Prilozi za noviju istoriju SANU

Piše Vasilije Krestić

Pod naslovom „Prilozi za noviju istoriju SANU – o Memorandumu, SANU i njenom rukovodstvu”(IP Beograd, 2014.) iz štampe je upravo izašla nova knjiga akademika Vasilija Krestića. Odgovore na pitanja kako Akademija kao najznačajnija naučna i kulturna ustanova srpskog naroda „diše”, autor je dao i u nizu u ovom izdanju citiranih intervjua koji su objavljivani tokom proteklih decenija. Knjigu – dragoceno svedočanstvo o jednom vremenu, čiji učinci određuju i danas aktuelne društvene prilike u Srbiji, čine odabrani fragmenti pomenutih razgovora, uz tematske, posebnim povodima pisane kritičke osvrte na događanja ne samo pod krovom SANU.
Objavljujemo autorovu „Uvodnu reč” iz knjige .

Zato što se kao član SANU u toj kući nalazim više od trideset godina, što u njoj nisam bio samo prisutan već i aktivan, što sam više od tri decenije direktor Arhiva SANU, što sam nepunih četrnaest godina bio sekretar Odeljenja istorijskih nauka i član Predsedništva, upoznao sam Akademiju, način njenog funkcionisanja i mnoge njene funkcionere. Drugim rečima, dobro znam kako Akademija diše, kroz kakve faze je prolazila u poslednjih trideset godina, kako se u tom periodu ponašala, s kakvim problemima se suočavala, kako je te probleme rešavala i šta je sve činila da neokaljana i dostojanstvena sačuva ugled i prebrodi sve Scile i Haribde.

Kao savremenik i učesnik u mnogim zbivanjima koja se tiču SANU i našeg društva u celini, svedok sam i najnovijih dešavanja u kojima se časništvo Akademije u poslednjih desetak i više godina ne snalazi i svojim pogrešnim činjenjem, ili oglušavanjem o mnoga značajna pitanja našeg naroda i države narušava ugled i dostojanstvo kuće kojom rukovodi. Zato što je naša javnost zainteresovana za Akademiju, što prati sve što se u njoj, s njom i oko nje zbiva, odlučio sam da objavim više priloga koji se tiču Akademije. Tim prilozima savremenici će se pobliže upoznati sa stanjem u Akademiji. Hoću da verujem da će oni našim potomcima koji se budu zanimali za istoriju SANU omogućiti da bolje razumeju događaje i vreme kroz koje je prolazila Akademija. Dozvoljavam mogućnost da, uprkos želji da budem istinoljubiv, iznesem činjenice koje se ne mogu osporiti, prilozi koje objavljujem, a pogotovo tumačenja koja uz njih dajem mogu imati i izvesnu notu subjektivnosti. Baš zato sam i odlučio da ih objavim u ovom trenutku, kada još uvek ima živih savremenika i učesnika u događajima koji bi, možda, mogli u nečemu da me isprave, dopune ili demantuju. Priloge za noviju istoriju SANU ne objavljujem iz ličnih pobuda da bih nekoga naružio, krivo optužio i obezvredio, ili da bih sebe na neki način nezasluženo pro-movisao. Činim to kao svedok vremena i profesionalno odgovoran istoričar koji želi da ostavi traga o jednoj od najznačajnijih srpskih nacionalnih ustanova, o političkim prilikama kroz koje je ona prolazila, o ljudima koji su je predvodili, o njihovoj sposobnosti ili nesposobnosti, o članovima SANU, njihovom odnosu prema Akademiji, društvenoj i političkoj krizi kroz koju su prolazili Srbija i Srbi, ali i o sopstvenom ponašanju i sopstvenoj delatnosti, pa i odgovornosti prema ustanovi i njenom ugledu, do kojih mi je veoma stalo.

[restrictedarea]

Najteži period u posleratnom razdoblju, van svake sumnje, vreme je koje je obeležio Memorandum SANU. Kako je o tom dokumentu, a u vezi s njim o SANU i akademicima, pa i o Srbiji i Srbima izrečeno i napisano brdo raznih zlonamernih izmišljotina i minhauzenovskih laži, u pri-lozima koje objavljujem čitalac će o tome naći puno podataka. On će saznati: zašto je i s kojim ciljem nastao Memorandum; ko ga je i zašto napadao; da li je to prokomunistički ili antikomunistički, projugoslovenski ili prosrpski dokument; kako ga je u času nastanka prihvatio u Srbiji akreditovani diplomatski kor; da li je Memorandum nacionalni program; da li je srpska vlast u vreme Slobodana Miloševića stajala iza Memoranduma i da li ga je ona i naručila od SANU; da li je Memorandum poslužio kao inicijalna kapisla za razbijanje Jugoslavije; da li je akademik Ćosić na neki način učestvovao u izradi Memoranduma i da li je kao predsednik države imao zadatak da ga u praksi realizuje; kako su akademici prihvatili Memorandum, da li se, kada i zašto izvestan broj akademika distancirao od Memoranduma; saznaće o držanju DOS-a i ondašnjih medija prema Memorandumu; o oceni koju je o Memorandumu izrekao Ivan Stambolić; o posledicama memorandumske afere na ponašanje Akademijinog rukovodstva i o brojnim drugim pitanjima koja se tiču tog dokumenta i SANU.

O svemu tome pisac ovih redaka iznosio je svoja saznanja i viđenja u mnogim intervjuima datim raznim novinama počev od 1993. godine do današnjih dana. Razbacani na razne strane, u tematski raznovrsnim i opširnijim verzijama intervjua, oni su u ovoj zbirci tekstova, u njenom prvom delu, složeni hronološkim redosledom, čine zaokruženu celinu.

U drugom delu ove zbirke objavljeni su tekstovi koji se odnose na stanje koje vlada u Akademiji i na način na koji Izvršni odbor SANU, s predsednikom Nikolom Hajdinom na čelu, upravlja Akademijom. Svi ti hronološki poređani tekstovi su ili moja izlaganja saopštavana na skupštinama SANU, ili autorski članci štampani u nekim listovima i časopisima. Čitalac će iz njih saznati koji su sve uzroci mojih kritičkih istupa i u čemu se sastoji moje neslaganje s Izvršnim odborom Akademije. Da ne bih prepričavao sadržaje svojih tekstova, želim da naglasim da u njima nema nikakvih sebičnih motiva. Moja kritika nije usmerena na ličnosti, već na njihove pogrešne postupke i neprimerena dela, na činjenje i nečinjenje, na jedno vremenu i okolnostima neprimereno ponašanje rukovodećeg tima Akademije, koje njoj i njenom ugledu, a i akademicima nanosi štetu. Prema tome, moja kritika izricana je s namerom da bude konstruktivna. Ona ima zadatak da u Akademiji menja ono što u njoj ne valja, da je spasava od daljeg poniranja, da je neokaljanu očuva kao najvišu i najznačajniju srpsku naučnu i umetničku ustanovu.

Dobro znam da će objavljivanje ovih priloga za noviju istoriju SANU pogoditi one koji su se našli u žiži moje kritike. Međutim, od izrečenih kritika nisam mogao a ni hteo da odustanem iz neke bolećive kolegijalnosti, utoliko pre što oni koje kritikujem nijednim svojim postupkom tokom više godina nisu pokazali spremnost na bilo kakvo me-njanje načina upravljanja Akademijom. Meni je do Akademije, njenog značaja i ugleda stalo više nego do nezdravih kolegijalnih odnosa, do tobožnjeg mira u kući koja se urušava dok u njoj svi ćute i vode politiku nezameranja, iako vide da je ona na stranputici, da su na njenom čelu ljudi koji nemaju ni znanja, ni sposobnosti, ni dobre volje, ni energije, nedorasli poslu kojeg su se prihvatili.

Ovom knjižicom pojavljujem se u ovom trenutku u kojem se približavaju izbori za novo rukovodstvo SANU. Prilozima koje objavljujem želim da upozorim akademike na to da dobro otvore oči kada budu birali nove časnike Akademije.

Oni ne bi smeli da liče na sadašnje rukovodstvo, koje je obrukalo nas i našu ustanovu. Osobito kada su odlučili da promene ime Srpske akademije nauka i umetnosti i iz njenog naslova izbrišu prvu reč, koja im je smetala, koje su se stideli i kojom su se, po svemu sudeći, nekom dodvoravali.

Zanimljivo je i zaslužuje da bude zabeleženo da oni akademici koji su predložili sadašnje rukovodstvo SANU tokom čitavog njegovog mandata nisu našli za potrebno nijednim povodom da se oglase ili kritikuju njegove postupke. Nisu to učinili čak ni onda kada su Hajdin i ostali časni-ci Akademije pokušali iz naslova SANU da izostave njenu nacionalnu pripadnost. Stoga se s razlogom može postaviti pitanje da li grupa akademika koja je predložila sadašnji sastav Izvršnog odbora stoji iza politike predsednika Hajdina. Da li je on njihovom saglasnošću i u njihovo ime davao anacionalan smer našoj Akademiji? Bilo bi dobro da se ta grupacija akademika o tom pitanju izjasni, utoliko pre što se ona, u poslednjih deset i više godina, pojavljivala kao predlagač sastava Izvršnih odbora, pa valja očekivati da će se u tom svojstvu pojaviti i na sledećim izborima. U svakom slučaju, ako ponovo budemo izabrali časnike Akademije kojima će smetati oznaka njene nacionalne pripadnosti, bolje je da takve Akademije više i ne bude, jer će ona služiti na sramotu svih nas koji smo njeni članovi.

Privodeći kraju ovu uvodnu reč, želim da upoznam čitaoce s činjenicom da na sve moje kritike i javna istupanja o Akademiji i njenom rukovodstvu, članovi Izvršnog odbora nikad i nigde nisu reagovali. Oni nikad nisu digli glas protiv mojih kritika ni demantovali zamerke koje sam im tokom deset i više godina upućivao. To nisu činili zato što sam o njima i njihovom ponašanju uvek iznosio samo neporecive činjenice. Nemoćni da ih ospore, a umišljeni i bahati, sve vreme su ćutali i radili kako su i šta su hteli. Samo jednom, povodom mog javnog istupa na skupštini Akademije, u kojem sam kritikovao Izvršni odbor i predsednika, Hajdin je izjavio da sam ga klevetao. Sujetan i uveren da je nepogrešiv, nije shvatio da javno izrečena kritika, u njegovom prisustvu, nikako nije i ne može da se protumači kao kleveta. Istim povodom je potpuno besmisleno reagovao i potpredsednik Nikola Tasić izjavom da sam „miletićevski“ raspoložen. Obe te izjave, koje jako dobro karakterišu pomenute članove Izvršnog odbora i njihovo ponašanje, uvrstio sam u ove priloge.

Konačno, dužan sam da obavestim čitaoce da u prilozima koje objavljujem ima i nekih ponavljanja, koja zbog njihove autentičnosti nisam ni mogao, ni hteo da izbegnem.

Beograd, 20. februar 2014.

[/restrictedarea] zaйmы bez otkaza zaйm pod zalog nedvižimosti ekaterinburgzaйm bez otkaza i proverokzaйm na kartu po pasportu