Strah od arome NATO armade

Zašto Česi ne žele NATO trupe u svojoj zemlji

Zbivanja u Ukrajini konačno su ohrabrila češke političare da se javno distanciraju od planova NATO-a da se dalje širi na Istok. Naime, tokom nedavne posete Poljskoj, američki predsednik Barak Obama izjavio je da će SAD zbog „ruskog upada na Krim i događaja u Ukrajini osnažiti svoje prisustvo u Evropi“. Na ove reči reagovao je češki premijer Bohuslav Sobotka, tokom zvanične posete Beču: „Želim reći da ovo prisustvo ima svoju logiku samo u vezi sa situacijom u sferi bezbednosti. Češka Republika nije među zemljama koje se zalažu za uvećanje vojnog prisustva NATO-a u Evropi“.
Premijerove reči su nastavak razmišljanja češkog ministra odbrane Martina Stropnickog, koje je izneo u intervjuu „Rojtersu“, da „Češka ne želi NATO vojnike na svojoj teritoriji“, pri čemu je njihovu eventualnu pojavu uporedio sa „okupacijom od strane sovjetske vojske 1968. godine“.

TUĐA VOJSKA Ova anti-NATO retorika ima i svoju predistoriju. Naime, Češka je svojevremeno odbila da na svojoj teritoriji razmesti američke radare za protivavionsku i protivraketnu odbranu. Češki komentator i nekadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova Martin Fendrih smatra da su u češko odbijanje bili umešani prsti ruskih obaveštajnih službi, te da je reč o skandalu bez premca, jer to znači, zaključuje u radikalnom duhu, „da ćemo bez NATO-a biti u ruskim rukama“.
[restrictedarea] Popularni portal iHNed.cz pak navodi da je samo nekoliko nedelja pre puča u Kijevu češki ministar odbrane Martin Stropnicki bio uvereni atlantista, a potom je naglo promenio mišljenje i istakao da Češka na svojoj teritoriji neće ničiju armiju. Šta je uzrokovalo ovu promenu?
Ministar objašnjava da u Češkoj živi mnogo stanovnika koji još pamte sovjetska vremena, i da bi za njih dolazak NATO armija predstavljao „veliki psihološki problem“. Analitičari iz ovog ministrovog stava izvlače zaključak da češki političari ne vide NATO u pozitivnom svetlu i ne dele ciljeve alijanse kao svoje, te da su za njih sovjetska vojska i NATO armija – jedno te isto. Samim tim, otvoreno je pitanje i smisla ostanka Češke u NATO-u. Suština je, dakle, da češki političari ne žele da uzmu učešće u eventualnom ratu Zapada sa Rusijom. Portal navodi, što potvrđuju sva istraživanja javnog mnjenja, da javnost u Češkoj ne voli NATO. Pad ionako slabašne popularnosti NATO-a usledio je i posle objavljivanja podataka da SAD prisluškuju sve, pa i saveznike. Drugi udarac na poverenje Čeha u NATO i Amerikance došao je iz samih SAD, jer su tamošnja istraživanja, koja su preneli češki mediji, pokazala da „Veliki brat“ misli samo na svoje interese, a da ga se brige saveznika ne tiču. Tako se došlo do stava da su i sovjetska i NATO vojska za Čehe – samo tuđa vojska.
Zašto su se Česi razočarali u NATO? Prvo, češki političari su shvatili da, kada je NATO u pitanju, postoji dvojnost: mitovi i realnost. Mitovi se šire tokom perioda pristupanja NATO-u. Tada se ispredaju priče o ekonomskom usponu posle ulaska u alijansu, o stranim investitorima koji samo to čekaju pa da pohrle da dele novac i radna mesta stanovnicima. Da je to zajednica gde su svi ravnopravni… Širenje NATO-a takođe izaziva pitanja na koja niko u atlantističkoj zajednici neće (iskreno) da odgovori. NATO očigledno želi da uspostavi kontrolu nad državama Centralne i Istočne Evrope (da se podsetimo izjave Olbrajtove: „Upravljati prostorom posle raspada sovjetske imperije – to je zadatak NATO-a“). Širenje NATO-a na Istok prema Klintonu je „prioritet američke spoljne politike“. Drugim rečima, širenje NATO-a je deo globalne strategije SAD-a, a ne Evrope.
Kakva su iskustva Češke sa NATO alijansom? Češki analitičari ističu da je „medeni mesec“ Češke i NATO-a završen, sada valja sagledati realnost. Naime, jasno je da NATO, i u Češkoj, obezbeđuje dominaciju Zapada u uslovima ekonomskog pada (recesije) i u tom smislu ima zadatak da „čuva strateški savez SAD-a i pojedinih delova evropskog kontinenta“, tj. da osnaži američko prisustvo u Evropi. Na političkom polju, biti u NATO-u znači saučestvovati u kriminalu, jer NATO stalno napada pojedine države, inače članice Ujedinjenih nacija, bez odobrenja Saveta bezbednosti. Česi su se, dakle, probudili, jer su stigli računi: politički i ekonomski! Politički – treba biti u sastavu armade koja kreće na Istok, a ekonomski – recesija. Tako su Česi shvatili da besplatnog meda u politici nema.
Članstvo u zapadnim institucijama nije rešilo stare probleme Češke, a stvorilo je nove. Posebno je bolno saznanje da unutrašnja demokratizacija političkog života ne utiče u tim uslovima na spoljnu politiku. Bivša zavisnost od Sovjetskog Saveza zamenjena je još većom zavisnošću od zapadnih država, pre svega od SAD-a, Velike Britanije i Nemačke, navodi portal articlekz.com.
Češku poziciju, inače, podržao je i premijer Slovačke Robert Fico, koji je izjavio da neće dati saglasnost da se armija NATO-a razmesti na teritoriji Slovačke. Na predlog američkog predsednika Baraka Obame da se uveća vojno prisustvo SAD-a u Evropi slovački premijer je odgovorio da „sebi ne može da dočara situaciju u kojoj bi strana vojska bila razmeštena na teritoriji Slovačke“.
[/restrictedarea]