Ljudskost odbranila Srpsku, sada je obnavlja

Piše Miodrag Zarković

Pre nego što je stigao do Srbije, plavni talas Save zahvatio je Republiku Srpsku, gde je naneo kako velike ljudske gubitke (17 života) tako i značajnu materijalnu štetu (najmanje pola milijarde evra), a solidarnost je i tamo sprečila veću tragediju

Ono da Republika Srpska, uprkos onolikim neprijateljima, ipak nema izdajnike kakve ima Srbija, moglo je da se vidi i oko ovih tragičnih poplava, koje su zadesile srpske zemlje sa obe strane Drine. Naime, ono što je B92 u Srbiji, to bi u Republici Srpskoj trebalo da bude banjalučka Alternativna televizija. Trebalo bi, ali ipak nije, ako je suditi po prilogu koji je novinar ove kuće Igor Požgaj snimio u Doboju.

Prikazujući pustoš koju je vodena stihija u povlačenju ostavila za sobom, Požgaj je Dobojlije, koje su počele da se vraćaju natopljenim i uništenim kućama, pitao šta misle da je građanima najpotrebnije u tom trenutku. Ostali su nabrajali mnoge potrepštine, ali je poslednji upitani, sredovečni čovek sa kačketom, rekao da bi mu najpotrebnije bile te gumene čizme koje novinar ima. Kada ga je Požgaj upitao da ponovi, čovek je još jednom, valjda se napola šaleći, rekao da bi najviše voleo da može da obuje gumene čizme, zato što, pošto ih nema, već danima hoda u cipelama umotanim u plastične kese. Na to je Požgaj spustio mikrofon, seo i, pred kamerama, izuo svoje gumene čizme i dao ih zahvalnom čoveku (čija je žena u pozadini oduševljeno pljeskala).

Naravno da su pojedinci ovaj Požgajev potez ocenili kao smišljeno, unapred dogovoreno reklamerstvo. Toliko smo često izloženi lažima i obmanama tamo gde ih ne bi smelo biti, pa nije ni čudo što neki među nama više ni u šta ne veruju. Ali, čak i ako je sve bilo unapred ugovoreno ne bi li novinar ispao ljudina, i to govori o razlikama u odnosu na uporedne pojave u Srbiji: ovde, u Srbiji, lažu kako bi sve ispalo gore nego što jeste, dok tamo, u Republici Srpskoj, ako i obmanjuju javnost, onda to barem rade da bi podstakli ono najbolje u ljudima.

 

NEZAPAMĆENA KATASTROFA Ono u čemu su Republika Srpska i Srbija prilično podudarne jeste to što ni ovamo ni onamo nije bio potreban nekakav naročiti podsticaj da bi ljudi u ovolikoj nevolji pomagali jedni drugima. U Srpskoj je, ništa manje nego na suprotnoj obali Drine, solidarnost takođe veoma izražena, inače se drugačije ne bi ni mogli da nose sa ovolikom nesrećom.

Ta nesreća je još jedna istovetnost. I u Srpskoj su, kao i u Srbiji, poplave dostigle katastrofalne razmere, uništavajući živote hiljada ljudi, neke pritom i gaseći, i razarajući privredu, imanja, stočna gazdinstva…

Najpogođeniji gradovi Republike Srpske bili su Šamac, Doboj i Bijeljina. Tu su bile i najveće žrtve – ukupno 17, zbog čega je 20. maj bio proglašen danom žalosti. Najviše stradalih bilo je u Doboju, koji je bio skoro potpuno pod vodom na vrhuncu poplava.

Časopis „Fokus“ javio je da je na jednoj farmi pored Šamca voda usmrtila skoro četiri stotine krava. Više desetina hiljada stanovnika Republike Srpske bilo je u dužim vremenskim razdobljima bez struje. U Banjaluci, koja je takođe osetila poplave – mada u značajno manjoj meri – nabujali Vrbas odneo je dva mosta: jedan drumski i jedan pešački. Kažu, doduše, Banjalučani da ni za jednim ne treba preterano žaliti, pogotovo za ovim drumskim, koji je i ovako imao samo jednu saobraćajnu traku. Veća nesreća po glavni grad Republike Srpske sprečena je, procenjuju meštani, nekakvom intervencijom na brani Bočac: tako, barem, objašnjavaju to što je u jednom trenutku vodostaj počeo da opada, iako je kiša i dalje lila kao iz kabla. Stradali su i Laktaši, kao i Modriča, gde su stotine kuća potopljene, odnosno Modriča, u kojoj je takvu sudbinu pretrpelo desetine stambenih jedinica.

Ono što je Šabac za Srbiju – grad koji su spasili dobrovoljci – to je u Republici Srpskoj bila Kozarska Dubica, u koju voda nije prodrla samo zbog naslaga džakova koje su u poslednji čas i napunili i poređali volonteri. Više od devet hiljada vreća sa peskom bilo je postavljeno, kako nadošla Una ne bi prodrla u grad.

[restrictedarea]

NAJPRE RUSIJA Ukupna materijalna šteta u Republici Srpskoj se, u trenutku zaključenja ovog broja „Pečata“, još procenjivala. Ono što je sigurno jeste da će valjano premašiti milijardu konvertibilnih maraka, odnosno pola milijarde evra. Zbog tolike štete, Republika Srpska je, kako je rekao njen predsednik Milorad Dodik, prinuđena da traži međunarodnu pomoć. Naravno, za razliku od srpskih vlastodržaca, Dodik nema dilemu u pogledu toga ko će Srpskoj najpre pomoći: prvo je posetio Moskvu, gde je, prema najavama, upravo na dan izlaska ovog broja „Pečata“ (petak, 23. maj) trebalo da tim povodom ima sastanak sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Pošto je plavni talas prvo zahvatio Republiku Srpsku pa tek onda Srbiju, onda je leva obala Drine pre nego desna osetila i stradanje, ali i onu zadivljujuću solidarnost i ljudskost. Tako se u Srpskoj već pokazala neosnovana sumnja u istrajnost te pomoći koju ljudi pružaju jedni drugima: postojala je bojazan, naime, da će podrška ugroženima splasnuti čim se bude prionulo na nezahvalnije, opasnije fizičke radove čišćenja poplavljenih područja i uklanjanja raznoraznog materijala koji je ostao za vodom. Po načelu: svako ima kakvog viška odeće ili potrepština u kući i lako je taj višak odneti u Crveni krst, ali će mnogo teže ići sa gaženjem po prljavom i smrdljivom mulju i blatu. Ispostavilo se, međutim, da za te bojazni nije bilo mesta, pošto su bukvalno hiljade dobrovoljaca, mahom mladih ljudi, spremno prionule i na najnezahvalnije poslove čišćenja i obnove. Za svako zaduženje bilo je dovoljno raspoloživih ruku i nogu.

Kao najbolji primer ove požrtvovanosti neka posluži slučaj jednog sedamnaestogodišnjeg dečaka, koji je slagao da je punoletan kako bi mu bilo dozvoljeno da dobrovoljno učestvuje u čišćenju i obnovi.

Vredi takođe istaći i domišljatost ugostitelja iz Republike Srpske. Po mnogim gradovima, naime, kafići nude posebne pogodnosti svakom gostu koji na njihove oči pozove telefon određen za humanitarne donacije – neki nude besplatnu kafu, neki popust na cene bilo kojeg pića, a jedan vlasnik, kome se izgleda sve skupilo pa je rešio da usmeri srdžbu ka najodgovornijima, dopisao je sitnijim slovima da ta ponuda ne važi za političare.

 

KOSMETSKA SOLIDARNOST Jedna od najzapaženijih vesti u Republici Srpskoj, u vezi sa poplavama, jeste ona o pomoći koju prekodrinskoj braći šalju Srbi sa Kosova i Metohije. Naročitu pažnju privukla je akcija „Građani Kosmeta za bebe u Republici Srpskoj“: u severnom delu Kosovske Mitrovice postavljen je pokretni punkt sa kombijem, gde građani mogu da odlažu dobrovoljne priloge namenjene najmlađima: hranu za bebe, pelene, higijenska sredstva, odeću… Poseban hit po društvenim mrežama u Republici Srpskoj predstavljaju fotografije koje prikazuju gužvu na prikupljanju pomoći, kao i obilatu sakupljenu pomoć, te kamion sa nazivom akcije koji je prikupljenu pomoć i doterao do Republike Srpske. Dokazano je tako da Srbi koji jednu reku, Ibar, već 15 godina koriste za odbranu golih života (i svoje države) umeju da se nađu u nevolji Srbima koji su sa rekama imali mnogo manje sreće.

Sve u svemu, posle nezapamćene nesreće koja ju je zadesila, Republika Srpska se oporavlja. I to, reklo bi se, bez preterane kuknjave. Potpomognuta od strane sunarodnika iz Srbije, ali i od pravih prijatelja iz sveta (Rusija) a najviše se oslanjajući na unutrašnju snagu i žilavost – prekaljene u ratu kroz koji je stvarana – Republika Srpska će u tom oporavku, koliko god bio težak, barem moći da se oslanja na u sećanje uklesanu ljudskost koja ju je spasila i težeg stradanja.

[/restrictedarea]