Нeпријатељ медија број два и рат у Украјини

Пише Зоран Милошевић

Украјински и руски аналитичари сматрају да су Коломојски и његова групација „Приват“ главни пљачкаши у Украјини, што је много пута јавно и са највиших државних места изговорено

Игор Коломојски, оснивач производно-финансијске групе „Приват“ у коју улази 100 различитих предузећа из целог света, према мишљењу портала vladbard.blogspot.ru, најмистериознији је и најопаснији олигарх данашњице.

Украјински аналитичари сматрају да се власт у Кијеву плаши Коломојског и да му попушта, јер се ради о непринципијелној и циничној личности. Олигарх је од власти у Кијеву марта 2014. године постављен за губернатора Дњепропетровске области, што је изазвало велико незадовољство проруског дела становништва Украјине, јер су се борили против олигархије, а са Коломојским су добили управо све оно против чега су се борили.

Сам Коломојски је јавно истицао да „само будале плаћају порез и враћају дугове“. Такође, он је главни спонзор профашистичких организација и паравојних формација у Украјини. На другој страни, украјински олигарси истичу да „тако паметног човека никад нису срели у животу“! Но, Коломојски нема сталне пријатеље, ни непријатеље. Једноставно, интереси све одређују: ако је данас некоме пријатељ, већ му сутра може бити, ако му је то у интересу, непријатељ. Председник Украјинског аналитичког центра Александар Охримено за Коломојског каже: „Он не зна за државу. За њега постоји само новац. Уколико има користи, биће проруски оријентисан олигарх, ако нема – биће непријатељ. Не треба заборавити да је Коломојски својевремено подржавао Кучму, затим је био против њега а за Јушченка, па Јулију Тимошенко и Лазаренка, а онда се устремио против њих. Прво је био против Јануковича, па за њега, па опет против. Немогуће је рећи коју линију заступа.“ Ипак, према доступним материјалима, током најновијих збивања у Украјини, Коломојски има „линију“ ‒ жељу да приграби што веће богатство, љубав према истоверцима (Јеврејима) и мржњу према Русима. Богатство користи да се обрачунава са Русима. Но, пођимо редом.

 

ПЉАЧКА И МАСАКР Украјински и руски аналитичари сматрају да су Коломојски и његова групација „Приват“ главни пљачкаши у Украјини, што је много пута јавно и са највиших државних места изговорено. У том смислу је наступио и извршни директор Антикорупционог савеза предузимача Украјине Андреј Семидидко, наводећи да постоји велики списак приватних и државних предузећа које је Коломојски преварио и опљачкао, а да судско-полицијске власти нису заштитиле жртве. Његов савет је да се предузетници уздрже од сарадње са групом „Приват“ и Коломојским лично. Такође, постоји и списак оних који су истрајавали на кривичним пријавама против предузећа Коломојског, а затим су убијени из ватреног или хладним оружјем, односно неки су страдали у веома чудним саобраћајним несрећама, при чему ниједно убиство и/или несрећа нису расветљени. Списак настрадалих објавио је олигарх Константин Григоришин под заклетвом пред Лондонским судом, а у спору са Коломојским. На том списку су и људи који су убијени, а били су у неком периоду пословни партнери Коломојског, затим конкуренти, као и они коју су „покушали да омогуће његово кривично гоњење“, наводи портал dosye.info.  Олег Миклашевски је 25. маја на порталу ru-an.info објавио чланак где наводи да Коломојски припада екстремистичкој јудаистичкој секти Хабад (мудрост, схватање, знање) која га спасава од одговорности за незаконите радње.

Коломојском се приписују и бројна насилна присвајања украјинских предузећа. Наиме, све компаније Коломојског обезбеђује „Б.О.Г. – безбедност“, приватна фирма на челу са бившим начелником полиције Дњепропетровска, генералом Козином, који је најчешће лично предводио насилна заузимања украјинских предузећа у име Коломојског, да би потом све легализовао, односно и правно присвојио. Иначе, овај олигарх је чак преварио и руског олигарха Романа Абрамовича за непознат износ новца.

Коломојски не даје интервјуе, не иступа у јавности и не открива своју душу ни емоције, тако да је у медијима окарактерисан као „најтајновитији човек више касте украјинског бизниса“.

Руски истражни комитет је поднео Тужилаштву Русије кривичну пријаву против Игора Коломојског и потерницу предао Интерполу (21. јуна 2014). Коломојски је оптужен за „организацију убистава, примену забрањених средстава и метода вођења рата, неовлаштена хапшења људи и ометање рада новинара“. У том смислу, 2. јула 2014. године Московски суд донео је решење о суђењу у одсуству овом олигарху.  Према изјавама сведока (укупно је саслушано 2 700 људи) Коломојски стоји иза смрти телевизијског новинара Првог канала, Анатолија Кљана. Наиме, половином маја 2014. године на интернету је објављен телефонски разговор између Олега Ногинског и човека по имену Јан, одакле се види да је паљење руских активиста у Дому синдиката у Одеси наручио Коломојски, а што су касније као тачно утврдили и руски истражни органи. Према писању медија, тада је изгорело око 42, а повређено преко 100 људи. Поред тога, раније је објављен телефонски разговор Коломојског и Олега Царјова, у којем га Коломојски обавештава да за његову главу нуди милион долара, а за погибију и једног Јеврејина „вешаћемо директно на улици“, наводи 1tvnet.ru. Јуна 2014. године предложио је председнику Украјине да се на граници са Русијом изгради зид висине два метра са бодљикавом жицом кроз коју би се пуштала струја, наводи украјински портал segodnya.ua. Цео пројекат коштао би 100 милона евра.

[restrictedarea]

О Коломојском се често писало као о олигарху који је највише заинтересован за сукоб са Русијом и онемогућавање Украјине да уђе у евроазијске интеграције.  Иначе, овај олигарх контролише Дњепропетровску и Одеску област, које чине трећи центар по економској снази у Украјини (први је Кијев, а други чине Доњецка и Луганска Република) где води самосталну политику. Такође, Коломојски има оружане формације под личном контролом (батаљони „Штурм“ и „Дњепар“) које га месечно коштају око 10 милиона долара, наводи портал politrada.com. Још, новоформирану Националну гарду Украјине финансира Приватбанка Коломојског, а она је позната по томе што убија не само устанике него и ненаоружане и мирне грађане.

 

РАЗВОЈНИ ПУТ УКРАЈИНСКОГ ОЛИГАРХА Игор Валеријевич власник је компанија у банкарском сектору, нафтно-хемијском комплексу и металургији. Бави се и производњом хране, авио-превозом, затим власник је два фудбалска клуба и важних телевизијских станица. Заузима друго место у Украјини и Израелу по богатству. Године 2013. имао је 3,7 милијарди долара и један је од најутицајних људи у Украјини.

Родио се 13. фебруара 1963. године у Дњепропетровску у породици инжењера. Био је одличан ученик и добар шахиста. Завршио је Металуршки факултет и стекао звање инжењера. Приватним послом, тачније трговином, почео се бавити 1980-их година. После распада СССР-а почиње да тргује и нафтом. Потом оснива Приватбанку која је велики капитал стекла током приватизације уз помоћ ваучера, откупивши 2,3 одсто од ваучера пуштених у оптицај. Потом су замењени за акције неколико предузећа у региону.

Коломојски је од 1998. године у Председништву Дњепропетровске јеврејске заједнице, а од 2008. је председник Свеукрајинског савеза јеврејских друштвених заједница „Уједињена јеврејска заједница Украјине“. Године 2010. је изабран са мандатом од пет година за председника Европског савета јеврејских заједница (European Council of Jewish Communities, ECJC) а од 1995. године, према властитом признању из 2007. године, има држављанство Израела. Због тога, Коломојског називају „главним Јеврејином у Европи“ (портал dosye.info). Ожењен је и има двоје деце која живе у Швајцарској.

Коломојски је власник једне од највећих медијских корпорација „1+1 медија“, у коју улазе ТВ станице „1+1“, „1+1 интернешенел“, „Сити“ (недавно затворена) „2+2“, „ТЕТ“, „Пљус-Пљус“, „Униан ТВ“, и „Бигуди“. Затим портал ТСH.ua и агенција УНИАН, па новине „Камсомољскаја правда Украјине“ и портал „Олигарх“. У његовом власништву  су и неки локални медији (девет ТВ канала у Дњепропетровску).   Поред тога, он има акције у медијском холдингу Central European Media (CME) и један је од чланова борда директора (главни акционар је Роналд Лаудер, председник Светског јеврејског конгреса). Преко Central European Media (за три одсто акција платио је 110 милиона долара) Коломојски утиче на водеће ТВ станице у Чешкој, Словачкој, Румунији, Словенији, Хрватској и Украјини.

Заједно са Вадимом Рабиновичем покренуо је први јеврејски међународни информативни ТВ канал „Џуиш њуз ван“ (JN1) који се емитује преко сателита и кабла, али и преко интернета.

Иако је, дакле, послом везан за медије, он нема милости према људима који раде за њега. Године 2011. Коломојски је због затварања неких новина (између осталог и популарног листа „Профил“) и телевизијских станица (Сити) у свом власништву и отпуштања радника без најаве и исплата плата и других законских принадлежности сврстан од стране Независног синдиката новинара и Института за масовне медије на друго место „непријатеља медија“, наводи портал 1tvnet.ru.

Но, поред медија главни посао Коломојског везан је за финансије и Приватбанку. Приватбанка има око 22 милиона различитих клијената у 12 држава (Русија, Казахстан, Грузија, Литванија, Италија, Португалија, Кина, Велика Британија, Кипар, Немачка, Шпанија и др). На листи „Toп 1000“ светских банака часописа „Банкар“, који издаје „Фајненшел тајмс“, 2013. године заузимала је 315. место у свету по капиталу.

Приватбанка је једна од већих у Украјини и против ње се води прави рат. Експозитуре се пале, сефови пљачкају, рачуни клијената су, делатношћу хакера, постали доступни јавности, наводи Илга Самофалова за портал vz.ru. Иначе, њен губитак само у овој години износи 600 милиона долара. Другим речима, империја овог политичара и другог по богатству човека у Украјини трпи велике губитке због кризе, али још више због његових политичких амбиција.

Коломојски је имао и ћерку банку (Москомприватбанк) у Русији, коју је са избијањем украјинске кризе продао Бинбанки (априла 2014. године) за шест милијарди рубаља. Проблеми су почели месец дана раније, када је Централна банка Русије увела привремене мере у овој банци, а на захтев посланика Комунистичке партије Русије. Такође, Коломојски је имао филијалу Приватбанке на Криму, али када су проглашени независност и присаједињење Русији, одбио је да даље ради остављајући 700.000 клијената без банкарских услуга. Национална банка Украјине је саопштила да губитак њених банака на Криму износи 80 милијарди рубаља, а већи део губитка се односи на Приватбанку.

Потом је Коломојски почео да финансира приватну војску и упућује ју у борбе против руског становништва на југоистоку државе. У априлу 2014. године преко друштвене мреже ВКонтакте огласио је да ће наградити новчано оне који донесу главе руских вођа устанка на југоистоку Украјине. Потом су уследили хакерски напади организације „Зелени змај“ на Приватбанку широм земље, који су се завршили сломом система интернет-банкарства, крађом кодова картица свих клијената, али и базе података кредитних и дебитних картица. Банка је после тога „привремено“ обуставила рад. Поред тога, друга хакерска група „Кибер Беркут“ дошла је до података о свим клијентима Приватбанке и учинила их доступним. Споменуте хакерске организације нису скривале своје мотиве: „Ко држи новац у овој банци финансира убијање становника Доњецка и Луганска, јер Коломојски финансира рат и богати се на њему ‒ украјинској армији продаје нафту и производе од нафте по троструко већим ценама.“

Понашање олигарха Коломојског очигледно није нешто непознато у људској историји. Можда је управо антички филозоф Аристотел имао на уму неког ондашњег Коломојског када је, расправљајући о облицима добре и лоше власти, констатовао: „Изопачења власти су тиранија, олигархија и демократија.“

[/restrictedarea]