Klonirano meso na globalnoj pijaci

Piše Mara Knežević Kern

Evropska komisija je u decembru 2013. predložila jednostranu zabranu kloniranja životinja za potrebe ljudske ishrane u EU, ali se zabrana ne odnosi na uvoz mesa i mleka kloniranih životinja 

Zabrinjavajuća vest da je Evropska komisija preporučila ukidanje zabrane uvoza kloniranog mesa iz Amerike iznenađuje samo one koji još uvek veruju da WTO i WHO udruženi sa UN doprinose napretku i bezbednosti hrane i lekova.

 

BEZ POSEBNE ETIKETE Evropska komisija je u decembru 2013. predložila jednostranu zabranu kloniranja životinja za potrebe ljudske ishrane u EU, ali se ona ne odnosi na uvoz mesa i mleka kloniranih životinja, niti je predviđena obaveza etiketiranja ove hrane.

Ustupak transatlantskom partneru podržan je izjavom komesara za zdravlje Tonija Borada da „posebno označavanje ovih prehrambenih proizvoda nije potrebno“. Radi se o političkoj odluci koja nema veze sa medicinskom naukom, a s obzirom na to da SAD nemaju sistem za posebno označavanje takvog mesa, ni evropski partneri na tome neće insistirati, posebno ako se ima u vidu nedavni konflikt iskrsao povodom zabrane uvoza govedine tretirane hormonima.

Tako je EU bezbednost Evropljana položila na TAFTA žrtvenik, što nije mala žrtva jer EU godišnje uveze 500.000 tona mesa, većinom iz SAD, ali i iz nekoliko latinoameričkih zemalja, proizvođača klonova, među kojima su Argentina, Brazil i Urugvaj. Projekat „klonirano meso“ zaokružen je uvođenjem u igru strateškog trojanskog konja – ekspertske multinacionalne korporacije Bekman Kulter (Beckman Coulter) ekskluzivnog kontrolora kvaliteta mesa uvezenog u EU. Ova američkakompanija, sa velikim predstavništvom u Švajcarskoj i u drugim delovima Evrope, jedna je od najuticajnijih farmaceutskih kuća sa razgranatom mrežom akademskih ustanova po čitavom svetu. Ona, između ostalog, pruža usluge tehničke ekspertize u kombinaciji sa tehnološkim platformama za „inovativan pristup“ u svim kliničkim ispitivanjima i istraživačkim projektima vezanim za eksperimente sa genima.

 

ZABRANA PROIZVODNJE, ALI NE I UVOZA Prema „Službenom listu EU“ (15. 2. 2006.) firma Bekman Kulter  je zadužena za obezbeđivanje sertifikata vezanih za zdravlje ovaca i goveda, što znači da je EU ovlastila ovu američku kompaniju da preuzme prevenciju i kontrolu javnog zdravlja u Uniji. Ova sertifikaciona kuća sprovodi kontrolu hrane sopstvenim metodom testiranja, izdajući sertifikate pod nazivom Beckman Coulter InPro CDI kit. Farsa o zabrani proizvodnje kloniranog mesa u Francuskoj, uz dozvolu uvoza takvog mesa, podseća na farsu predloženog zakona u Srbiji o zabrani uzgoja GMO, uz dozvoljen uvoz ovakvih proizvoda (o etiketiranju će se tek pregovarati). Sistem sertifikacije uvezene hrane i semena biće harmonizovan sa EU, a možda nam uskoro i Bekman Kulter zakuca na vrata.

U članku „Ko vlada Francuskom?“ Kler Severak konstatuje da se nasilje nad žiteljima Francuske sprovodi sofisticiranim metodama i političkim igrama, u kojima Francusko-američka fondacija igra jednu od najznačajnijih uloga.

Iza političkih odluka u Francuskoj vezanih za sve segmente javnog i privatnog života stoji jedna od filijala kluba Bilderberg, francuska elitna organizacija Le Siecle (Vek). Ona odlučuje o postavljanju kadrova na najvažnije političke funkcije, od ministara poljoprivrede, kulture, zdravlja do predlaganja kandidata za predsednika republike, što se pokazalo i u slučaju Olanda koji je uz njihovu podršku došao na vlast. Iz objavljenog spiska sa imenima članova organizacije može se videti da se njih pet nalazi u holandskom parlamentu, a ostali su raspoređeni na svim odgovornim mestima vezanim za finansije. Transfer  je započeo Sarkozi (takođe član Le Siecle) a među elitom Veka se našao i Stros-Kan, Srbiji zanimljiv zbog kandidature za neko od „savetničkih“ mesta.

[restrictedarea]

EVANĐELISTI NOVOG TRŽIŠTA Le Siecle je osnovan 1945. s ciljem da se članovi vladajuće klase Francuske ujedine radi  uspostavljanja „socijalnog prostora za elite“. U Veku su predstavnici svih slojeva vlasti, od političara do vlasnika korporacija i banaka, kao i predstavnika izdavačkih saveta u vodećim medijima. Oni su uključeni u formiranje lažne levice i desnice kako bi se stvorila iluzija da postoji mogućnost izbora. U okviru aktivnosti oko uspostavljanja Nouvel Ordre Mondial, pokrenut je program „Mladi lideri“, rasadnik perspektivnih mladih kadrova za smenu generacija kad za to dođe vreme. U ovom gnezdu je stasao i Fransoa Oland.

Njihov uticaj danas prevazilazi zvanično deklarisan elitistički odnos prema socijalnom okruženju, a trenutna politika je usmerena ka približavanju SAD, s obzirom na to da Bilderberg ne želi Evropu u kojoj dominira „francusko-nemački menadžment“.

O sprezi funkcionera u EU i tajnih organizacija angažovanih na transatlantskom povezivanju kapitala govori knjiga Emanuela Ratijea „U srcu moći: pogled na najmoćniji klub u Francuskoj“, kao i film  „Novi psi čuvari“ (Žil Balbastr i Janik Kergoa). Film je snimljen prema istoimenoj knjizi eseja Serža Halimija, zaslužnog za iznošenje istine o sprezi francuskih medija sa moćnicima iz političke sfere, stavljenih pod kontrolu korporacija i banaka.

Halimi se poziva na spis Pola Nizana „Psi čuvari“, objavljen 1932. i napisan u nameri da obelodani ulogu „neutralnih“ pisaca i filozofa u održavanju uspostavljenog poretka. U „Novim psima čuvarima“ Halimi osvetljava ulogu organizacije Club du Siecle nazivajući ih „evanđelistima slobodnog tržišta“, uključenim u deformaciju medija pretvorenih u robu.

 

ARMIJA POSLUŠNIH POTROŠAČA Slučaj francuske banke BNO-Paribas, osuđene od strane američkog pravosuđa na plaćanje odštete od deset milijardi dolara zbog poslovne politike suprotne interesima SAD, daje odgovor na pitanje „ko vlada Francuskom“. Banka je optužena zbog transakcije sa zemljama podvrgnutim američkom trgovinskom embargu iako je posao bio legalan kako u EU tako i u zemljama uključenim u ovaj transfer. Ipak, francuska banka je procesuirana pred američkim sudom „zato što je transfer obavljen u dolarima“, što predstavlja kršenje američkih zakona!

Interesovanje za ovaj slučaj u Francuskoj nije veliko s obzirom na to da se radi o banci, ali će se svakako odraziti na francusku državu: ukoliko banka ne bude mogla da plati odštetu, platiće je Francuska i Francuzi. Oland je pokušao da pregovara sa Obamom, ali je odmah „podvukao rep“ i odustao od primedbi.

Ogorčeni novinar i aktivista Žan Mark Dipoa iz  Alternatif Bien-être predlaže podizanje kontraoptužbe protiv američkih kompanija (mogućih 100 milijardi dolara) zbog ugrožavanja interesa francuskog naroda i čitave EU, smatrajući da se radi o legitimnoj odbrani. Na meti bi mogle biti Koka-Kola, Mekdonalds i Marlboro, kao i brojne američke kompanije pristigle u Evropu tokom XX veka, a Francuzi bi ih mogli okriviti „zbog nasilnog menjanja navika naroda naviklog da pije kad je žedan i da jede kad je gladan“.

 

HRANA BEZ AMBALAŽE Žan Mark Dipoa navodi štetu načinjenu nametanjem kulta „američkog stila života“,  što je proizvelo armiju poslušnih potrošača sa izvitoperenim kriterijumima vezanim za izbor hrane. „Francuzi se više ne opredeljuju za kvalitet, već kupuju proizvode koji simbolizuju nametnuti san o ¸boljem životu‘, pijući koka-kolu samo zato što je postala kultno piće za one koji veruju da je važno biti ¸kul‘. Šteta je načinjena i ugrožavanjem prava deteta, s obzirom na to da ih roditelji odvlače u Mekdonalds privučeni ¸zabavnim ambijentom‘ sa klovnom Ronaldom, uz podmićivanje ¸besplatnim‘ poklonima.“

Dodatni razlog što Evropljani tuže američke kompanije leži u činjenici da one nisu ni dolar uložile u popravljanje kvaliteta svojih proizvoda, već prodaju maglu odvajajući enormne sume novca za reklamu, ambalažu i učešće u svim značajnim sportskim i kulturnim manifestacijama. Interna filozofija optuženih kompanija isključivo se svodi na uštede. Maksimalna štednja na sirovinama rezultirala je uvođenjem GM kukuruznog sirupa za zaslađivanje, dugotrajnog kečapa i zaleđene sirovine za pomfrit. Pritom se koriste sastojci koji izazivaju zavisnost kod konzumenata, a ova meka i prezaslađena „hrana“ stvara kod dece loše prehrambene navike, tako da više nisu u stanju da prihvate tradicionalno pripremljenu domaću hranu. Dipoa savetuje Francuzima da se klone proizvoda u sofisticiranoj ambalaži, reklamiranih od nasmejanih lica snimljenih na egzotičnim lokacijama – „to je znak da neko želi da vam proda rog za sveću“. Ohrabruje globalni trend otvaranja prodavnica označenih kao „nula otpadaka“, u kojima se prodaje samo hrana bez ambalaže, slično nekadašnjim sovjetskim Narodnim magazinima, sa robom upakovanom u papirne kese, ili prodavanom iz džakova na meru. Zahtevni „novi Rusi“ se nakon buđenja iz „američkog sna“ sve češće opredeljuju za domaće proizvode sa prestižnom oznakom „sovjetski kvalitet“.

[/restrictedarea]