Zašto su ustanici u Ukrajini vojno uspešni? – Čuda lične hrabrosti

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

 „Antiterorističkom operacijom“ na jugoistoku Ukrajine rukovode pripadnici američke CIA i armije (što svedoči da pučisti nemaju poverenja u oficire ukrajinske armije) pa je jasno i da su uspesi ustanika tim veći jer oni zapravo pobeđuju Amerikance

Nesposobnost ukrajinske vojske da osvoji gradove jugoistoka Ukrajine ne može se tumačiti samo evidentnim slabostima već i činjenicom da je vođa ustanika Igor Strelkov sa saradnicima uspeo da osmisli veoma efikasnu taktiku borbe, pri čemu do 22. maja 2014. godine ustanici nisu napravili nijednu grešku na vojnom planu. Pošto ne osvajaju teritorije već ih brane, bili su prosto prinuđeni da osmisle obrazac „mobilne odbrane“, koji se pokazao uspešnim.

U „antiterorističkoj operaciji“ Kijev protiv ustanika na jugoistoku zemlje koristi 11 000 vojnika, oko 160 tenkova, 250 oklopnih transportera i oko 150 artiljerijskih oruđa. Pri tome, ova sila nema protiv koga da se upotrebi, ukrajinska vojska u prve borbene redove šalje ne više od 100 do 150 vojnika sa lakim streljačkim oružjem u oklopnim transporterima na ustanike. Ukoliko se ustanici povuku, jedinica prođe određenu liniju i vrati se na polazni položaj. Ovo znači da komanda ne može uputiti vojsku protiv vlastitog naroda i „nepostojećeg neprijatelja“, jer će, pre ili kasnije, kao i pripadnici 25. brigade ukrajinske vojske, preći na stranu ustanika ili položiti oružje i otići kući.

 

KUKAVIČLUK „DESNOG SEKTORA” Interesantno je da kijevski pučisti, osim Slavjanska, ne napadaju nijedan drugi grad na jugoistoku Ukrajine koji kontrolišu ustanici, tj. pristalice federalizacije, što govori da nemaju dovoljno odanih vojnika da bi napali na više pravaca.

Zato je kijevska „antiteroristička operacija“, izvođena sa javno proklamovanim ciljem stavljanja jugoistoka Ukrajine pod kontrolu, zašla u slepu ulicu. Naime, pučistička vlada demonstrira nemoć, čime je prva etapa operacije završena još pre Vaskrsa. Najgore je što snage koje šalju na ustanike prelaze na njihovu stranu, predajući borbenu tehniku i oružje. Istovremeno, mnogo hvaljeni „Desni sektor“ i njegovi borci pokazali su se slabim vojnicima, jer su u toku borbe, suočivši se sa protivnikom koji ne beži već se bori, „podvili rep“ i napustili liniju fronta. Ni strani plaćenici iz američkih privatnih vojnih kompanija nisu se pokazali kao respektabilna vojna snaga.

Inače „antiterorističkom operacijom“ na jugoistoku Ukrajine rukovode pripadnici američke CIA i armije, što svedoči da pučisti nemaju poverenja u oficire ukrajinske armije, ali da su time i uspesi ustanika veći jer pobeđuju zapravo Amerikance.

Ruski mediji preneli su 22. maja informaciju da je kod Volnovaha (Donjecka oblast) diverzantska grupa ustanika tokom noći (21. na 22. maj) izvela napad na jedinicu ukrajinske vojske (radi se o bataljonu 51. mehanizovane brigade, hvaljenom u Kijevu, a sastavljenom od specijalno odabranih vojnika voljnih da se bore protiv ustanika) pri čemu je ubijeno između 13 i 15 pripadnika ove jedinice, dok je više od 30 ranjeno.

Ovi gubici kijevske armije se ubrajaju u veće gubitke, a glavni krivac je, kako to vide vojni eksperti – komanda, koja je u borbu poslala vojnike bez adekvatne obuke (kao da su mislili da je dovoljno to što mrze Ruse). Drugi uzroci su: odsustvo izviđačkih aktivnosti kijevske vojske, obezbeđenja jedinice, opreme za elektronsko izviđanje, veze i koordinacije sa drugim jedinicima u blizini (radi dobijanja pomoći) a nije bilo ni organizacije potere za diverzantima ustanika, navodi portal www.military-informant.com.

 

GUBICI NACIONALNE GARDE Kaznena ekspedicija kijevske vojske na jugoistoku zemlje, prema rečima v. d. predsednika Turčinova, do sada je navodno imala samo devet mrtvih vojnika, od čega je polovina pilota helikoptera. Takođe, v. d. predsednik tvrdi da nema povređenih građana. Ovo, prema portalu topwar.ru, nije tačno. Prvo, Turčinov ne spominje gubitke tzv. Nacionalne garde, plaćenika i paravojnih formacija, koji se bore na strani Kijeva. Takođe, ne spominje koliko se vojnika predalo i koliko je dezertiralo.

Prema Centralnoj informacionoj agenciji Nove Rusije, fabrika aviona u Harkovu je pretvorena u bolnicu za pripadnike tzv. Nacionalne garde, plaćenika i paravojnih formacija, a prema broju doleta helikoptera može se zaključiti da su gubici značajni. Takođe, na groblju kod Slavjanska nađeno je 300 tela pripadnika tzv. Nacionalne garde bez unutrašnjih organa, što otvara i druga pitanja vezana za sukob u Ukrajini.

Ovi evidentni uspesi ustanika u slamanju kijevske „antiterorističke operacije“ delo su ustaničkog vojnog rukovodstva na čelu sa Igorom Strelkovim. Kako se, dakle, ustanici bore?

[restrictedarea]

VOJNI TALENTI Ustanici na jugoistoku Ukrajine su tokom poslednjih meseci projavili ne samo čuda lične hrabrosti već i zadivljujuće vojne talente u uslovima borbe sa jačim i bolje naoružanim protivnikom, navodi Jevgenij Krutikov 21. maja 2014. godine za portal vz.ru. Iako su ustanici praktično u okruženju, a imaju i ograničene resurse i nedostaje im iskusan oficirski kadar, uspeli su da zaštite velike gradove (sa najvećim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru u Istočnoj Evropi) uz minimalne gubitke u ljudstvu i tehnici. Sve to, naravno, bez otvorene vojne i tehničke pomoći Rusije.

Rusija ne može da kopira politiku SAD i da proglašava zonu zabranjenog leta nad jugoistokom Ukrajine, kao ni druge mere koje ova država primenjuje u sličnim situacijama. Zbog toga, na primer, dva ukrajinska aviona terorišu mirno stanovništvo i bombarduju civilne objekte u Slavjansku i Kramatorsku. Avijacija se koristi i u psihološke svrhe, jer često u niskom letu preleće ove gradove. Takođe, ukrajinska vojska koristi podatke američkih satelita, koje Pentagon dostavlja Kijevu o svim položajima i kretanjima ustanika. Rusija je na ove mere Kijeva odgovorila održavanjem vojnih manevara u trouglu Voronež – Brjansk – Belgorod, uz korišćenje avijacije i održavanje bojevih gađanja. Rusija ne može da zatvori ukrajinsku granicu, luke i aerodrome, jer bi potom usledile reke zapadnog oružja, plaćenika i dobrovoljaca. Naravno, najvažnije je što Rusija pitanje ruskog stanovništva u Ukrajini želi da reši političkim a ne vojnim putem.

Ipak, ustanici na jugoistoku Ukrajine imaju protivtenkovsko i protivavionsko oružje. Upravo to oružje je uzrokovalo da se naleti ukrajinskih helikoptera obustave –  posle pet uništenih i oštećenih letelica. Zatim su i piloti počeli da se plaše letova, a prestali su i da glume Ramba i pilote iz holivudskog filma „Top gan“. Upravo tako, filmski, ponašala se ukrajinska armija. Naime, prvih dana sprovođenja od Kijeva naveliko reklamirane „antiterorističke operacije“ išle su kolone oklopne tehnike, a iznad njih u niskom letu helikopteri (koji su navodno obezbeđivali oklopnjake). Slika jeste filmska i korisna za propagandu, ali odaje odsustvo obučenosti, nevojno ponašanje i holivudsko shvatanje rata pučista u Kijevu. Upravo je ovo potvrdilo njihovo onesposobljavanje od ustanika, posle čega su helikopteri izbačeni iz upotrebe, jer piloti više nisu hteli da lete, čak ni za veliki novac koji im je nuđen, pošto su bili svesni da bi svako podizanje helikoptera bilo ravno samoubistvu.

 

TAKTIKE Taktika ukrajinske vojske se u početku zasnivala na pokušajima da male mehanizovane jedinice ili grupe prodru u grad(ove) iz nekoliko pravaca. Taktika ustanika je bila da brzo premeste svoje nevelike snage kako bi stekli prednost nad napadačima na pravcu koji je u tom momentu najvažniji. U tome im je pomagalo poznavanje terena. Posle nanošenja žestokog udara protivniku, brzo su se pojavljivali na drugim pravcima napada ukrajinske vojske i plaćenika. Tako su ovi imali utisak da ih je mnogo više nego što ih zapravo ima. Drugim rečima, ustanici primenjuju gerilsku taktiku u uslovima borbe u gradu. No, za ovakav način borbe nije važna samo taktika već i harizma, motivisanost i hrabrost komandira.

Ustanici, kada je potrebno, veoma brzo napuštaju prvu liniju odbrane da bi prešli na drugu, za koju ukrajinska vojska obično ne zna gde je, čime zbunjuju protivnika. Posle sat ili najviše sat i 30 minuta, ukrajinska vojska bi morala da se povlači na polazne položaje. Ovakva situacija se ponavlja već nekoliko meseci i ukrajinski oficiri nemaju adekvatan odgovor na taktiku ustanika, pri čemu se borbena gotovost i moral ukrajinskih jedinica stalno smanjuju. Za njih je neprijatelj „nevidljiv“ i kad god se odluče da ga unište, jednostavno „nestane“, a pojavi se kada se gnev kijevskih vojnika i snaga iscrpe i napada ih iz više pravaca, da bi posle kraćeg vremena opet „nestao“. Mobilnost branilaca i odsustvo odsudne odbrane barikada onemogućava da ukrajinske jedinice i plaćenici ispolje svoje prednosti u naoružanju i ljudstvu. Upravo ovim se tumači relativno mali broj gubitaka kod ustanika.

Zato su ukrajinske jedinice počele da primenjuju taktiku dugoročne blokade ustaničkih gradova jugoistoka Ukrajine, pri čemu su presekle snabdevanje strujom, vodom i gasom. To je nateralo ustanike da krenu u ofanzivu, pre svega da osvoje vis Karačun, koji dominira stepom. Upravo ovaj vis i aerodrom kod Kramatorska predstavljaju prvu i najvažniju liniju borbe. Zapravo, ovde su se formirale linije sukoba, ali javlja se i statičnost u borbi, gde je glavna odlika da se tokom noći sukobe jedna ili dve grupe kijevske vojske sa ustanicima i obrnuto. No, vojska ne može da se približi gradovima zbog mobilnog i aktivnog otpora ustanika i straha od diverzanata. U suštini, na jugoistoku Ukrajine pri ovom odnosu snaga nema vojnog rešenja, već političkog. Ipak, Zapadu je ovaj rat potreban i ne dozvoljava pučistima u Kijevu da krenu u političke pregovore.

Zato će, u međuvremenu, ističe Konstantin Sivkov, predsednik Akademije geopolitičkih problema i doktor vojnih nauka za vojni portal vpk-news.ru, Kijev uz svesrdnu podršku SAD pokušati da formira nove, sebi lojalne jedinice, koje bi izašle nakraj sa ustanicima. Osnovu takvih jedinica mogu činiti plaćenici iz američkih privatnih vojnih kompanija, ali i neki pripadnici „Desnog sektora“ i drugih paravojnih formacija sa Majdana. Pri tome, može se očekvati i pojava nekoliko većih diverzantskih grupa armije SAD. One bi se upotrebile za rešavanje specijalnih zadataka (likvidacija lidera ustanika, diverzije radi dezorganizacije i demoralizacije stanovnika) kao i za izviđačke aktivnosti za flotu SAD i NATO (koja se okuplja u Crnom moru). No, treba pretpostaviti da ni Rusija ne bi prepustila svoje građane na jugoistoku Ukrajine ovim ozloglašenim zapadnim krstašima, a to znači veliki rat!

MEDIJSKE „SLOBODE”

Glavnu urednicu „Njujork tajmsa“ Džil Abramson smenili su sa dužnosti posle  teksta C. J. Čiversa i N. Šnajdera iz Slavjanska sa obrazloženjem  „da je previše samostalna i da se ne pokorava korporativnim standardima“. Greh Džil Abramson je bio u tome što je objavila izveštaje sa jugoistoka Ukrajine u kojima se tvrdi da među ustanicima nema građana Rusije, već da se radi o lokalnom stanovništvu koje je služilo ukrajinsku, odnosno sovjetsku armiju. Ova „alternativna tačka posmatranja“ izazvala je žestoku kritiku Ministarstva spoljnih poslova SAD, posle čega je smenjena od strane menadžmenta.

[/restrictedarea]