Зашто су устаници у Украјини војно успешни? – Чуда личне храбрости

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

 „Антитерористичком операцијом“ на југоистоку Украјине руководе припадници америчке ЦИА и армије (што сведочи да пучисти немају поверења у официре украјинске армије) па је јасно и да су успеси устаника тим већи јер они заправо побеђују Американце

Неспособност украјинске војске да освоји градове југоистока Украјине не може се тумачити само евидентним слабостима већ и чињеницом да је вођа устаника Игор Стрелков са сарадницима успео да осмисли веома ефикасну тактику борбе, при чему до 22. маја 2014. године устаници нису направили ниједну грешку на војном плану. Пошто не освајају територије већ их бране, били су просто принуђени да осмисле образац „мобилне одбране“, који се показао успешним.

У „антитерористичкој операцији“ Кијев против устаника на југоистоку земље користи 11 000 војника, око 160 тенкова, 250 оклопних транспортера и око 150 артиљеријских оруђа. При томе, ова сила нема против кога да се употреби, украјинска војска у прве борбене редове шаље не више од 100 до 150 војника са лаким стрељачким оружјем у оклопним транспортерима на устанике. Уколико се устаници повуку, јединица прође одређену линију и врати се на полазни положај. Ово значи да команда не може упутити војску против властитог народа и „непостојећег непријатеља“, јер ће, пре или касније, као и припадници 25. бригаде украјинске војске, прећи на страну устаника или положити оружје и отићи кући.

 

КУКАВИЧЛУК „ДЕСНОГ СЕКТОРА” Интересантно је да кијевски пучисти, осим Славјанска, не нападају ниједан други град на југоистоку Украјине који контролишу устаници, тј. присталице федерализације, што говори да немају довољно оданих војника да би напали на више праваца.

Зато је кијевска „антитерористичка операција“, извођена са јавно прокламованим циљем стављања југоистока Украјине под контролу, зашла у слепу улицу. Наиме, пучистичка влада демонстрира немоћ, чиме је прва етапа операције завршена још пре Васкрса. Најгоре је што снаге које шаљу на устанике прелазе на њихову страну, предајући борбену технику и оружје. Истовремено, много хваљени „Десни сектор“ и његови борци показали су се слабим војницима, јер су у току борбе, суочивши се са противником који не бежи већ се бори, „подвили реп“ и напустили линију фронта. Ни страни плаћеници из америчких приватних војних компанија нису се показали као респектабилна војна снага.

Иначе „антитерористичком операцијом“ на југоистоку Украјине руководе припадници америчке ЦИА и армије, што сведочи да пучисти немају поверења у официре украјинске армије, али да су тиме и успеси устаника већи јер побеђују заправо Американце.

Руски медији пренели су 22. маја информацију да је код Волноваха (Доњецка област) диверзантска група устаника током ноћи (21. на 22. мај) извела напад на јединицу украјинске војске (ради се о батаљону 51. механизоване бригаде, хваљеном у Кијеву, а састављеном од специјално одабраних војника вољних да се боре против устаника) при чему је убијено између 13 и 15 припадника ове јединице, док је више од 30 рањено.

Ови губици кијевске армије се убрајају у веће губитке, а главни кривац је, како то виде војни експерти – команда, која је у борбу послала војнике без адекватне обуке (као да су мислили да је довољно то што мрзе Русе). Други узроци су: одсуство извиђачких активности кијевске војске, обезбеђења јединице, опреме за електронско извиђање, везе и координације са другим јединицима у близини (ради добијања помоћи) а није било ни организације потере за диверзантима устаника, наводи портал www.military-informant.com.

 

ГУБИЦИ НАЦИОНАЛНЕ ГАРДЕ Казнена експедиција кијевске војске на југоистоку земље, према речима в. д. председника Турчинова, до сада је наводно имала само девет мртвих војника, од чега је половина пилота хеликоптера. Такође, в. д. председник тврди да нема повређених грађана. Ово, према порталу topwar.ru, није тачно. Прво, Турчинов не спомиње губитке тзв. Националне гарде, плаћеника и паравојних формација, који се боре на страни Кијева. Такође, не спомиње колико се војника предало и колико је дезертирало.

Према Централној информационој агенцији Нове Русије, фабрика авиона у Харкову је претворена у болницу за припаднике тзв. Националне гарде, плаћеника и паравојних формација, а према броју долета хеликоптера може се закључити да су губици значајни. Такође, на гробљу код Славјанска нађено је 300 тела припадника тзв. Националне гарде без унутрашњих органа, што отвара и друга питања везана за сукоб у Украјини.

Ови евидентни успеси устаника у сламању кијевске „антитерористичке операције“ дело су устаничког војног руководства на челу са Игором Стрелковим. Како се, дакле, устаници боре?

[restrictedarea]

ВОЈНИ ТАЛЕНТИ Устаници на југоистоку Украјине су током последњих месеци пројавили не само чуда личне храбрости већ и задивљујуће војне таленте у условима борбе са јачим и боље наоружаним противником, наводи Јевгениј Крутиков 21. маја 2014. године за портал vz.ru. Иако су устаници практично у окружењу, а имају и ограничене ресурсе и недостаје им искусан официрски кадар, успели су да заштите велике градове (са највећим бројем становника по квадратном километру у Источној Европи) уз минималне губитке у људству и техници. Све то, наравно, без отворене војне и техничке помоћи Русије.

Русија не може да копира политику САД и да проглашава зону забрањеног лета над југоистоком Украјине, као ни друге мере које ова држава примењује у сличним ситуацијама. Због тога, на пример, два украјинска авиона тероришу мирно становништво и бомбардују цивилне објекте у Славјанску и Краматорску. Авијација се користи и у психолошке сврхе, јер често у ниском лету прелеће ове градове. Такође, украјинска војска користи податке америчких сателита, које Пентагон доставља Кијеву о свим положајима и кретањима устаника. Русија је на ове мере Кијева одговорила одржавањем војних маневара у троуглу Воронеж – Брјанск – Белгород, уз коришћење авијације и одржавање бојевих гађања. Русија не може да затвори украјинску границу, луке и аеродроме, јер би потом уследиле реке западног оружја, плаћеника и добровољаца. Наравно, најважније је што Русија питање руског становништва у Украјини жели да реши политичким а не војним путем.

Ипак, устаници на југоистоку Украјине имају противтенковско и противавионско оружје. Управо то оружје је узроковало да се налети украјинских хеликоптера обуставе –  после пет уништених и оштећених летелица. Затим су и пилоти почели да се плаше летова, а престали су и да глуме Рамба и пилоте из холивудског филма „Топ ган“. Управо тако, филмски, понашала се украјинска армија. Наиме, првих дана спровођења од Кијева навелико рекламиране „антитерористичке операције“ ишле су колоне оклопне технике, а изнад њих у ниском лету хеликоптери (који су наводно обезбеђивали оклопњаке). Слика јесте филмска и корисна за пропаганду, али одаје одсуство обучености, невојно понашање и холивудско схватање рата пучиста у Кијеву. Управо је ово потврдило њихово онеспособљавање од устаника, после чега су хеликоптери избачени из употребе, јер пилоти више нису хтели да лете, чак ни за велики новац који им је нуђен, пошто су били свесни да би свако подизање хеликоптера било равно самоубиству.

 

ТАКТИКЕ Тактика украјинске војске се у почетку заснивала на покушајима да мале механизоване јединице или групе продру у град(ове) из неколико праваца. Тактика устаника је била да брзо преместе своје невелике снаге како би стекли предност над нападачима на правцу који је у том моменту најважнији. У томе им је помагало познавање терена. После наношења жестоког удара противнику, брзо су се појављивали на другим правцима напада украјинске војске и плаћеника. Тако су ови имали утисак да их је много више него што их заправо има. Другим речима, устаници примењују герилску тактику у условима борбе у граду. Но, за овакав начин борбе није важна само тактика већ и харизма, мотивисаност и храброст командира.

Устаници, када је потребно, веома брзо напуштају прву линију одбране да би прешли на другу, за коју украјинска војска обично не зна где је, чиме збуњују противника. После сат или највише сат и 30 минута, украјинска војска би морала да се повлачи на полазне положаје. Оваква ситуација се понавља већ неколико месеци и украјински официри немају адекватан одговор на тактику устаника, при чему се борбена готовост и морал украјинских јединица стално смањују. За њих је непријатељ „невидљив“ и кад год се одлуче да га униште, једноставно „нестане“, а појави се када се гнев кијевских војника и снага исцрпе и напада их из више праваца, да би после краћег времена опет „нестао“. Мобилност бранилаца и одсуство одсудне одбране барикада онемогућава да украјинске јединице и плаћеници испоље своје предности у наоружању и људству. Управо овим се тумачи релативно мали број губитака код устаника.

Зато су украјинске јединице почеле да примењују тактику дугорочне блокаде устаничких градова југоистока Украјине, при чему су пресекле снабдевање струјом, водом и гасом. То је натерало устанике да крену у офанзиву, пре свега да освоје вис Карачун, који доминира степом. Управо овај вис и аеродром код Краматорска представљају прву и најважнију линију борбе. Заправо, овде су се формирале линије сукоба, али јавља се и статичност у борби, где је главна одлика да се током ноћи сукобе једна или две групе кијевске војске са устаницима и обрнуто. Но, војска не може да се приближи градовима због мобилног и активног отпора устаника и страха од диверзаната. У суштини, на југоистоку Украјине при овом односу снага нема војног решења, већ политичког. Ипак, Западу је овај рат потребан и не дозвољава пучистима у Кијеву да крену у политичке преговоре.

Зато ће, у међувремену, истиче Константин Сивков, председник Академије геополитичких проблема и доктор војних наука за војни портал vpk-news.ru, Кијев уз свесрдну подршку САД покушати да формира нове, себи лојалне јединице, које би изашле накрај са устаницима. Основу таквих јединица могу чинити плаћеници из америчких приватних војних компанија, али и неки припадници „Десног сектора“ и других паравојних формација са Мајдана. При томе, може се очеквати и појава неколико већих диверзантских група армије САД. Оне би се употребиле за решавање специјалних задатака (ликвидација лидера устаника, диверзије ради дезорганизације и деморализације становника) као и за извиђачке активности за флоту САД и НАТО (која се окупља у Црном мору). Но, треба претпоставити да ни Русија не би препустила своје грађане на југоистоку Украјине овим озлоглашеним западним крсташима, а то значи велики рат!

МЕДИЈСКЕ „СЛОБОДЕ”

Главну уредницу „Њујорк тајмса“ Џил Абрамсон сменили су са дужности после  текста Ц. Ј. Чиверса и Н. Шнајдера из Славјанска са образложењем  „да је превише самостална и да се не покорава корпоративним стандардима“. Грех Џил Абрамсон је био у томе што је објавила извештаје са југоистока Украјине у којима се тврди да међу устаницима нема грађана Русије, већ да се ради о локалном становништву које је служило украјинску, односно совјетску армију. Ова „алтернативна тачка посматрања“ изазвала је жестоку критику Министарства спољних послова САД, после чега је смењена од стране менаџмента.

[/restrictedarea]