Odlomci iz Dnevnika – Iz starih dobrih vremena

Piše Milovan Danojlić

Krstaši demokratije po jedinom prihvatljivom obrascu su, u pustinjskim  olujama i humanitarnim akcijama, pomorili preko milion nesrećnika i masa žrtvovanih se, kako vidimo, iz dana u dan povećava

Nema dana da nam iz Bagdada, Damaska i Kabula, Tripolija i Homa, ne stigne vest o desetinama ubijenih  ljudi. Tim širokim prostranstvom, između Libije i Vavilonije, prohujali su avioni (da ne rečem legioni) novovekovne Imperije, narušivši kakav-takav, često pod diktaturom održavan mir da bi, sa česticama oslabljenog uranijuma koje razaraju tkiva rođenih i nerođenih, na tlu nasledne mržnje, posejali seme umiranja bez konca i kraja. Krstaši demokratije po jedinom prihvatljivom obrascu su, u pustinjskim olujama i humanitarnim akcijama, pomorili preko milion nesrećnika i masa žrtvovanih se, kako vidimo, iz dana u dan povećava.

Pada u oči da prekookeanska Imperija žari i pali na teritoriji kojom se nekad prostirala ona prva, Rimska. Uza svu obazrivost pri postavljanju analogija, izvesne podudarnosti se ne daju prevideti. Broj postradalih u dva iračka rata istovetan je sa bilansom žrtava rimsko-jevrejskih ratova, vođenih u prvom veku naše ere. O tome svedoči Flavije Josip u hronici koja, sa predgovorom, iznosi preko petsto pedeset strana gustog sloga. Čitao sam je, ove zime, u izdanju Les Editions de Minuit iz 1979. godine. Titus Flavius Josephus je učenjak iz rabinske  porodice, jevrejski general koji je, uvidevši uzaludnost otpora, prešao na stranu neprijatelja. Pišući, u Rimu, na grčkom jeziku, o onome što je video i čuo, on često naglašava svoje rodoljublje. Izdajnički patriotizam: evo oksimorona koji nama, savremenicima kvislinških „realista“ i stranih plaćenika, ne zvuči čudno. Geslo tog pogleda na svet je uvek isto: Šut s rogatim ne može, treba biti realan, jači je u pravu samim tim što je jači. Iščitavanje ovog spisa  donosi jednu gorku utehu: živimo u zlom, ali ne i  u najgorem od svih vremena. Pri čitanju ja sam, gotovo mahinalno, podvlačio mesta na kojima se iznosi broj žrtava. Navešću deo podvučenog, preskačući ponavljanja, i izostavljajući okolnosti, ponekad jezivije od suvoparne statistike smrti. Hronika sukoba koji je trajao od 66. do 73. godine naše ere, uključuje i neke prethodne pokolje.

[restrictedarea]

„Ubiše nekih deset hiljada Jevreja; zatim ubi pet hiljada pobunjenika; u šest godina  smače  najmanje pedeset hiljada Jevreja;  dade da se, usred grada, na krstu razapnu osam stotina zarobljenika i naredi da se, na njihove oči, pokolju žene sa decom, dok je on sve to posmatrao ispružen među svojim suložnicama; ubi ih više od šest hiljada, među njima i Faliona, brata Antipaterovog; Jevreji su imali dvanaest hiljada mrtvih,  a Rimljani veoma malo gubitaka, ali mnogo  ranjenih; u toj bici on izgubi šest hiljada ljudi, tri hiljade pogibe, a tri pade u ropstvo; konačno, Rimljani odneše pobedu: izgibe pet hiljada Jevreja; bitka je vođena kod brda Tavor; nastrada deset hiljada; pošto šezdesetoricu spali žive […] okrete oružje protiv naroda i pobi mnogo sveta; kako se Hirkan baci pred noge Antigonu, ovaj mu zubima odgrize uši; poklali su razbojnike [pod razbojnicima hroničar-izdajnik razume ustanike] i njihove porodice; pobi mnoštvo Varvara i ugrabi znatan plen; podaviše ih u jezeru; uništi pet manjih gradova i pobi dve hiljade njihovih žitelja; tad nastade opšti pokolj; udarivši na pozadinu, pobi ih da im se broja ne zna; ubijao ih je masovno, rušeći im krovove na glave; svetinu su klali po uskim ulicama; nateraše u bekstvo Irodove jedinice i načiniše pravu klanicu; bežeći u neredu, pogibe ih pet hiljada; ostatak trupa učini očajnički juriš, Irod ih napade i ubi još sedam hiljada; vojnici iznenada jurnu na grupe zauzete prinošenjem žrtvi i ubiju oko tri hiljade; Arijus i četrdeset najsrčanijih vojnika budu ubijeni letvama; njih oko dve hiljade dao je raspeti na krstu; svoju je vladavinu započeo pokoljem tri hiljade građana; izgibe ih više od trideset hiljada; ubijali su ih ne obazirući se na godine starosti; broj razbojnika raspetih na krstu, kao i običnih građana osumnjičenih za saučesništvo, ne da se utvrditi; upadali su u kuće i klali stanare; ukupan broj mrtvih u jednom danu, računajući žene i decu, ide, otprilike, do tri hiljade i šest stotina; ugušeni, pregaženi od onih koji su preko njih trčali, gubili su ljudska obličja, pa porodice, pri sahranjivanju, nisu mogle utvrditi ko je ko; behu zverski poklani, apsolutno svi,  sem Metilijusa; za nepun sat ih zaklaše dvadeset hiljada i grad isprazniše od Jevreja; poklali su ih više  od trinaest hiljada; ljudi iz  Askalona  ubiše dve hiljade, a oni iz Ptolemaisa dve hiljade, i mnoge okovaše; Noarus noću posla pešadince kraljevske vojske, i oni ih sve poklaše; pedeset hiljada leševa je ležalo na gomilama, a ni preživele nisu štedeli; broj žrtava se pope na osam hiljada i četiri stotine; beše pet stotina petnaest ubijenih Rimljana; udariše na Jevreje kojih je, nenaoružanih, u stešnjenom prostoru, bilo deset hiljada pet stotina, i za manje od jednog sata ih, ne izlažući se opasnosti, sve poklaše; deset hiljada Jevreja, među njima i dva generala, tu nađe smrt; opkoljeni konjicom,  ponovo su imali više od osam hiljada mrtvih; izgibe čitavih dvanaest hiljada; ako se računaju izginuli u prethodnoj bici, ukupno je stradalo petnaest hiljada; sve ih usmrti,  jedanaest hiljada šest stotina; broj leševa koje je izbacilo more iznosi četiri hiljade dve stotine; moglo se videti kako je celo jezero bilo crveno od krvi i, prekriveno leševima […] beše  šest hiljada sedam stotina mrtvih; na sve strane su odjekivali jauci umirućih, krv je tekla kroz grad i slivala se niz padine; Rimljani zaklaše četiri hiljade, a broj onih koji se baciše u provaliju veći je od pet hiljada; ubiše oko šest hiljada svojih ljudi zbog pokušaja bekstva; skloni ubijanju iz urođene surovosti, Idumejci nisu nikoga štedeli; krv je tekla celom spoljašnjom površinom hramovnog zida, i dan osvanu sa osam hiljada pet stotina leševa; u tim okolnostima pogibe dvanaest stotina mlade vlastele; pobiše nesrećne žene i decu, više od sedam stotina duša; od ruku neprijatelja petnaest hiljada izgubi život; pogubi više od deset hiljada žitelja; Lucijus zauze grad na juriš i pogubi hiljadu mladića; sekao im je ruke pa ih puštao u grad da bi zastrašio neprijatelja; pogibe mnogo stranih trgovaca kao i domaćih ljudi, te cela Vitelijusova vojska, trideset hiljada  dve stotine  boraca, a od trupa koje je Antonije doveo iz Mezije postrada četiri hiljade pet stotina; osim njegovih, izbrojano je još pedeset hiljada leševa; Sirijci su ih klali i otvarali im stomake [u potrazi za progutanim zlatnicima] i za jednu noć rasporiše ih do dve hiljade; samo kroz vrata koja je čuvao Titus izneseno je sto petnaest hiljada osamsto osamdeset leševa; prvaci objaviše da je ukupan broj pobijenih pripadnika siromašnih slojeva šest stotina hiljada; pobiše sav živalj koji se onde sklonio, osam hiljada četiri stotine duša; od gladi pomrlo jedanaest hiljada zarobljenika: broj mrtvih za vreme trajanja opsade − milion i sto hiljada; u Damasku je, prema našim obaveštenjima, zaklano  osamnaest hiljada.“

Monotono, kako su samo užasi monotoni…

Rat se završio rušenjem (drugog) Hrama i zauzećem tvrđave Masada u kojoj su se opsednuti branioci, zajedno sa ženama i decom, međusobno poklali da ne bi Rimljanima živi pali u ruke.

Prošla su dva milenijuma. Šta se u tih dvadeset vekova promenilo? Mnogo, i ništa. Tehnika usmrćivanja je napredovala, mada ni  ručni rad, sudeći po nekim navodima, nije bio za potcenjivanje: dva ili tri puta je napomenuto da je za nepun sat ubijeno deset hiljada ljudi! Higijenski aspekti ubijanja su danas podnošljiviji, iza modernog oružja ostaje manje krvi… Rimski legionari su se izlagali većoj opasnosti od humanista koji su nas, 1999, bombardovali sa bezbednih nebeskih visina. Za razliku od Flavija Josipa, koji podatke iz druge ruke navodi s rezervom, Televizija Slobodnog (kao i neslobodnog) sveta u stanju je da crno prikaže kao belo, da činjenice istrgne iz konteksta i predstavi ih onako kako odgovara njenim poslodavcima. Novinari, poslušni vojnici Sedme sile, nastupaju uporedo sa tenkovima zaraćene strane za koju su se opredelili pa na drugoj strani, po prirodi stvari, vide ljutog neprijatelja.

Progresa ima, i u zlu, i u dobru. Što se ovamo osvoji, onamo se izgubi, i što se više menja, sve je više isto.

[/restrictedarea]