Neprijatelj medija broj dva i rat u Ukrajini

Piše Zoran Milošević

Ukrajinski i ruski analitičari smatraju da su Kolomojski i njegova grupacija „Privat“ glavni pljačkaši u Ukrajini, što je mnogo puta javno i sa najviših državnih mesta izgovoreno

Igor Kolomojski, osnivač proizvodno-finansijske grupe „Privat“ u koju ulazi 100 različitih preduzeća iz celog sveta, prema mišljenju portala vladbard.blogspot.ru, najmisteriozniji je i najopasniji oligarh današnjice.

Ukrajinski analitičari smatraju da se vlast u Kijevu plaši Kolomojskog i da mu popušta, jer se radi o neprincipijelnoj i ciničnoj ličnosti. Oligarh je od vlasti u Kijevu marta 2014. godine postavljen za gubernatora Dnjepropetrovske oblasti, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo proruskog dela stanovništva Ukrajine, jer su se borili protiv oligarhije, a sa Kolomojskim su dobili upravo sve ono protiv čega su se borili.

Sam Kolomojski je javno isticao da „samo budale plaćaju porez i vraćaju dugove“. Takođe, on je glavni sponzor profašističkih organizacija i paravojnih formacija u Ukrajini. Na drugoj strani, ukrajinski oligarsi ističu da „tako pametnog čoveka nikad nisu sreli u životu“! No, Kolomojski nema stalne prijatelje, ni neprijatelje. Jednostavno, interesi sve određuju: ako je danas nekome prijatelj, već mu sutra može biti, ako mu je to u interesu, neprijatelj. Predsednik Ukrajinskog analitičkog centra Aleksandar Ohrimeno za Kolomojskog kaže: „On ne zna za državu. Za njega postoji samo novac. Ukoliko ima koristi, biće proruski orijentisan oligarh, ako nema – biće neprijatelj. Ne treba zaboraviti da je Kolomojski svojevremeno podržavao Kučmu, zatim je bio protiv njega a za Juščenka, pa Juliju Timošenko i Lazarenka, a onda se ustremio protiv njih. Prvo je bio protiv Janukoviča, pa za njega, pa opet protiv. Nemoguće je reći koju liniju zastupa.“ Ipak, prema dostupnim materijalima, tokom najnovijih zbivanja u Ukrajini, Kolomojski ima „liniju“ ‒ želju da prigrabi što veće bogatstvo, ljubav prema istovercima (Jevrejima) i mržnju prema Rusima. Bogatstvo koristi da se obračunava sa Rusima. No, pođimo redom.

 

PLJAČKA I MASAKR Ukrajinski i ruski analitičari smatraju da su Kolomojski i njegova grupacija „Privat“ glavni pljačkaši u Ukrajini, što je mnogo puta javno i sa najviših državnih mesta izgovoreno. U tom smislu je nastupio i izvršni direktor Antikorupcionog saveza preduzimača Ukrajine Andrej Semididko, navodeći da postoji veliki spisak privatnih i državnih preduzeća koje je Kolomojski prevario i opljačkao, a da sudsko-policijske vlasti nisu zaštitile žrtve. Njegov savet je da se preduzetnici uzdrže od saradnje sa grupom „Privat“ i Kolomojskim lično. Takođe, postoji i spisak onih koji su istrajavali na krivičnim prijavama protiv preduzeća Kolomojskog, a zatim su ubijeni iz vatrenog ili hladnim oružjem, odnosno neki su stradali u veoma čudnim saobraćajnim nesrećama, pri čemu nijedno ubistvo i/ili nesreća nisu rasvetljeni. Spisak nastradalih objavio je oligarh Konstantin Grigorišin pod zakletvom pred Londonskim sudom, a u sporu sa Kolomojskim. Na tom spisku su i ljudi koji su ubijeni, a bili su u nekom periodu poslovni partneri Kolomojskog, zatim konkurenti, kao i oni koju su „pokušali da omoguće njegovo krivično gonjenje“, navodi portal dosye.info.  Oleg Miklaševski je 25. maja na portalu ru-an.info objavio članak gde navodi da Kolomojski pripada ekstremističkoj judaističkoj sekti Habad (mudrost, shvatanje, znanje) koja ga spasava od odgovornosti za nezakonite radnje.

Kolomojskom se pripisuju i brojna nasilna prisvajanja ukrajinskih preduzeća. Naime, sve kompanije Kolomojskog obezbeđuje „B.O.G. – bezbednost“, privatna firma na čelu sa bivšim načelnikom policije Dnjepropetrovska, generalom Kozinom, koji je najčešće lično predvodio nasilna zauzimanja ukrajinskih preduzeća u ime Kolomojskog, da bi potom sve legalizovao, odnosno i pravno prisvojio. Inače, ovaj oligarh je čak prevario i ruskog oligarha Romana Abramoviča za nepoznat iznos novca.

Kolomojski ne daje intervjue, ne istupa u javnosti i ne otkriva svoju dušu ni emocije, tako da je u medijima okarakterisan kao „najtajnovitiji čovek više kaste ukrajinskog biznisa“.

Ruski istražni komitet je podneo Tužilaštvu Rusije krivičnu prijavu protiv Igora Kolomojskog i poternicu predao Interpolu (21. juna 2014). Kolomojski je optužen za „organizaciju ubistava, primenu zabranjenih sredstava i metoda vođenja rata, neovlaštena hapšenja ljudi i ometanje rada novinara“. U tom smislu, 2. jula 2014. godine Moskovski sud doneo je rešenje o suđenju u odsustvu ovom oligarhu.  Prema izjavama svedoka (ukupno je saslušano 2 700 ljudi) Kolomojski stoji iza smrti televizijskog novinara Prvog kanala, Anatolija Kljana. Naime, polovinom maja 2014. godine na internetu je objavljen telefonski razgovor između Olega Noginskog i čoveka po imenu Jan, odakle se vidi da je paljenje ruskih aktivista u Domu sindikata u Odesi naručio Kolomojski, a što su kasnije kao tačno utvrdili i ruski istražni organi. Prema pisanju medija, tada je izgorelo oko 42, a povređeno preko 100 ljudi. Pored toga, ranije je objavljen telefonski razgovor Kolomojskog i Olega Carjova, u kojem ga Kolomojski obaveštava da za njegovu glavu nudi milion dolara, a za pogibiju i jednog Jevrejina „vešaćemo direktno na ulici“, navodi 1tvnet.ru. Juna 2014. godine predložio je predsedniku Ukrajine da se na granici sa Rusijom izgradi zid visine dva metra sa bodljikavom žicom kroz koju bi se puštala struja, navodi ukrajinski portal segodnya.ua. Ceo projekat koštao bi 100 milona evra.

[restrictedarea]

O Kolomojskom se često pisalo kao o oligarhu koji je najviše zainteresovan za sukob sa Rusijom i onemogućavanje Ukrajine da uđe u evroazijske integracije.  Inače, ovaj oligarh kontroliše Dnjepropetrovsku i Odesku oblast, koje čine treći centar po ekonomskoj snazi u Ukrajini (prvi je Kijev, a drugi čine Donjecka i Luganska Republika) gde vodi samostalnu politiku. Takođe, Kolomojski ima oružane formacije pod ličnom kontrolom (bataljoni „Šturm“ i „Dnjepar“) koje ga mesečno koštaju oko 10 miliona dolara, navodi portal politrada.com. Još, novoformiranu Nacionalnu gardu Ukrajine finansira Privatbanka Kolomojskog, a ona je poznata po tome što ubija ne samo ustanike nego i nenaoružane i mirne građane.

 

RAZVOJNI PUT UKRAJINSKOG OLIGARHA Igor Valerijevič vlasnik je kompanija u bankarskom sektoru, naftno-hemijskom kompleksu i metalurgiji. Bavi se i proizvodnjom hrane, avio-prevozom, zatim vlasnik je dva fudbalska kluba i važnih televizijskih stanica. Zauzima drugo mesto u Ukrajini i Izraelu po bogatstvu. Godine 2013. imao je 3,7 milijardi dolara i jedan je od najuticajnih ljudi u Ukrajini.

Rodio se 13. februara 1963. godine u Dnjepropetrovsku u porodici inženjera. Bio je odličan učenik i dobar šahista. Završio je Metalurški fakultet i stekao zvanje inženjera. Privatnim poslom, tačnije trgovinom, počeo se baviti 1980-ih godina. Posle raspada SSSR-a počinje da trguje i naftom. Potom osniva Privatbanku koja je veliki kapital stekla tokom privatizacije uz pomoć vaučera, otkupivši 2,3 odsto od vaučera puštenih u opticaj. Potom su zamenjeni za akcije nekoliko preduzeća u regionu.

Kolomojski je od 1998. godine u Predsedništvu Dnjepropetrovske jevrejske zajednice, a od 2008. je predsednik Sveukrajinskog saveza jevrejskih društvenih zajednica „Ujedinjena jevrejska zajednica Ukrajine“. Godine 2010. je izabran sa mandatom od pet godina za predsednika Evropskog saveta jevrejskih zajednica (European Council of Jewish Communities, ECJC) a od 1995. godine, prema vlastitom priznanju iz 2007. godine, ima državljanstvo Izraela. Zbog toga, Kolomojskog nazivaju „glavnim Jevrejinom u Evropi“ (portal dosye.info). Oženjen je i ima dvoje dece koja žive u Švajcarskoj.

Kolomojski je vlasnik jedne od najvećih medijskih korporacija „1+1 medija“, u koju ulaze TV stanice „1+1“, „1+1 internešenel“, „Siti“ (nedavno zatvorena) „2+2“, „TET“, „Pljus-Pljus“, „Unian TV“, i „Bigudi“. Zatim portal TSH.ua i agencija UNIAN, pa novine „Kamsomoljskaja pravda Ukrajine“ i portal „Oligarh“. U njegovom vlasništvu  su i neki lokalni mediji (devet TV kanala u Dnjepropetrovsku).   Pored toga, on ima akcije u medijskom holdingu Central European Media (CME) i jedan je od članova borda direktora (glavni akcionar je Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa). Preko Central European Media (za tri odsto akcija platio je 110 miliona dolara) Kolomojski utiče na vodeće TV stanice u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj i Ukrajini.

Zajedno sa Vadimom Rabinovičem pokrenuo je prvi jevrejski međunarodni informativni TV kanal „Džuiš njuz van“ (JN1) koji se emituje preko satelita i kabla, ali i preko interneta.

Iako je, dakle, poslom vezan za medije, on nema milosti prema ljudima koji rade za njega. Godine 2011. Kolomojski je zbog zatvaranja nekih novina (između ostalog i popularnog lista „Profil“) i televizijskih stanica (Siti) u svom vlasništvu i otpuštanja radnika bez najave i isplata plata i drugih zakonskih prinadležnosti svrstan od strane Nezavisnog sindikata novinara i Instituta za masovne medije na drugo mesto „neprijatelja medija“, navodi portal 1tvnet.ru.

No, pored medija glavni posao Kolomojskog vezan je za finansije i Privatbanku. Privatbanka ima oko 22 miliona različitih klijenata u 12 država (Rusija, Kazahstan, Gruzija, Litvanija, Italija, Portugalija, Kina, Velika Britanija, Kipar, Nemačka, Španija i dr). Na listi „Top 1000“ svetskih banaka časopisa „Bankar“, koji izdaje „Fajnenšel tajms“, 2013. godine zauzimala je 315. mesto u svetu po kapitalu.

Privatbanka je jedna od većih u Ukrajini i protiv nje se vodi pravi rat. Ekspoziture se pale, sefovi pljačkaju, računi klijenata su, delatnošću hakera, postali dostupni javnosti, navodi Ilga Samofalova za portal vz.ru. Inače, njen gubitak samo u ovoj godini iznosi 600 miliona dolara. Drugim rečima, imperija ovog političara i drugog po bogatstvu čoveka u Ukrajini trpi velike gubitke zbog krize, ali još više zbog njegovih političkih ambicija.

Kolomojski je imao i ćerku banku (Moskomprivatbank) u Rusiji, koju je sa izbijanjem ukrajinske krize prodao Binbanki (aprila 2014. godine) za šest milijardi rubalja. Problemi su počeli mesec dana ranije, kada je Centralna banka Rusije uvela privremene mere u ovoj banci, a na zahtev poslanika Komunističke partije Rusije. Takođe, Kolomojski je imao filijalu Privatbanke na Krimu, ali kada su proglašeni nezavisnost i prisajedinjenje Rusiji, odbio je da dalje radi ostavljajući 700.000 klijenata bez bankarskih usluga. Nacionalna banka Ukrajine je saopštila da gubitak njenih banaka na Krimu iznosi 80 milijardi rubalja, a veći deo gubitka se odnosi na Privatbanku.

Potom je Kolomojski počeo da finansira privatnu vojsku i upućuje ju u borbe protiv ruskog stanovništva na jugoistoku države. U aprilu 2014. godine preko društvene mreže VKontakte oglasio je da će nagraditi novčano one koji donesu glave ruskih vođa ustanka na jugoistoku Ukrajine. Potom su usledili hakerski napadi organizacije „Zeleni zmaj“ na Privatbanku širom zemlje, koji su se završili slomom sistema internet-bankarstva, krađom kodova kartica svih klijenata, ali i baze podataka kreditnih i debitnih kartica. Banka je posle toga „privremeno“ obustavila rad. Pored toga, druga hakerska grupa „Kiber Berkut“ došla je do podataka o svim klijentima Privatbanke i učinila ih dostupnim. Spomenute hakerske organizacije nisu skrivale svoje motive: „Ko drži novac u ovoj banci finansira ubijanje stanovnika Donjecka i Luganska, jer Kolomojski finansira rat i bogati se na njemu ‒ ukrajinskoj armiji prodaje naftu i proizvode od nafte po trostruko većim cenama.“

Ponašanje oligarha Kolomojskog očigledno nije nešto nepoznato u ljudskoj istoriji. Možda je upravo antički filozof Aristotel imao na umu nekog ondašnjeg Kolomojskog kada je, raspravljajući o oblicima dobre i loše vlasti, konstatovao: „Izopačenja vlasti su tiranija, oligarhija i demokratija.“

[/restrictedarea]