Slovenski basovi, najbolji na svetu

Stevan Mokranjac i Hor RTS u Sabornoj crkvi

Piše Smiljka Isaković

Za razliku od Katoličke crkve gde su javni koncerti tradicija, Pravoslavna crkva je teško otvorila vrata koncertnoj publici, zabranjen je aplauz između kompozicija, a dozvoljen samo na kraju, pa su izvođači i ovog puta bili uskraćeni za svoj mali deo slave

Prošle godine u oktobru UNESKO je na svom sajtu objavio spisak predloga zemalja članica u vezi sa obeležavanjem važnih godišnjica u 2014−2015 godini. Za Srbiju, osim Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Pupinove primene telekomunikacija, na spisku se nalazi i kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac povodom stogodišnjice smrti (1856−1914). Međutim, do sada se ništa zvanično ni organizovano nije preduzelo.  Izgleda da kulturtregeri na vrhu nisu shvatili da UNESKO takođe participira u troškovima obeležavanja (kako je dobro shvaćeno i iskorišćeno u slučaju Ljubice Marić 2009).  Tako će se Mokranjac ove godine izvoditi skromno i kako kome i kada padne na pamet, što je još uvek bolje nego ništa.

Kao prevashodno horski kompozitor, Mokranjac je na programu  mnogih horova takmičara, u okviru Festivala duhovne muzike „Horovi među freskama“, koji se održava po dvadeseti put u Beogradu od 1. aprila do 4. maja u crkvama prestonice. Duhovni pokrovitelj festivala je NJ. S. Patrijarh srpski gospodin Irinej, pokrovitelji su Ministarstvo kulture, Kancelarija vlade Srbije za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, Sekretarijat za kulturu Beograda, sponzor − Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, a medijski pokrovitelji: RDU RTS, „Politika“ a. d, Radio Slovo ljubve.

Osim desetak takmičarskih dana, na kojima nastupaju amaterski horovi sa programima duhovne muzike, organizovan je i okrugli sto o Stevanu Mokranjcu, prvi zvaničan dokaz nekakvog obeležavanja jubileja našeg velikog kompozitora i etnologa. Pored takmičenja amaterskih horova, program festivala obuhvata i nastup gostiju, profesionalnih ansambala u revijalnom delu. Tako je u nedelju u Sabornoj crkvi nastupio mešoviti hor RTS pod upravom Bojana Suđića, sa gostima, vokalnim ansamblom „Beli anđeo“ iz Beograda. Za razliku od Katoličke crkve, gde su javni koncerti tradicija, Pravoslavna crkva je teško otvorila vrata koncertnoj publici, zabranjen je aplauz između kompozicija, a dozvoljen samo na kraju, pa su izvođači uskraćeni za svoj mali deo slave.

Hor RTS još uvek je naš najbolji hor. To se najlepše  čuje u a cappela nastupima, pogotovu u strogo kanonskom unisonom jednoglasju, u okviru Tri stihire iz Karlovačkog pojanja. U duhovnim kompozicijama Stevana Mokranjca (Da ispravitsja, Akatist Bogorodici, O kako bezakonoje, Tebe odjejuščagosja, Tri Statije, Tebe Boga hvalim) sa korišćenim prilagođenim narodnim harmonijama, ravnoteža basova i soprana bila je izbalansirana. Iako soprani vladaju mešovitim horom, ovog puta to su bili basovi, koji su se spustili do skoro subsoničnih dubina, zvučeći meko i raskošno. Zna se da su, iz nekog razloga, slovenski basovi oduvek bili najbolji na svetu. Zbog specifičnog koncertnog prostora, Hor RTS nije dobio zaslužene aplauze. Čekamo ih na svetovnoj sceni da ih nagradimo.

Što se tiče gostujućeg ansambla, reč je o uobičajenom tretmanu naše duhovne muzike – „bruj“ i solo glas, što je maestralno iskoristio Pavle Aksentijević. Ovde je šest muških brujeva podržavalo solo sopran Katarine Božić, koja je ujedno i osnivač i dirigent ansambla, osnovanog prošle godine povodom proslave Milanskog edikta.  To dovoljno govori o liku i delu mlade pevačice, inače studentkinje maestra Bojana Suđića, koja je sasvim pristojno otpevala deonice u delima srpskih autora od 15. veka do danas, uključujući i Mokranjca. Premijeru je doživela, u dvadesetak  minuta koliko je bilo na raspolaganju, i kompozicija dirigenticinog muža Bojana Božića.  Kratko, slatko i praktično.

Godina 2014. već je uveliko u toku, a Stevan Mokranjac, kao i oni drugi slavljenici sa spiska UNESKA, nikako da dođu u žižu pažnje naše javnosti. Sporadične aktivnosti i programi su u redu, biće uvek zaljubljenika u srpsku muziku i Mokranjca, ali veću specifičnu težinu daje uvek podrška sa vrha. Umetnici i muzičari se nadaju prebacivanju akcenta sa dileme ko će biti ministar kulture, direktor Filharmonije ili selektor BEMUS-a na raspravu o Mokranjčevim gudačkim kvartetima, njegovim etnomuzikološkim zapisima, ili o tretmanu glasova u „Rukovetima“.  Pa da budemo kao sav normalan svet.