Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Srbi iz Republike Srpske obeležili su danas u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 22 godine od stradanja 42 pripadnika bivše JNA, dok su u isto vreme na istom mestu okupili i pripadnici “zelenih beretki”, koji su se potom razišli bez incidenata.
Pripadnici Srba su najpre u crkvi Svetog velikomučenika Đorđa u Miljevićima u Istočnom Sarajevu prisustvovali služenju parastosa za ubijene pripadnike bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, nakon čega su učesnici pomena autobusima otišli u Sarajevo, gde su mirnom šetnjom ulicom u kojoj je izvršen zločin položiti cveće i zapalili sveće.
Mirnoj šetnji nekadašnjom Dobrovoljačkom ulicom, između ostalih, prisustvovali su predsednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Srpske Petar Đokić, javila je RT Republike Srpske.
Napadom na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj, koja se početkom maja 1992. godine mirno povlačila iz Sarajeva, prema sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem, rukovodili su tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje Republike BiH.
Iako je za bezbednost vojnika garantovao tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, kolona JNA nije bezbedno izašla iz Sarajeva, već je prekinuta i napadnuta.
Mučki su ubijena 42 pripadnika JNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno. Prvi napad je izvršen 2. maja na Dom JNA, a sve kasarne JNA u ovom gradu bile su blokirane i pod opsadom muslimanskih paravojnih snaga, koje su im isključile struju, vodu i telefone. Pravosudne institucije BiH, uprkos tvrdnjama da “rade” na tom slučaju, ni nakon 22 godine od krvavog zločina u Dobrovoljačkoj ulici nisu učinile ništa na procesuiranju krivaca, a porodice žrtava nisu dobile odgovore na pitanja ko je naredio, a ko poubijao nedužne mladiće.
Prema brojnim svedočenjima i presretnutim razgovorima tadašnjih muslimanskih lidera, zločin u Dobrovoljačkoj početkom maja 1992. godine nad nedužnim vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi počinili su pripadnici tzv.armije RBiH i Teritorijalne odbrane RBiH.
Javnost u Republici Srpskoj sve ove godine ogorčena je zbog sporosti i neefikasnog procesuiranja zločina u Doborovoljačkoj ulici, iako su u istragama najčešće pominjana imena bila: Jovan Divjak, Ejup Ganić, Jusuf Pušina, Hasan Efendić, Zaim Backović – Zagi, Dragan Vikić, Jovica Berović, Emin Švrakić, Damir Dolan, Jusuf Kecman, Ibrahim Hodžić, Dževad Topić zvani Topa, fikret Muslimović, Rešad Jusupović, kao i neizostavni Ismet Bajramović – Ćelo…
Ministar Đokić je istakao da se u Dobrovoljačkoj dogodio težak ratni zločin i da su tu “mučki ubijena” 42 pripadnika JNA, od toga 36 bilo pripadnika srpskog naroda, šest hrvatskog te po dva bošnjačkog i albanskog naroda, a da je bilo i nekoliko građanskih lica u službi JNA.
“Oni su želeli da 2. i 3. maja napuste Sarajevo na miran način kao što je prethodno bio postignut politički dogovor 26. aprila. Ovde neki ljudi u Sarajevu nisu imali dovoljno poštovanja prema dogovorima. Unosili su sebi neki drugi poriv, neku drugu nameru, kojom su pokrenuli spiralu zločina i rata u BiH i ubrzali njegovo širenje na celom prostoru BiH. Ovde je 46 ljudi mučki ubijeno braneći još uvek tada državu u kojoj smo zajedno živeli mirno, stabilno i slobodno. Zato nas, koji dolazimo iz RS-a, govoreći u ime srpskog naroda posebno vređa što se nastoji heroizovati taj zločin i što se zločinci pokušavaju pretvoriti u heroje”, poručio je Đokić.
Sarajevski “Dnevni Avaz” izvestio je da su se u Dobrovoljačkoj danas okupili i pripadnici “zelenih beretki”, kao i da su se nakon odavana pošte svoji stradalim saborcima mirno razišli.
Jedan od njih Vahid Alić je poručio da će oni ovaj događaj obeležavati dok su živi a, kako je rekao, drugoj straini poručuje da ispita gde su nestali i poginuli njihovi sinovi jer su oni, kako je ustvrdio, bili “na agresorskoj strani”, preneo je “Avaz”.
Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je da je važno sačuvati institucionalno, narodno i individualno sećanje na teške zločine koji su se desili na tom mestu.
“Ova ulica nosi nekoliko simbolika i sve su jako tužne. Jedna je da je to grobnica zajedništva u kojem smo nekada živeli u bivšoj državi, ali to je i grobnica pravosuđa BiH, koje nije smoglo snage da procesuira ovaj slučaj i da adekvatno kazni počinioce”, istakla je Cvijanovićeva.
Ona je naglasila da je najtužnije i najtragičnije to što je Dobrovoljačka ulica grobnica za 42 ljudi različitih nacionalnosti, koji su služili zajedničku vojsku i koje su roditelji poslali da doprinesu zajedništvu u bivšoj Jugoslaviji.
“Zahtevamo da se dođe do pravde, do pravde za sve one koji su počinili zločine. Nemoguće je da se toleriše da jedni zločini imaju veću težinu, a da drugi nemaju i ostanu neprocesuirani”, rekla je predsednik Vlade Srpske novinarima u Sarajevu.
Cvijanovićeva je istakla da je zbog toga danas došla u Sarajevo, odakle šalje poruku da za ovaj zločin zaista mora postojati institucionalno, ali i ljudsko pamćenje.
Na pitanje kako gleda na činjenicu da na ovom skupu nema nikog od zvaničnika iz federacije BiH, predsednik Vlade Srpske rekla je da je to još jedan od dokaza kakva je BiH zemlja.
“Sve dok svi ne smognemo snage da budemo dovoljno pošteni i dovoljno ljudi na svim mestima koja su bila stratišta, i da odamo poštu svima koji su stradali, BiH neće imati budućnost”, dodala je Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, sramna je činjenica da su pojedini predstavnici pravosuđa BiH navodili da je kolona JNA, koja se mirno i po dogovoru povlačila iz Sarajeva, bila legitiman vojni cilj.
“Prosto je neverovatan i način na koji je Tužilaštvo BiH obustavilo istragu u predmetu “Dobrovoljačka ulica”, iako postoje brojni dokazi, slike i snimci tela mrtvih vojnika na ulicama Sarajeva. Kakve to još dokaze treba tražiti”, zapitala je Cvijanovićeva,preneli su banjalučki mediji.
Ona je istakla da to nije političko, nego isključivo pravno pitanje, koje traži pravne odgovore u vezi sa svim zločinima nad Srbima u Sarajevu.
“Pravo u ovom slučaju nije odigralo nikakvu ulogu, osim one koja je sramna kada je u pitanju strašni zločin u Doborovoljačkoj ulici”, dodala je Cvijanovićeva.
Ona je naglasila da je za svaku osudu sve ono što iz federalnog Sarajeva dolazi kao opstrukcija ili omalovažavanje obeležavanja godišnjice stradanja pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici.
“Strašno je da i poslije 22 godine mi u Dobrovoljačku ulicu moramo da dolazimo sa ovoliko jakom policijskom pratnjom. Ako je to način da se tako štiti bezbednost učesnika ovog događaja, onda to mogu da prihvatim”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je ocenila tragičnom činjenicu da još nisu utvrđeni krivci za strašni zločin, kao i činjenica da neko još uvek spekuliše o broju žrtava.
Cvijanovićeva je ponovila da je duboko ubeđena da su u Dobrovoljačkoj ulici “sahranjene mnoge vrednosti”, i da je pravosuđe u BiH moralo da procesuira ovaj zločin, jer to porodice stradalih zaslužuju.
“Ovo je mesto gde treba tražiti pravdu, kao što se pravda, s pravom, traži na svim drugim mestima u BiH, gde su ljudi stradali”, zaključila je Cvijanovićeva.
