Страх од ароме НАТО армаде

Зашто Чеси не желе НАТО трупе у својој земљи

Збивања у Украјини коначно су охрабрила чешке политичаре да се јавно дистанцирају од планова НАТО-а да се даље шири на Исток. Наиме, током недавне посете Пољској, амерички председник Барак Обама изјавио је да ће САД због „руског упада на Крим и догађаја у Украјини оснажити своје присуство у Европи“. На ове речи реаговао је чешки премијер Бохуслав Соботка, током званичне посете Бечу: „Желим рећи да ово присуство има своју логику само у вези са ситуацијом у сфери безбедности. Чешка Република није међу земљама које се залажу за увећање војног присуства НАТО-а у Европи“.
Премијерове речи су наставак размишљања чешког министра одбране Мартина Стропницког, које је изнео у интервјуу „Ројтерсу“, да „Чешка не жели НАТО војнике на својој територији“, при чему је њихову евентуалну појаву упоредио са „окупацијом од стране совјетске војске 1968. године“.

ТУЂА ВОЈСКА Ова анти-НАТО реторика има и своју предисторију. Наиме, Чешка је својевремено одбила да на својој територији размести америчке радаре за противавионску и противракетну одбрану. Чешки коментатор и некадашњи заменик министра унутрашњих послова Мартин Фендрих сматра да су у чешко одбијање били умешани прсти руских обавештајних служби, те да је реч о скандалу без премца, јер то значи, закључује у радикалном духу, „да ћемо без НАТО-а бити у руским рукама“.
[restrictedarea] Популарни портал iHNed.cz пак наводи да је само неколико недеља пре пуча у Кијеву чешки министар одбране Мартин Стропницки био уверени атлантиста, а потом је нагло променио мишљење и истакао да Чешка на својој територији неће ничију армију. Шта је узроковало ову промену?
Министар објашњава да у Чешкој живи много становника који још памте совјетска времена, и да би за њих долазак НАТО армија представљао „велики психолошки проблем“. Аналитичари из овог министровог става извлаче закључак да чешки политичари не виде НАТО у позитивном светлу и не деле циљеве алијансе као своје, те да су за њих совјетска војска и НАТО армија – једно те исто. Самим тим, отворено је питање и смисла останка Чешке у НАТО-у. Суштина је, дакле, да чешки политичари не желе да узму учешће у евентуалном рату Запада са Русијом. Портал наводи, што потврђују сва истраживања јавног мњења, да јавност у Чешкој не воли НАТО. Пад ионако слабашне популарности НАТО-а уследио је и после објављивања података да САД прислушкују све, па и савезнике. Други ударац на поверење Чеха у НАТО и Американце дошао је из самих САД, јер су тамошња истраживања, која су пренели чешки медији, показала да „Велики брат“ мисли само на своје интересе, а да га се бриге савезника не тичу. Тако се дошло до става да су и совјетска и НАТО војска за Чехе – само туђа војска.
Зашто су се Чеси разочарали у НАТО? Прво, чешки политичари су схватили да, када је НАТО у питању, постоји двојност: митови и реалност. Митови се шире током периода приступања НАТО-у. Тада се испредају приче о економском успону после уласка у алијансу, о страним инвеститорима који само то чекају па да похрле да деле новац и радна места становницима. Да је то заједница где су сви равноправни… Ширење НАТО-а такође изазива питања на која нико у атлантистичкој заједници неће (искрено) да одговори. НАТО очигледно жели да успостави контролу над државама Централне и Источне Европе (да се подсетимо изјаве Олбрајтове: „Управљати простором после распада совјетске империје – то је задатак НАТО-а“). Ширење НАТО-а на Исток према Клинтону је „приоритет америчке спољне политике“. Другим речима, ширење НАТО-а је део глобалне стратегије САД-а, а не Европе.
Каква су искуства Чешке са НАТО алијансом? Чешки аналитичари истичу да је „медени месец“ Чешке и НАТО-а завршен, сада ваља сагледати реалност. Наиме, јасно је да НАТО, и у Чешкој, обезбеђује доминацију Запада у условима економског пада (рецесије) и у том смислу има задатак да „чува стратешки савез САД-а и појединих делова европског континента“, тј. да оснажи америчко присуство у Европи. На политичком пољу, бити у НАТО-у значи саучествовати у криминалу, јер НАТО стално напада поједине државе, иначе чланице Уједињених нација, без одобрења Савета безбедности. Чеси су се, дакле, пробудили, јер су стигли рачуни: политички и економски! Политички – треба бити у саставу армаде која креће на Исток, а економски – рецесија. Тако су Чеси схватили да бесплатног меда у политици нема.
Чланство у западним институцијама није решило старе проблеме Чешке, а створило је нове. Посебно је болно сазнање да унутрашња демократизација политичког живота не утиче у тим условима на спољну политику. Бивша зависност од Совјетског Савеза замењена је још већом зависношћу од западних држава, пре свега од САД-а, Велике Британије и Немачке, наводи портал articlekz.com.
Чешку позицију, иначе, подржао је и премијер Словачке Роберт Фицо, који је изјавио да неће дати сагласност да се армија НАТО-а размести на територији Словачке. На предлог америчког председника Барака Обаме да се увећа војно присуство САД-а у Европи словачки премијер је одговорио да „себи не може да дочара ситуацију у којој би страна војска била размештена на територији Словачке“.
[/restrictedarea]