Put Petra Porošenka

Piše Zoran MILOŠEVIĆ

Od Kralja čokolade do Krvavog vladara

Na izborima održanim u organizaciji pučističke vlade 25. maja 2014. najviše glasova je dobio Petro Porošenko. Novi predsednik Ukrajine rođen je 26. septembra 1965. u Bolgradu (Ukrajina). Njegov otac (poreklom iz Kraljevine Rumunije, po nacionalnosti Jevrejin) u vreme Sovjetskog Saveza bio je generalni direktor kompanije „Ukrprominvest“, a zbog uništavanja državne imovine u zatvoru je proveo dve godine, navodi portal pravda.ru. Poginuo je od ruku antisemita. Politički program novog predsednika je jednostavan – „da od Ukrajine stvori uspešno preduzeće, kao što je to njegova fabrika čokolade!“

Beloruska štampa (portal imperiya.by) Porošenku je dodelila nadimak „Krvavi“– zbog akcija slamanja ustanika na jugoistoku države, posebno zbog ubistva oko 35 ranjenika vojske Novorusije.

 

ZA BRZU AKCIJU Povodom pitanja jugoistoka Ukrajine Porošenko se zalaže za „brzu antiterorističku akciju (ne dužu od dva-tri meseca) za čišćenje ovog dela zemlje od ruskih separatista“ i povratak Krima preko Međunarodnog suda pravde. Svoj uspon je najavio vožnjom na buldožeru tokom svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča. Tokom puča u Kijevu 1. decembra 2013. Porošenko je stao na buldožer, a komandovanje vozaču da krene na policiju praćeno je, kako je zabeleženo na snimcima, snajperskom podrškom od koje je stradalo 100 ljudi.  Porošenko je, navodno, finansirao i snajperiste.

Porošenko je završio Fakultet za međunarodne odnose i međunarodno pravo Kijevskog državnog univerziteta, u vreme kada SSSR više nije postojao. Izabravši posao preduzetnika– opredelio se za oblast proizvodnje i trgovine čokoladom. „Kupio“ je fabriku čokolade u Vinici, nakon čega je stekao nadimak „Kralj čokolade“. „Roshen“ zauzima 18. mesto na spisku od 100 najvećih proizvođača čokolade u svetu. U jesen 2013. Rusija je zabranila uvoz čokolada „Roshen“, što je dovelo do zatvaranja fabrike, a potom je na ime duga konfiskovano i 53 miliona evra ove kompanije u Rusiji.

[restrictedarea]

To nije uništilo Porošenka, čije se bogatstvo procenjuje na 1,3 milijarde evra. Osim posla sa čokoladom, Porošenko je uložio novac i u proizvodnju automobila, autobusa, a vlasnik je i nekoliko medija.

Aktuelni predsednik Ukrajine tvrdi da je novac zaradio mukotrpnim radom i da ne voli da ga svrstavaju u oligarhe, jer se on obogatio pre nego što je ušao u politiku. Obećao je da će sve svoje kompanije i medije prodati, ako bude izabran za predsednika. Važno je zapaziti da je sa rastom bogatstva, gradio i političku karijeru. Bio je član svih važnijih partija, ne menjajući stav da je mesto Ukrajine u EU.

 

FINANSIJER „NARANDŽASTIH“ Za poslanika iz redova Socijaldemokratske partije, koja je podržavala predsednika države Leonida Kučmu, odgovornog za neljudsku privatizaciju i bukvalni nestanak šest miliona stanovnika, izabran je 1998.  Dve godine kasnije organizovao je sopstveni pokret „Solidarnost“ (na izborima dobio samo jedan odsto glasova birača) a godinu kasnije učestvuje u stvaranju „proruske“ Partije regiona. Kada je trebalo da se opredeli između Kučme i Juščenka, izabrao je drugog, koji je postao i kum njegovim blizancima.

Godine 2002. bio je šef Budžetskog komiteta Rade, a dve godine kasnije glavni finansijer Juščenka na izborima. Ličnim novcem podržao je „narandžastu revoluciju“, pokrenutu zbog navodnih krađa na izborima.

Nova vlast nagradila je Petra funkcijom sekretara Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine. Za korupciju je optužen 2005. prilikom izgradnje parka u centru Kijeva. U depešama američke ambasade iz 2006, koje je vašingtonskoj administraciji slao DŽon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, Porošenko je usputno pomenut kao „osramoćeni oligarh“. Naredni ambasador Herbst Vilijam Tejlor u depeši je napisao da je „Porošenko izuzetno nepopularan političar“, ali da „među partijskim vođama ima široku podršku zbog ranijih finansijsko-organizacionih uloga“.

Tužilac je obustavio postupak, ali je Porošenko morao da podnese ostavku na funkciju. Godinu kasnije vratio se u Radu na mesto šefa Komiteta za finansije i bankarsku delatnost, a zatim je postao i predsednik Saveta Nacionalne banke Ukrajine.

Sa dolaskom Viktora Janukoviča na vlast, Porošenko je postavljen za ministra spoljnih poslova, da bi nakon godinu dana preuzeo Ministarstvo ekonomije i trgovine kako bi „radio na zbližavanju Evropske unije i Ukrajine“. Kada je 2013. izabran za poslanika, morao je da podnese ostavku na ministarsku funkciju, ali je ušao u Komitet za evropske integracije. I tu se pokazao kao srećnik. Naime, kada su krenuli protesti protiv politike Janukoviča, Porošenko nije imao nikakvu funkciju u vladi i bio je prvi oligarh koji je otvoreno podržao „Evromajdan“ finansirajući organizaciju protesta i svrgavanje predsednika Janukoviča.

[/restrictedarea]