Novi brodovi za Crnomorsku flotu

Prema planovima glavne komande Ratne mornarice do 2016. godine treba da bude izgrađeno 6 nenuklarnih podmornica projekta 636. One spadaju u treću generaciju brodova klase Varšavjanka. Tonaža podmornice iznosi 3,1 hiljadu tona, brzina podvodnog kretanja 20 čvorova, maksimalna dubina porinuća — 350 metara. Podmornice imaju snažno naoružanje — torpeda kalibra 533 milimetara, mine, udarni raketni kompleks Kalibar. Podmornice projekta 636 su duboka modernizacija 877 projekta Varšavjanka, razrađenog još početkom 80-ih godina prošlog veka. Zapadni stručnjaci nazvali su ih ”crna rupa”, kaže predsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov, pošto su ove podmornice posedovale vrlo nizak nivo šuma.

Glavna promena vezana je za zamenu pogona. Savršeniji je postao i bojevi informaciono-upravljački sistem BIUS. Na podmornici je nova modernizovana hidroakustička stanica, postavljeni su mnogo efektivniji sitemi za prigušivanje šuma koji su omogućili da se nekoliko puta smanji nivo šuma.

Postojanje savršenijeg hidroakustičkog kompleksa će osigurati značajnu prednost u dometu lociranja nad brodovima slične klase protivnika. Uskoro proces modernizacije Crnomorske flote Rusije značajno će se ubrzati. Uzimajući u obzir ulazak Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, biće revidiran program brodogradnje u stranu uvećanja broja i kvaliteta vojnih brodova za Crnomorsku flotu. Već ove godine osim 3 nenuklearne podmornice projekta 636, flota će dobiti dva protivdiverzantska čamca. Podmornice projekta 636 mogu da rešavaju širok spektar zadataka, ističe Konstantin Sivkov:

U prvom redu bojeva dejstva protiv podmornica protivnika, pri tome ne u regionima uz našu obalu, već u regionima baziranja podvodne flote protivnika. Oni mogu da rešavaju zadatak borbe na protivničkim komunikacijama, mogu da nanose udare po grupacijama brodova krstarećim raketama.

Prema mišljenju eksperata, Crnomorskoj floti treba oko 10 nenuklearnih podmornica i do 3 puka mornaričke avijacije, između ostalog puk lovačke avijacije. Crnomorskoj floti potrebni su udarni brodovi bliske pomorske zone — korvete i raketni čamci. 1988. godine pored obala Krima američka krstarica Jorktaun i razarač Keron povredili su državnu granicu, ušavši na 7 milja u teriorijalne vode i stražarski brodovi Crnomorske flote Bezzavetni i SKR-6 krenuli su da presretnu prekršioca. Posle toga NATO brodovi nisu prilazili bliže od 120 milja do obale.

Prema mišljenju eksperata, posle ulaska Krima u sastav Rusije, desilo se radikalno poboljšanje sistema baziranja Crnomorske flote. U narednih 6 godina planira se da se isporuči Crnomorskoj floti oko 30 bojevih brodova različite klase.
http://serbian.ruvr.ru/2014_07_01/Novi-brodovi-za-Crnomorsku-flotu-4589/