BRIKS pravi novi MMF

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Savez Brazila, Rusije, Indije i Kine dobija definisan politički, ekonomski i energetsko-bezbednosni okvir, kao najavu promene odnosa snaga i stvaranja „novog policentričnog svetskog poretka“

Rusija je zaigrala mnogo odlučnije na svetskoj sceni. Kao što se i pretpostavljalo, odgovor Moskve Amerikancima, koji po svaku cenu pokušavaju da raspale ratni plamen na njenim granicama, biće asimetričan. Tačnije, Rusija se neće baviti samo smirivanjem požara u Ukrajini već će nastojati da težište konfrontacije izmesti pred same granice SAD-a. Kremlj neće podizati revolucije i inspirisati građanske ratove, ali će još više sarađivati sa zemljama Latinske Amerike, posebno sa onima koje traže spoljnu zaštitu od pritiska Vašingtona. A takvih je, očigledno, sve više. Otuda, fraza kako svi susedi mrze Rusiju i navodno žele od nje da pobegnu i te kako važi i za Ameriku, kada je reč o njenom „zadnjem dvorištu“. To je najbolje pokazala prošlonedeljna sedmodnevna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina latinoameričkom kontinentu, u okviru koje je održan i važan samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika). Svečan i topao prijem koji je doživeo u svim zemljama gde je boravio svedoči da je gost iz Moskve odavno očekivan u ovom regionu, koji je doskora smatran ekskluzivnom zonom Vašingtona. No, vremena se menjaju.

NOVA MEĐUNARODNA REALNOST Nekoliko je suštinskih ciljeva koje je Putin zacrtao pred posetu Latinskoj Americi i oni dovoljno dobro ilustruju strateške pravce spoljne politike Rusije. To su razvoj ekonomske saradnje, pre svega u sferi energetike, gde će Rusija učestvovati u nekoliko velikih projekata. Dalje, to je strateška politička i finansijska saradnja sa zemljama latinoameričkog regiona i BRIKS-a. I na kraju, to su određeni geopolitički zadaci i projekti, čija će realizacija najviše i udariti po američkim interesima. Primetno je da Rusija u svim zemljama Latinske Amerike gde je to moguće dogovara instaliranje svog satelitskog sistema GLONAS, koji je pandan američkom GPS-u. Iako se ističe da je sistem GLONAS namenjen prvenstveno za civilne svrhe, ne može se sakriti njegova vojna komponenta, koja će omogućiti Rusiji da svoje „kosmičko oko“ instalira nad američkim kontinentom. A posebno je zanimljiva i dalekosežna Putinova ideja da sve zemlje BRIKS-a pređu na upotrebu sistema GLONAS.

[restrictedarea] Pregovori i susreti ruskog lidera na tlu Latinske Amerike ticali su se isključivo nove međunarodne realnosti i rasporeda snaga u svetu. Drugim rečima, sve Putinove aktivnosti od globalnog su značaja, pa čak i one koje su naizgled čisto bilateralne prirode. Kako su najavili eksperti, on želi da stvori novi model zajedničke borbe protiv sajber-špijunaže, što je problem posebno aktuelan posle serije kompromitujućih otkrića američkih špijunskih aktivnosti širom sveta. Zato ne čudi što je plodno tle za svoje ideje pronašao u Brazilu, Argentini, Venecueli, Kubi, kao i u svim zemljama BRIKS-a. Sve one žele da zaštite suverenitet od američkih agenata iz CIA i NSA, a upravo je sektor telekomunikacija jedan od najporoznijih. To dobro znaju i ruski partneri iz Evropske unije, redom prisluškivani iz Vašingtona. Postaje, tako, mnogo jasnije zašto evropske zemlje tako teško mogu da se otrgnu iz zagrljaja prekookeanskog „velikog brata“, koji zna sve njihove tajne. Nove Putinove inicijative usmerene su upravo na presecanje ove dominacije.
Drugi pravac prodora ruskog uticaja je ekonomsko-finansijski. Opraštajući Kubi stari sovjetski dug (90 odsto od 35 milijardi dolara) Kremlj ne samo što demonstrira širokogrudost „dostojnu globalnog lidera“, kako se izrazila argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kiršner, već, rasterećujući Havanu nepodnošljivog finansijskog tereta, stvara pretpostavke za ponovno uspostavljanje veza pokidanih u doba Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina. Jer, ono što za Rusiju predstavljaju teritorije Ukrajine ili Gruzije, to je Kuba za SAD. Jednostrano se povući sa takvog mesta, koje je pritom izrazito neprijateljski raspoloženo prema Americi, predstavljalo je klasično geopolitičko samoubistvo. Ipak, Gorbačov i Jeljcin su to uradili ne trepnuvši. Mislili su da će Vašington ceniti takav gest, ali se još jednom potvrdilo staro diplomatsko pravilo – iskazana slabost uvek je praćena novim, još žešćim pritiscima i tu kraja nema.
Zato je Putin, usred ukrajinske krize, gde Amerikanci pokušavaju da izoluju i sateraju Rusiju iza Urala a da sami zauzmu njeno mesto na svetskom energetskom tržištu, preduzeo realne kontramere. Najpre je na Kubi ugovorio postavljanje satelitskih stanica GLONAS. Analitičari spekulišu da je reči bilo i o korišćenju luke u Havani za Rusku ratnu mornaricu. Posle Havane, ruski lider je izmenio plan i, umesto direktno za Buenos Ajres, najpre je odleteo za Managvu, gde ga je na aerodromu sačekao stari saveznik Danijel Ortega. U Nikaragvi je Putin sa Ortegom takođe napravio plan o postavljanju GLONAS stanica, čime se već jasno ocrtava ideja „opkoljavanja“ SAD-a ovim satelitskim instalacijama. Podsetimo, Rusija je uskratila gostoprimstvo američkim GPS stanicama na svojoj teritoriji, pošto je Vašington proletos odbio da razmesti GLONAS unutar granica SAD-a. Međutim, sa Kubom i Nikaragvom, a verovatno i sa Brazilom i Argentinom, GLONAS će ipak pokriti dobar deo američkog kontinenta i bez direktnog učešća Vašingtona.

OPKOLJAVANJE AMERIKE Ono što će Amerikance još više zaboleti jeste zajednički projekat Moskve, Pekinga i Managve − izgradnja Nikaragvanskog kanala. Ovaj poduhvat, vredan 40 milijardi dolara, treba da spoji Atlantski i Tihi okean i potisne Panamski kanal, izgrađen pod patronatom Amerikanaca. Radovi će započeti sledeće godine, kanal će biti pušten u rad već 2019, a svi objekti biće dovršeni deceniju kasnije. Ovo je još jedan dokaz „tihe koalicije“ Pekinga i Moskve protiv Zapada, a posebno SAD-a. Osim izuzetnog ekonomskog značaja, Nikaragvanski kanal imaće i nesumnjivu vojnu vrednost – ratni brodovi i podmornice Kine i Rusije moći će mnogo učestalije da cirkulišu kroz američke vode, pokrivajući i istočnu i zapadnu obalu SAD-a. Imajući u vidu dogovore Moskve o snabdevanju i remontu sa Nikaragvom, Venecuelom i Kubom, jasno je da će Ruska ratna flota biti uvek na američkim granicama.
Značajne su, svakako, i Putinove neskrivene namere da odvoji Latinsku Ameriku od vašingtonskog hegemona, na sličan način kao što već radi u Evropi. Američki analitičari ne skrivaju zlobu zbog poteza Angele Merkel, koja je ovih dana podigla veliku buku otkrivajući špijune SAD-a infiltrirane u nemačke bezbednosne i političke strukture. Amerikanci, naime, u svemu tome vide prste Putina i ruskih obaveštajaca, smatrajući da su upravo oni pomogli kancelarki Merkel da „progleda“. Ne treba, naravno, takve spekulacije uzimati zdravo za gotovo, ali je simptomatično da se i Putin nedavno osvrnuo na to da se evropski partneri nelagodno osećaju i šapuću u sopstvenoj kući. Pritom je Putin tri puta ponovio: „Ja se uopšte ne šalim kada ovo kažem!“ Dokle je sve to došlo, svedoči što je čak i Patrik Šensburg, šef Parlamentarne istražne komisije koja ispituje slučaj špijunaže NSA – a ona je, kako se sada ispostavilo, i sama bila na udaru američkih agenata – naložio svojim saradnicima da izbegavaju korišćenje imejla i elektronske komunikacije i da svoje poverljive izveštaje kucaju na pisaćim mašinama. I to ne na elektronskim, već na običnim, mehaničkim! I Šensburg je, da ironija bude veća, u izjavi medijima, ponovio Putinove reči: „Da, ja se ne šalim!“
Zaista, vrag je odneo šalu. Zato Putin nudi Evropljanima i Južnoamerikancima ujedinjenje oko ideje odbrane državnog suvereniteta, pre svega od američke špijunaže. Putin kaže: „Mi želimo jaku, ekonomski stabilnu i politički nezavisnu, ujedinjenu Latinsku Ameriku, koja postaje važan deo nastajućeg policentričnog svetskog poretka.“ Posebnu pažnju Putin je obratio na CELAC, Zajednicu latinoameričkih i karipskih zemalja, novu organizaciju koja ujedinjuje sve države Južne i Severne Amerike, osim Kanade i SAD-a. „Reč je o savezu svih zemalja kontinenta, koji treba da postane forum za razmatranje regionalnih poslova, bez učešća i nametljivog mešanja spoljnih sila“, podvukao je Putin. Sasvim je očigledno na koje „nametljive spoljne sile“ je mislio.

BRIKS Istovremeno, Rusija podržava Brazil u težnji da postane stalni član Saveta bezbednosti UN. „Uveren sam da ova moćna, dinamično rastuća zemlja može da odigra važnu ulogu u novom policentričnom svetskom poretku u nastajanju“, istakao je ruski predsednik. Još jednom je, dakle, ponovio reči – „novi, policentrični svetski poredak“. Očigledno, to i jeste šifra, odnosno model po kojem će se događaji dalje odvijati. U tome će naročitu ulogu odigrati upravo BRIKS, od jedne neformalne grupe sve više prerastajući u globalnu silu koja ujedinjuje više od 40 odsto svetskog stanovništva i četvrtinu bruto proizvoda planete. „Zemlje BRIKS-a žele da jačaju političku komponentu svoje saradnje, kroz uzajamne konsultacije i zajedničke akcije u međunarodnim organizacijama. Istovremeno, želim da naglasim da nemamo planove da formiramo vojno-političku alijansu na osnovu BRIKS-a“, zaključio je Putin.
Ovde treba za trenutak zastati i zamisliti se nad ovim rečima. Pre svega, zašto bi neko pomislio da bi BRIKS mogao da bude budući vojni savez, odnosno novi NATO? Sa druge strane, naglašeno je jačanje ne samo ekonomske već i političke saradnje unutar BRIKS-a, pa takav savez već u startu poprima zajedničke geopolitičke ciljeve, gde udar na jednu članicu nanosi štetu i svim ostalim. Dalje, za članstvo i kooperaciju sa BRIKS-om zainteresovane su i druge velike zemlje, kao što su Argentina i Meksiko, te sve to već liči na početak jednog ozbiljnog prekomponovanja snaga u svetu, odnosno na stvaranje „novog policentričnog svetskog poretka“.
Stvari postaju još jasnije kada se imaju u vidu odluke koje su lideri BRIKS-a: Dilma Rusef, Vladimir Putin, Narendra Modi, Si Đinping i Džejkob Zuma – doneli u utorak, na samitu u brazilskom gradu Fortaleza. Pre svega, odlučeno je o stvaranju Banke BRIKS-a, koja će biti jedna od najvećih u svetu, sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara. Biće stvoren put rezervnih valuta zemalja članica, pa će one moći da koriste sredstva za prevazilaženje tekućih problema sa likvidnošću. Takođe, Rusija je ponudila i formiranje „energetske banke“, odnosno rezerve energenata koju će ona staviti na raspolaganje BRIKS-u u slučaju energetske krize. Tako se sada mnogo jasnije naziru konture buduće saradnje i njenih osnovnih pravaca – akcenat je na nezavisnosti od spoljnih centara moći. Na nezavisnosti kako ekonomskoj i finansijskoj, tako i političkoj. A sve to dovešće do stvaranja novog centra na terazijama svetske moći. Vezivno tkivo takvog saveza svakako je nesumnjiv interes ovih zemalja da se oslobode bilo čijeg tutorstva sa strane, a tako jak motiv nipošto ne treba zanemariti.
Navedene promene, a posebno stvaranje Banke BRIKS-a, sa sedištem u Šangaju, doneće kardinalne promene u svetskoj ekonomiji. Kako je istaknuto u Fortalezi, nova finansijska institucija BRIKS-a, otvorena za sve članice UN, omogućiće suštinsko jačanje globalnog finansijskog sistema, posrnulog zbog neuspešne reforme MMF-a. U prevodu: pošto Amerikanci ne žele da prihvate realnost i podele sa drugima kontrolu nad MMF-om i Svetskom bankom, onda će ti „drugi“ započeti formiranje paralelnog finansijskog sistema, na koji Vašington neće imati uticaja. Sve to, pre ili kasnije, dovešće do daljeg podrivanja pozicije dolara u globalnoj ekonomiji. A sama činjenica da će centrala Banke BRIKS-a biti u Šangaju najbolje svedoči da je to direktan izazov buduće najveće svetske privrede sadašnjem lideru.
Dakle, kocka je bačena. BRIKS postaje struktura, savez sa sve jasnije definisanim političkim, ekonomskim i energetsko-bezbednosnim okvirom. Komunikacijski sateliti GLONAS, koje Rusija intenzivno već godinama šalje u svemir, svakako neće služiti samo za navigaciju u automobilima. Desetine milijardi dolara uloženih u ovaj megaprojekat omogućuju stvaranje nezavisne ruske mreže, neophodne za precizna navođenja i koordinaciju delovanja vojnih sistema u realnom vremenu na celoj planeti, ali i za mnoge druge strateške namene. Istovremeno, sve zemlje BRIKS-a, na čelu sa Rusijom i Kinom, željne su slobodnih komunikacija, za šta je neophodan alternativni internet, zaštićen od upada zapadnih specijalnih službi. Sloboda u pokorenom svetu svakako ima cenu, ali je ona sada jasno saglediva i, što je najvažnije – dostižna.
Jer, ako se pogleda mapa Evroazije, lako je uočiti da iza svih pokreta koji unose haos i nestabilnost na njenom prostoru, kao što su trenutno krize u Ukrajini i Iraku, na ovaj ili onaj način stoji Amerika. Stoga, ne izgledaju lišenim osnova tumačenja onih analitičara što tvrde da to i jeste strategija Vašingtona, da se osujete i preseku vitalne komunikacije u Evroaziji, a pre svega energetski koridori koji povezuju Indiju, Kinu, Rusiju i Evropu. To je zapravo udar na kičmu Evroazije, odnosno ključne zemlje BRIKS-a i Evropske unije. Americi je neophodno da energenti, a pre svega nafta, budu što skuplji, da se svuda oseća njihova nestašica i da se eliminišu glavni snabdevači, a da njihovo mesto zauzme Vašington koji postaje konkurentan samo uz visoke cene. Na taj način se ostvaruju glavni američki geostrateški interesi, upravo obuzdava se ekonomski rast zemalja BRIKS-a i Evrope i na dugi rok sprečava produbljivanje njihove međusobne saradnje.
Iz ovog razloga, Rusija i Kina u poslednje vreme maksimalno intenziviraju sve procese suprotne navedenim planovima, a predložena energetska alijansa BRIKS-a doneće preko potrebnu stabilnost isporuka. Dva nova velika gasovoda, jedan prema Kini, a drugi ka Evropi, doneće energetsku bezbednost u Evroaziji. A trijumf Rusije i Kine, oličen u izgradnji Nikaragvanskog kanala, označiće dugo očekivani trenutak – novi policentrični svetski poredak. Da, to nije šala.

[/restrictedarea]