finansiranog iz SAD. Krug se tako, simbolično, zatvorio.

DVA AVIONA – NA ISTOM KORIDORU Zapadni mediji uporno izbegavaju odgovor na osnovno pitanje – ko ima najviše koristi od pada malezijskog „Boinga-777“? A ko, shodno tome, trpi najveću štetu? Da li je Amerika jedini dobitnik od ove krajnje bizarne i sumnjive priče? I da li je ona zapravo isplanirana sa ciljem potpune diskreditacije i konačnog zaustavljanja višegodišnje političke, ekonomske i geostrateške ofanzive Kremlja, koja preti da potpuno sruši dominaciju Vašingtona, a pre svega njegovo najjače oružje – dolar? Dok Putin potpisuje sa zemljama BRIKS-a sporazum o stvaranju novog globalnog finansijskog sistema, kojim se istiskuju američki politički instrumenti, MMF i Svetska banka, dok sa evropskim zemljama i Kinom stvara energetsku alijansu za 21. vek – pada malezijski avion. Njegovi ostaci se još puše na zemlji, ali već počinje besomučna kampanja protiv Putina i Rusije. A on pada upravo u trenutku dok je Putin još u vazduhu, na povratku sa samita BRIKS-a u Brazilu. Dva aviona su, da slika bude kompletna, čak i prošla kroz istu tačku na vazdušnom koridoru kroz Poljsku, u razmaku od pola sata.

Rusko Ministarstvo odbrane analiziralo je podatke koje su prikupile nadležne službe. I jasno je: u regionu pada malezijskog aviona nema nikakvih (pro)ruskih sistema „Buk“, ali zato ima ukrajinskih. Načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba RF, general Andrej Kartapolov, pokazao je u ponedeljak novinarima kosmičke snimke, na kojima se jasno vide pozicije ukrajinskog PVO-a, uključujući radare i rakete sistema „Buk“, ali i dokaze da se, pokraj malezijskog, u tim kritičnim trenucima našao i najmanje jedan ukrajinski vojni avion, najverovatnije „Su-25“. Udaljenost

„Su-25“ od „Boinga“ iznosila je od tri do pet kilometara, precizirao je Kartapolov. Prema rečima generala Igora Makuševa, načelnika Glavnog štaba Ratnog vazduhoplovstva RF, ovaj drugi vazdušni objekat stabilno je lociran na radaru tokom četiri minuta, ali nije mogao da bude prepoznat po zahtevu dispečera, što znači da je reč o vojnom avionu.

U regionu pada malezijskog putničkog aviona, u tom trenutku nalazilo se nekoliko ukrajinskih sistema „Buk“, od kojih je jedan bio upravo dislociran. „Postavlja se pitanje zbog čega se baterija našla u tom regionu, u blizini teritorije pod kontrolom ustanika i neposredno uoči tragedije“, zapitao je Kartapolov. U ruskom Ministarstvu odbrane istakli su da je malezijski avion odstupio sa kursa, potvrđujući time i ranije informacije da je, po komandi kontrole leta iz Kijeva, avion leteo i do 300 kilometara severnije i 500 metara niže nego što je predviđeno – prelećući neposrednu zonu ratnih dejstava, gde je već oboreno nekoliko ukrajinskih letelica poslednjih nedelja. Osim toga, rusko Ministarstvo ukazalo je da se 17. jula neposredno nad mestom katastrofe nalazio i američki satelit.

„ČUDNE“ KOINCIDENCIJE Tako dolazimo do logički paradoksalne situacije. Na teritoriji Ukrajine, gde 90 odsto teritorije kontroliše jaka i dobro opremljena državna armija, pada putnički avion, ali za to su okrivljene Rusija i gerilske snage Novorosije, za koje ovaj događaj predstavlja katastrofalni razvoj situacije. Porošenko već u prvim minutima nakon eksplozije okrivljuje ustanike, iako je jasno da samo Kijev poseduje „Bukove“ i da je samo on mogao da navede putnički avion u osetljivu zonu. Istovremeno se ispostavlja da je u zoni preleta malezijskog aviona u tom trenutku bilo aktivno čak devet radara iz kijevskog sistema PVO i da ga je u stopu pratio njihov vojni avion. Konačno, Porošenkovi pokrovitelji Amerikanci sve to snimaju neposredno iz satelita, ali svoje snimke ne pokazuju nikome. Ali zato uglas kažu da je kriv Putin, ne nudeći nijedan dokaz za to. Mnoštvu „čudnih“ koincidencija treba dodati da je avion pao ne samo dok se Putin vraćao sa samita BRIKS-a već i dok je u Briselu još uvek bio u toku samit EU, gde se odlučivalo o sankcijama prema Rusiji.

Ukrajinski zvaničnici su već kroz nekoliko minuta znali da je avion oboren sistemom „Buk“, koji su ustanici zarobili od kijevskih snaga. No, iz Vašingtona je odmah stigla „korekcija“, jer tamo bolje znaju. „Separatisti su mogli da dobiju takvu vrstu naoružanja samo od Rusa, a za sve je kriv Vladimir Putin“, nije ostavio ni trun dileme senator Džon Mekejn. Već u drugom satu od pada „Boinga“ sve je došlo na mesto, pravilna verzija je usaglašena i moglo se nastaviti sa radom. Mekejnovu verziju su danima potom, u raznim varijacijama, ponavljali predsednici Obama i Porošenko, ali i njihov mlađi sabrat, kijevski premijer Arsenij Jacenjuk. „Jasno je da je to odličan povod da se za sve optuže ustanici, koji su ranije oborili ukrajinski vojni transportni avion ‚antonov‘, na 6.500 metara visine. Znači, imate ovu tehniku, sada ćemo sve da svalimo na vas i na Rusiju. Zato mislim da je ovo čista provokacija ukrajinske nacističke hunte. Ali, organizatori i inspiratori su Amerikanci“, tvrdi poznati ruski analitičar Mihail Deljagin, direktor Instituta za probleme globalizacije.

Naime, uoči samita EU, situacija je bila jasna: devet članica, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, bilo je protiv oštrih ekonomskih sankcija protiv Rusije, po modelu kakav je uveo Vašington. Prekid ili smanjenje ekonomskih veza sa Rusijom, a pre svega energetske saradnje, bili bi pogubni za privredu EU. Čak i pod snažnim pritiskom SAD, EU je izabrala najmekše „kaznene“ mere. Još jednom su američki planovi u Evropi doživeli neuspeh, a oni su toliko uložili u protivustavni prevrat u Kijevu i dolazak na vlast antiruskih snaga. Ne treba zaboraviti da je premijer Jacenjuk postavljen direktno naredbom direktorke Stejt departmenta za Evroaziju Viktorije Nuland, što je otkriveno zimus, u njenom presretnutom razgovoru sa američkim ambasadorom u Kijevu. Tom prilikom, Nulandova je glasno opsovala EU, što joj, po svemu sudeći, ovi nisu zaboravili.

AMERIČKI RUKOPIS „Događaji u Ukrajini jesu pokušaj da se odvoji Rusija od Evrope. U tome se sastoji plan SAD: da ne dozvoli savez Evrope i Rusije, već da se učini tako da Evropa zavisi isključivo od SAD-a. Ukrajina je deo te igre. Energetika je, nesumnjivo, najvažnija komponenta naših odnosa sa Evropom. Ako uspe da se raskine ovaj deo naše saradnje, onda će, naravno, i u vezi sa drugim pitanjima da nastanu poteškoće“, napominje generalni direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov. Kako je postalo jasno da neće uspeti plan da se Rusija neposredno uvuče u ukrajinski rat, jer su se snage Novorosije osposobile da samostalno nanose snažne udarce, i Kijev i Vašington su shvatili da neće uspeti brzo da očiste jugoistok, što su prvobitno planirali, prešlo se na „plan B“. Ruski eksperti upozoravali su još pre mesec dana da to može biti samo snažan propagandni udar, kakvih na tlu Ukrajine nije bilo još od smrtonosnih kuršuma iz snajpera na Majdanu – za koje je krivica, bez ikakvih dokaza, svaljena na tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. I on je tada pao.

„U avionu su se nalazili uglavnom evropski državljani, među kojima 174 Holanđanina. Odmahsu usledile optužbe da je avion oboren ili sa ruske teritorije, ili su to učinili ustanici uz primenu ruskog oružja, odnosno koristeći oficire PVO-a iz Rusije. Rusiju su optužili da je imperija zla, a Donjecka Republika filijala imperije zla. A Evropljanima kažu: „Da li ćete sad da uvedete sankcije? Kakvi još dokazi su vam potrebni za to da je Rusija jedna grozna zemlja?“, ističe Konstantin Simonov. Zaista, eksperti sve više sumnjaju da su u padu malezijskog aviona prisutni prsti specijalnih službi, i to ne ukrajinskih. „To je rukopis druge zemlje. To je američki prepoznatljivi potpis. Ko nam je ranije podmetao civilne avione pod PVO? Amerikanci su podmetali tokom 70-ih i 80-ih godina. To je krunisano južnokorejskim ‚Boingom‘ 1983. godine“, podseća Mihail Deljagin.

Čak i bez ovog podsećanja, dovoljno je samo obratiti pažnju na politički značaj, kao i na sam trenutak kada se desila katastrofa sa malezijskim „Boingom“. „Na samitu BRIKS-a izrečena je presuda hegemoniji dolara. To jest, zemlje BRIKS-a praktično kažu da odustaju od dolara kao rezervne valute. Za dolar je to katastrofa. Mi vidimo da se, bukvalno sledećeg dana, dok naš predsednik leti prema kući, ruši avion nad Ukrajinom“, kaže ruski analitičar Anatolij Martinov..

Kako ističu komentatori ruske državne televizije, Vašington ne može da prihvati rastuću ulogu Rusije u svetu. Rušenje američkih planova u Iranu i Siriji, ugovori o isporuci energenata najvećim američkim konkurentima, EU i Kini, ruski prodor na naftna polja iračkog Kurdistana, ugovori „Gazproma“ u latinskoj Americi – i na kraju samit BRIKS-a. Sve ukazuje na to da je Vašington spreman na sve kako bi zaustavio Putina i Rusiju jednom zasvagda. Ali, prema svemu viđenom, i Putin i Rusija su spremni na sve da bi zaustavili Vašington.

PRIMERI IZ PROŠLOSTI

Ruski mediji navode i primere iz prošlosti. Podsećaju da je za vreme Kubanske krize 1962. godine CIA pripremala sličnu avionsku nesereću da bi to iskoristila kao povod za invaziju na revolucionarno ostrvo, gde je SSSR nameravao da postavi svoje rakete. Ruska državna televizija navodi i citate iz tajnih dokumenata CIA iz tog perioda: „U vojnoj bazi Eglin treba prefarbati avion u boje civilne avijacije i napraviti dupli registracioni broj sa već postojećeg aviona, koji pripada CIA. Kada se avion prizemlji na aerodrom u Majamiju, u njega pod izmišljenim imenima treba da se ukrcaju posebno odabrani ljudi.“ Na ovu temu je u Americi čak snimljen i film o akcijama CIA za vreme Kubanske krize, gde je prikazan i ovaj plan. Stratezi su predlagali da se zameni avion na redovnoj liniji, a zatim obori nad teritorijom Kube i izjavi da su u njemu bili studenti na raspustu koji su leteli na odmor. Ruska televizija dalje citira tajna dokumenta CIA: „U avio-bazi Eglin evakuisati putnike i prazan avion leti prema Kubi. Nad teritorijom Kube njega treba da obori avion Vazduhoplovnih snaga SAD, prefarban u boje Ratnog vazduhoplovstva Kube.“

[/restrictedarea]