Izvinite, nismo znali da smo vas ubijali

Kakva je veza između tajnih i nelegalnih eksperimenata sa zdravljem stanovništva, američke vlade i vodećih svetskih farmaceutskih kompanija?

Bela kuća je u maju 2014. zvanično priznala da je Amerika sprovodila akciju lažne vakcinacije na Srednjem istoku s namerom da prikupi DNK uzorke radi identifikacije navodnih terorista iz porodice Osame bin Ladena. Prema izveštaju „Njujork tajmsa“ iz 2011, CIA je mesecima pre masakra – ubistva vođe Al Kaide – započela lažnu vakcinaciju u Abotabadu (Pakistan) uz asistenciju državnih lekara, od najsiromašnijih četvrti kako bi kampanja bila uverljivija.
Ovo je prvi put u istoriji da američka vlada prizna zloupotrebu „javnog zdravlja“ za tajno, ilegalno prikupljanje informacija radi ubijanja ljudi, uz obećanje da se to neće ponoviti i da vakcine više nikada neće biti korišćene kao vojno oružje.

DUGA ISTORIJA EKSPERIMENATA Zabrinuta zbog gubitka poverenja u farmakoproizvode, američka administracija − angažovana od farmakokorporacija − uspaničeno se pravda preteći da će u slučaju odbijanja vakcinacije „čitava civilizacija biti uništena epidemijom polia“. U potrazi za odgovorom na pitanje zašto je tako izuzetna opasnost proglašena zbog 68 slučajeva poliomijelitisa na svetu, od toga 59 u Pakistanu, Majk Adams sugeriše da krenemo tragom novca, s obzirom na to da stvarna pandemija nikada nije objavljena dok se nisu stekli uslovi za veliku zaradu.
[restrictedarea] Među pitanjima na koja američki narod ne dobija odgovor nalazi se i ono zbog čega se američka deca vakcinišu protiv dečije paralize, pošto je u Americi ova bolest odavno iskorenjena. Pri tome, nad čitavom kampanjom stoji senka vakcine kontaminirane virusom izazivačem raka, kojom je vakcinisano preko 98 miliona Amerikanaca (ova informacija Centra za kontrolu bolesti i prevenciju CDC u međuvremenu je uklonjena sa njihovog sajta, ali je sačuvana pod nazivom Cancer, Simian Virus 40 and Polio Vaccine). Simijan virus je prvo otkriven kod majmuna 1960, da bi se posle toga neobjašnjivo pojavio u vakcinama protiv poliomijelitisa. Prema izveštaju CDC, ovaj virus je izazvao pojavu dečje leukemije, raka pluća i kostiju… iako je vakcinu vlada toplo preporučila kao bezbednu. Naučnici tvrde da su brojni današnji slučajevi kancera posledica unošenja ove vakcine u organizam.
Posle pojave simptoma paralize kod indijske dece vakcinisane protiv poliomijelitisa, pitanje vakcinacije prelazi iz stručnih rasprava na teren kriminalno-sociopatskih istraživanja, uz problematizovanje etičkog kredibiliteta ne samo proizvođača već i Svetske zdravstvene organizacije, vlada i medicinskih radnika.
U međuvremenu stiže još jedno izvinjenje: od državnog sekretara Hilari Klinton, „zapanjene“ podacima o medicinskim eksperimentima u Gvatemali sprovedenim 1940. nad zatvorenicima i mentalnim bolesnicima, namerno zaraženim sifilisom kako bi se proverila efikasnost penicilina. Delimično sponzorisani od strane Američkog instituta za zdravlje, ovi zločini predstavljaju samo jednu u nizu zloupotreba medicinske nauke, a izvinjenju se pridružio i predsednik SAD Barak Obama. Čim je saznao za ove eksperimente, telefonirao je predsedniku Gvatemale, što ukazuje na mogućnost da će stanovništvo planete kad-tad dobiti izvinjenje zbog zasipanja iz vazduha teškim metalima i supstancama čija će receptura „zapanjiti“ nekog od budućih predsednika genocidne Imperije. Očigledna je namera da se izvinjenjima ovi eksperimenti predstave javnosti kao izolovani neprihvatljivi izuzeci, premda se radi o sistematski sprovođenoj praksi.
U knjizi „U ime nauke“, Endrju Golišek iznosi istoriju nelegalnih, zločinačkih medicinskih eksperimenata nad vojnicima i civilima izvedenih tokom poslednjih sto godina, za koje niko do sada nije odgovarao. Eksperimenti nisu vršeni samo nad populacijom u siromašnim zemljama već i nad sopstvenim stanovništvom, pod patronatom najuglednijih instituta, među kojima je i Rokfelerov institut za medicinska istraživanja.
Golišek tvrdi da je zalivski sindrom izazvan eksperimentalnom vakcinacijom američkih vojnika, a vakcina protiv svinjskog gripa je − zahvaljujući sejanju panike – „uspešno“ testirana na milionima ljudi širom sveta.
Eksperiment harvardskog profesora, dr Ričarda Stronga iz 1906. godine, kada su na Filipinima zatvorenici zaraženi kolerom, poslužio je nacistima za odbranu pred nirnberškim sudom s obzirom da su bili optuženi za slične „naučne“ eksperimente, među kojima je i izazivanje pelagre. Nacisti su se branili činjenicom da su američki lekari 1915. otkrili šta prouzrokuje ovu bolest, ali nisu o tome obavestili javnost, zato što je od nje umiralo siromašno crnačko stanovništvo.
U eksperimente sa bojnim otrovima nad 4 000 sopstvenih vojnika 1942. uključena je ugledna kompanija Merk, čiji je predsednik postavljen na čelo War Research Service − agencije zadužene za nadzor razvoja biološkog oružja.
Godine 1950. američka vojna industrija počinje eksperimente sa hemijskim zaprašivanjem domaćih i kanadskih gradova, zasipanjem stanovništva kadmijumom (radi kontrole efekata hemijskog oružja) a iste godine je duž obale San Franciska Mornarica izbacivala bakteriju Bacillus globigii, ne bi li utvrdila u kojoj meri je stanovništvo osetljivo na ovakve napade.
Američka vojska je iz sličnih motiva 1951. kontaminirala državni aerodrom u Virdžiniji bakterijom unesenom u hranu i vodu, a od 1956. do 1957. izbacivala je komarce zaražene žutom i denga groznicom, pa su posle izvedene kampanje vojna lica (predstavljajući se kao medicinsko osoblje) obilazila područje kako bi utvrdili delovanje eksperimenta na stanovništvo. Zasipanje iz vazduha se pokazalo efikasnim za sprovođenje projekta „Čariot“, započetog 1958. od strane Američke komisije za atomsku energiju, kada je radioaktivni materijal rasipan iznad Point Houpa na Aljasci.
Dou, hemijska kompanija, platila je profesoru Kligmanu svotu od 10.000 američkih dolara da utvrdi na best online casino koji način dioksin (komponenta agent-oranža i ostalih herbicida) deluje na ljude. Utvrđeno je da i te kako deluje, ali se ova supstanca i dalje nalazi na meniju industrije za proizvodnju hrane.

FARMAGEDON U međuvremenu su simptomi neuhranjenosti i hemijskog trovanja prepakovani i preimenovani u latinske i grčke nazive, pa svrstani u monolitne entitete novokomponovanih bolesti, pretvarajući ih u zlatni rudnik za proizvođače lekova (koji deluju na simptome ignorišući uzroke bolesti). U okviru ovako koncipiranog medicinskog sistema, lečenje predstavlja antitezu profitabilnosti koja se bazira na neizlečivosti ljudskog tela. Patentirani lekovi su do te mere precenjeni da prevazilaze troškove proizvodnje za 500.000 odsto, omogućavajući medicinskim i finansijskim institucijama permanentnu proizvodnju profita. Preraspodela bogatstva dovela je do preraspodele moći, tako da su i najmoćnije države, kao što je Amerika, prepustile dizgine globalnim hegemonima iz farmaceutske industrije, među kojima je i Pfizer, uz logističku podršku WHO, WTO i nekoliko moćnika iz senke. Oni više ne priznaju zakone država niti se podvrgavaju bilo čijem autoritetu, namećući zakone kroz transnacionalne ugovore, što im omogućava da čak i lekovite biljke proglase ilegalnim.
O funkcionisanju farmagedona − masovne kontrole lekovima – govori i dr Merkola, iznoseći detalje iz sopstvenog iskustva stečenog tokom višedecenijskog rada u ovoj industriji: „Sem oglasa u medijima, čitava armija akvizitera infiltrirana među lekare korumpira sve segmente zdravstvenog sistema, dok korumpirani lekari istraživači, na simpozijumima i u falš naučnim radovima, reklamiraju proizvode matičnih kompanija.“
Borba za profit se vodi i na terenu „ugroženom“ jeftinim generičkim lekovima (kopija identična originalnom leku sa zaštićenim imenom, jednako efikasna ali pod drugačijim nazivom). Multinacionalne farmaceutske kompanije upravo vrše pritisak na američku vladu da blokira jeftinije, generičke varijetete lekova spasonosnih za bolesnike u Indiji. Američka farmaceutska industrija pokušava da spreči ovakvo prestrukturiranje, proglašavajući Indiju za „najgoreg prestupnika“ kada se radi o zaštiti patentnih prava, s namerom da protiv nje „preduzme ozbiljnije mere“. Kampanja je inicirana odlukom indijskog suda da kompaniji za proizvodnju generičkih lekova dozvoli prodaju jeftinih zamena za neksavar (Bajerov lek protiv raka) što je izazvalo negodovanje kompanije uz komentar: „Mi nismo taj lek razvili za Indijce, već za zapadne pacijente koji mogu da ga priušte.“
Dr Bendžamin Raš, potpisnik američke Deklaracije o nezavisnosti, predvideo je svojevremeno da će privilegovana klasa alopatskih lekara preuzeti ekskluzivno pravo predlaganja i prepisivanja lekova, čija farmakopeja isključuje – iz principa – svu lekovitu hranu, vitamine i biljke. „Ukoliko slobodu korišćenja medikamenata ne ugradimo u ustav, doći će vreme kad će se čitav sistem zdravstvene zaštite organizovati po principima prikrivene diktature. Predavanje umetnosti i veštine lečenja isključivo lekarima stvoriće od medicinske nauke Bastilju. Svi zakoni do sada doneseni u SAD su despotski i antiamerički.“ Čak ni Raš nije mogao da predvidi ovakav razvoj razuzdanog nihilističkog kapitalizma, sistematski usmerenog ka pretvaranju medicinske veštine u oružje za masovno uništenje.
[/restrictedarea]