Ruski klasici u Drvengradu

Piše Zoran Cvetanović

Boljšoj festival klasične muzike održan na Mećavniku pokazao da kulturne veze između Srbije i Rusije ne jenjavaju kroz vreme

Ako su se putevi dva slovenska pravoslavna naroda, sudbinski ukrstila na dvoru Nemanjića, kada je ruski monah poveo mladog princa na Svetu Goru, onda su sve ostale kulturne i duhovne veze, proistekle iz tog čvorišta, od 12. veka pa nadalje bile živi znakovi kraj puta, namereni da, svojim bogatstvom i sadržajem, podsete da se sa tih puteva ne skreće. Upravo ta vertikala, uprkos geografskom prostranstvu koje deli Srbiju od Rusije, učinila je i čini, da kada začujete kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova ili Igora Stravinskog, kako se razležu nad drvenim nadstrešnicama Kusturičinog grada, pomislite da u tom jedinstvenom spoju leži smisao, ključ poimanja biti naše slovenske civilizacije.

ZAJEDNO NA ISTOM POLJU „Odavno sanjam da na brdu Mećavnik, gde su nekad bila samo bandera i plast sijena, a gdje je sada drveni grad, ugledam klavir i filharmoniju koja izvodi djela velikih ruskih autora. Tako se jedan od mojih snova ostvaruje i tako ta bandera i plast postaju prošlost. Saradnja sa Kompanijom „Gazpromnjeft“ potvrđuje da dva bratska naroda nastupaju zajedno na kulturnom polju“, istakao je Kusturica na otvaranju muzičkog Festivala „Boljšoj“ u Mećavniku na Mokroj Gori. Koncertom jednog od najpoznatijih pijanista svetske muzičke scene Denisa Macujeva otvoren je Boljšoj festival, koji drugu godinu zaredom podržava Kompanija „Gazpromnjeft“. Za oko 300 učesnika i gostiju manifestacije, Macujev je izvodio kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova, Igora Stravinskog, Mađarsku rapsodiju Franca Lista i kao specijalno iznenađenje džez kompozicije.
Manifestacija na Mećavniku promoviše mlade muzičke talente Srbije i Republike Srpske, a za festivalske nagrade, sad već poznate „matrjoške“, u izvođenju klasičnih i savremenih ruskih kompozicija, takmičilo se oko 100 mladih iz srednjih muzičkih škola i akademija iz Srbije i Republike Srpske.

STAZAMA PUŠKINA I ČAJKOVSKOG Pobednici ovogodišnjeg festivala su Trio Asaha sa Muzičke akademije iz Beograda, Pavle Krstić iz novosadske muzičke škole Isidor Bajić i Vanja Ćirković sa Muzičke akademije iz Istočnog Sarajeva. Najbolji su nagrađeni „Matrjoškom“, priznanjem koje bi trebalo da podstakne mlade talente i posluži kao odskočna daska na putu ka svetskoj karijeri.
U ime Trio Asaha, jednog od pobednika na festivalu, Aleksandar Stefanović kaže da ovo takmičenje, pored savršene atmosfere tokom samog trajanja, učesnicima, posebno pobednicima, nudi veliki podsticaj za dalji rad i napredovanje u karijeri. „Jedan od uslova za učešće na ovom festivalu bila je jedna kompozicija bilo kog ruskog autora što je doprinelo da ceo festival u tih nekoliko dana trajanja podseti na jake veze između Srbije i Rusije. Gosti iz Rusije poput kvartet majstora Alene Baeve i Aleksandra Macujeva doprineli su da taj ruski duh u potpunosti zavlada ovim mestom“, kaže Aleksandar…
Podsećajući na viševekovnu saradnju Srbije i Rusije generalni direktor NIS-a i zamenik generalnog direktora „Gazpromnjefta“ za inostrane aktive Kiril Kravčenko rekao je da je malo poznato da je veliki Puškin znao srpski jezik i prepevao je na ruski srpske narodne pesme, dok je jedan od najvećih kompozitora u istoriji Petar Iljič Čajkovski koristio srpske pesme kad je stvarao Srpsko-ruski marš.
„Uvek podržavamo mlade talente, što je i suština ovog festivala. Nadam se da će se na Mećavniku naći talenti poput Macujeva, Puškina i Čajkovskog“, istakao je on.