Otapanje gej fobije  ”Zaleđenim svetom” 

Piše Vladislav Panov

Dok mormonski aktivisti vrište uglas da je novi Diznijev „supercrtać“, brojnim nagradama ovenčani „Zaleđeni svet“, proizvod „čistog zla“ (homoseksualnim porukama indoktriniraju se najmlađi naraštaji) njegovi pobornici uz podsmeh komentarišu zaostalost i rigidnost napadača spremnih da u „naivnom filmu za decu“ maliciozno prepoznaju ono što žele da prepoznaju, a čega nema

Diznijev najnoviji dugometražni animirani film „Zaleđeni svet“ (Frozen) jeste vizuelno savršenstvo kojim su njegovi tvorci prevazišli ne samo svoj visoki standard kada je ovaj žanr u pitanju već su zasenili i brojnu i impresivnu konkurenciju. Film je ovih dana postao, sa preko četiristo miliona dolara zarade od američkih bioskopa, ukupno sa svetskim bioskopima blizu milijardu dolara (koštao je nešto više od sto miliona) najkomercijalnije delo svih vremena ovog studija. Njegova vrednost nije prepoznata samo na tržištu već je verifikovana i od strane najmerodavnijih instanci koje odlučuju o nagradama. „Zaleđeni svet“ je osvojio preko trideset nagrada među kojima su „Bafta“ i „Zlatni globus“ za najbolji animirani film, kao i dva „Oskara“ (za najbolji animirani film godine i najbolju originalnu pesmu pisanu za film − „Pusti to“, delo Kristin Anderson Lopez i Roberta Lopeza). Izuzetan uspeh filma koji je obnovio zanimanje za bajke pošto je njegova priča u suštini savremena adaptacija Andersenove bajke o Snežnoj Kraljici. Po mnogima, u pandemijskom „zamrzavanju“ sveta ovog vrlo zabavnog filma nemoguće je naći bilo šta sporno.

Skrivena promocija gej vrednosti Ali ipak nije tako. To tvrde napadači sa takozvane desne strane kulturnog i političkog spektra američkog društva. „Zaleđeni svet“, koji govori o potpuno izolovanom životu dve sestre zbog toga što starija poseduje skrivene moći zahvaljujući čemu je zaledila čitav svet, postao je meta napada antigej hrišćana najšireg desnog spektra. Polemika, koja je uveliko u toku, između ovakvih kritičara „Zaleđenog sveta“ i njegovih pobornika koji ne vide nikakve skrivene poruke autora, ne jenjava. Naprotiv, deluje da eskalira kako pristižu novi rekordni rezultati sa svetskog bioskopskog fronta koji ovaj film postavljaju na mesto lidera zabave za mlađe naraštaje. Ono što bode oči dela publike koji još uvek, koliko god to za većinu bilo arhaično, pokušava da zaštiti ozbiljno poljuljane i korodirane moralne vrednosti ili norme savremenog društva, jeste prepoznavanje signala da se naša civilizacija rapidno urušava. Desnohrišćanski front u Americi ima brojne pobornike zbog čega je u Dizniju nastala mala panika kada su nedavno ovi izašli u javnost sa saopštenjima u kojima navode da je „Zaleđeni svet“ u svom podtekstu zapravo promocija gej „vrednosti“. To za Diznija koji je od kada postoji napadan za podmetanje kvaziliberalnih i svakojakih tema i vrednosti, nije ništa novo. Ali su sada mnogo veće pare u igri pa je interes, kao mnogo značajnija vrednost od bilo kojih etičkih, doveden u pitanje.

[restrictedarea] Pomenuta „Oskarom“ nagrađena pesma „Pusti to“, kažu desnohrišćanski moralisti, nije ništa drugo nego dobro upakovani progej vapaj devojke koja više ne želi da krije da je lezbijka i odlučuje, bez obzira na posledice, da svetu otkrije svoju tajnu zbog koje je provela život u izolaciji. Zapravo, cela priča filma, ne samo pomenuti tekst „Oskarom“ nagrađene udarne numere (u filmu, doduše, pokriva samo odjavnu špicu) posmatrana iz ovakvog ugla može da bude „pročitana“ kao gej podmetanje. Tačno je da je tendencioznim gledanjem i tumačenjem moguće videti sve što se poželi, pa i ovakvo umetanje. Diznijev studio je, inače, kroz istoriju često napadan da svojim gledaocima umeće podsvesne poruke, od homoseksualnih, preko liberalnoaktivističkih kakva je recimo zaštita životne sredine, pa do levičarskih. Trenutni atak, dakle, nije novina. Da li je opravdan? Čak i kada odgledate film iz ovakvog ugla, niste baš sasvim sigurni da postoji bilo kakav skriveni kontekst. Ali niste sigurni ni da ga nema!

Crtać kao proizvod čistog zla I dok mormonski aktivisti vrište uglas da je Diznijev „supercrtać“ proizvod „čistog zla“ kojim se indoktriniraju najmlađi naraštaji, njegovi pobornici uz podsmeh komentarišu zaostalost i zadrtost napadača koji maliciozno prepoznaju u naivnom filmu za decu ono što žele da prepoznaju, a čega nema. Zanimljivo je da su se polemici priključili i gej aktivisti ispred svojih moćnih organizacija. Čak su i oni podeljeni. Jedni smatraju da lik sestre koja je izopštena od okoline zbog svojih čarobnih moći (dakle, jer je drugačija!) predstavlja dobru osnovu za pokazivanje kakav je zapravo život u tako rigidnim društvima kakvo je američko ukoliko ste „drugačiji“. Bez obzira, dakle, da li je devojčica u filmu smišljeno predstavljena kao bolno izolovani simbol ugnjetene lezbijke ili je pogrešno protumačena kao takva od gledalaca, taj je lik potpuno podoban da bude „njihov“. Drugi gej aktivisti ne prepoznaju ovu vezu, ali i oni bi rado prisvojili devojčicu koja pati zbog toga što je drugačija upravo kao dobru priliku da se pošalje poruka svim „drugačijim osobama“ da će ih ljudi voleti bez obzira na sve. Za njih ovaj Diznijev hit nije ništa drugo nego dugo očekivani i nepovratni početak otapanja gej fobije. I dok se devojčica neprihvatljivih (lezbijskih?) moći u „Zaleđenom svetu“ oslobađa od izolacije i samoće jer je drugačija, film u kojem ona muči tu muku osvaja „Oskare“ na manifestaciji koju vodi najčuvenija holivudska lezbijka Elen Dedženeris, pionirka transparentnog gej aktivizma, jer se prva, ponosno i hrabro, oslobodila stega teške tajne. U isto vreme pred oltare, sve na čelu sa ofucanom i vremešnom gej ikonom tog naprednog dela zapadnog sveta, Eltonom Džonom, staje sve više „oslobođenih“ istopolnih parova, željnih bračne ravnopravnosti. Kada sve njih, srećne i ponosne, vidite u toj svojoj, sada široko, ponegde čak i zakonski prihvatljivoj izopačenoj kočopernosti, morate da se zapitate kome je zapravo uopšte i potrebna polemika o bilo kakvim navodnim ili stvarnim skrivenim gej porukama u bilo kom filmu. Ovi otvoreni i svima sasvim jasni signali su daleko uticajniji. Toliko da će se već za neki eventualni nastavak „Zaleđenog sveta“ ili neko slično bajkovito diznijevsko obraćanje najmlađim naraštajima skrivene poruke odnositi na to kako je teško biti normalan ili što bi se od ovih „novonormalnih“ na novosrpskom reklo – „strejt“.

„Nebesa znaju“

Evo reči spornog teksta „Oskarom“ nagrađene pesme „Pusti to“ (Let it go) iz „Zaleđenog sveta“:
Sneg se večeras belasa na planini, nigde ni stopa da se vidi.
Kraljevstvo izolacije, a čini se da sam ja kraljica.
Vetar zavija kao ova unutarnja kovitlajuća oluja.
Ne mogu da je zadržim unutra, Nebesa znaju da sam probala.
Ne puštaj ih unutra, ne daj im da vide.
Budi dobra devojčica kakva je uvek trebalo da budeš.
Sakrij, ne osećaj, ne daj im da saznaju.
Pa, sada znaju!

[/restrictedarea]