Luka Azano Kantaruti: Posle Kosova sve je moguće – KiM, Krim, pa Veneto

Razgovarala Nataša Jovanović

Ako je nezavisnost samoproglašenog Kosova stvarana na zločinima i etničkom čišćenju Srba mogla da postane legalna, zašto mi koji uživamo sva prava ne bismo na demokratski način vratili sebi ono što nam pripada?

Referendumsko pitanje pred kojim će se uskoro naći građani Veneta biće precizno formulisano: Da li želite da Veneto postane nezavisna država? Oko 3,8 miliona stanovnika sa pravom glasa u regiji Veneto – koja obuhvata sedam italijanskih provincija − odlučiće da li će se na kartama Evrope ponovo pojaviti ime Mletačke republike. Rezultati sprovedenih anketa govore u prilog tome da će 90 odsto ljudi ovog regiona zaokružiti „da“, kaže u razgovoru za „Pečat“ Luka Azano Kantaruti, lider Ujedinjenog fronta.

Italijanska vlada je prvi onlajn referendum nazvala privatnom inicijativom lišenom političkog karaktera. Kakav odgovor očekujete od zvaničnog Rima posle objavljivanja rezultata zvaničnog plebiscita?

Rim će sve učiniti da ospori rezultate referenduma, ali kada se glasanje završi, plašim se de će morati da prizna sebi da se našao pred svršenim činom. Jasno je da se Italija neće rado odreći bogatih regija i da uvek može da kaže da ishod referenduma za nju nije obavezujući. Međutim, ako narod izglasa osamostaljenje, građani jednostavno više neće uplaćivati poreze u državnu kasu, napisaćemo deklaraciju o nezavisnosti, a mnogi poslovni ljudi iz Veneta saglasni su u odluci da će porez prestati da plaćaju Rimu i početi da ga uplaćuju u lokalni budžet. Ideja o otcepljenju postala je opipljiva 2006. kada je regionalni parlament izglasao zakon koji omogućava održavanje referenduma. Ako je Venecija pre jednog i po veka pristupila Italiji – na osnovu rezultata tada sprovedenog referenduma – i ako je Rim tada prihvatio volju našeg naroda izraženu plebiscitom, zašto ovu unapred proglašava neustavnom?

Kako u praksi izgleda kulturološka, administrativna i svaka druga ideja koju zagovarate? Na čemu zasnivate pravo na otcepljenje?

Republika Serenisima stvorena je 97. godine posle Hrista i trajala je tačno 1.100 godina. Mletačka republika bila je sila Mediterana, sve dok Napoleon 1797. nije svrgnuo poslednjeg mletačkog dužda. Dalje su se kroz istoriju Veneta menjale i granice i protektorati, ali snažan nacionalni identitet ostao je nesalomiv. Dodajmo tome i ne tako zanemarljivu činjenicu, a to je da je Veneto kroz istoriju svog postojanja bio, i danas je, jedna od najbogatijih regija smeštena u trougao između granice sa Austrijom, Jadranskog mora i ostalih regija. Nekada je zakon mletačkog providura važio od Venecije, duž cele Dalmacije, do Kotora. Slavna istorija i specifikum jednog naciona, iako nikada uključeni u školski program Italije, negovali su se u porodici i prenosili sa kolena na koleno. Pripadnost Venetu sačuvao je sam Veneto. Ni na jednoj zgradi, palati ili vili sagrađenoj u arhitektonski specifičnom stilu u ovom mediteranskom regionu nikada nije osvanuo niti jedan rimski simbol. Jezik Veneta, od Uneska priznat kao jezik, a ne kao dijalekat, u službenoj je upotrebi, paralelno sa italijanskim jezikom. U celom Venetu, na svakom koraku naići ćete samo na simbol lava, dok italijanske zastave zavijore tek kada reprezentacija pobedi u fudbalu, ili kada to učini neki stranac neupućen u osećanje pripadnosti ovoga naroda. Mi ne mrzimo Italiju, ali se osećamo potpuno Venetima. Mi možemo sarađivati, ali ne i živeti sa njima. Danas brak između Veneta i Rima ne funkcioniše. Kada je Italija formirana, Fon Meternih je rekao da je Italija jedno izmišljeno geografsko ime, a ne država. Republika La Serenisima je tada bila pod Austrijom i Italiji se pripojila tek pet godina posle formiranja, 1866, posle ujedinjenja i stvaranja Kraljevstva Italije pod kućom Savojski. Istorija duga 1.100 godina ne može se poništiti sa 100 godina dominacije druge zemlje. To je stvar srca. To nesporno polazi iz srca i ostaje u srcu.

Da li ste imali kontakt sa regijama u Dalmaciji gde je nekada i državno i teritorijalno postojala stara Veneto država?

Kontakti u sferi tzv. narodne diplomatije postoje i neguju se, ali za sada nijedna od ovih oblasti nije izrazila želju da se zvanično pripoji Venetu. Ne sporim da je to u nekoj budućnosti moguće, i u tom slučaju Veneto bi izašao u susret ovakvim zahtevima.

Zašto se baš u ovom trenutku rodila ideja o otcepljenju? Šta je bila inicijacija za to?

Čašu je prelilo osiono ponašanje Rima koji od Veneta, kao jedne od najbogatijih regija na severoistoku Italije, uzima astronomske poreze. Zauzvrat, Veneto je „usrećen“ članstvom u EU i Nato-u. Do 2007, 2008. godine Veneto je, orijentisan prema zanatskim delatnostima i sitnoj industriji, bio regija koja se mogla pohvaliti visokim standardom svojih građana. Međutim, sa prvim znacima svetske ekonomske krize država je počela da vraća dug koji je imala prema MMF-u i Centralnoj banci Evrope, održavajući pritom glomazni aparat koji su činili ljudi sa mesečnim platama i do 140.000 evra. Taj novac država je crpela iz bogatih severnih regiona postavljajući novu granicu za poslovni porez od 68 odsto. Radim kao advokat i dobro zarađujem, ali od svakih zarađenih 100 evra država mi uzima 71 procenat. To nigde u svetu nema. Veneto daje Rimu 21 milijardu evra više nego što mu Rim vraća. Otuda je naš region uvek u deficitu. Kada bi sada državi od pet miliona građana, koliko stanovnika ima Veneto, ostajala ta 21 milijarda evra, a porez iznosio 25 odsto, više ne bismo govorili samo o 21 nego o 70 milijardi evra. A kako Rim gleda na ovaj novac koji se odliva iz naše regije? Pa, najilustrativniji je primer slučaj od pre sedam dana kada je zatvorena firma koja savršeno dobro posluje i zapošljava veliki broj ljudi, zbog duga od jednog centa! Mi želimo modernu državu koja će imati niske takse, mali državni aparat, veliki fond za siromašno građanstvo i socijalni program.

[restrictedarea]

Smatrate li da je posle Kosova sve moguće i da nas očekuje nesagledivi lanac događaja?

Priznavanje nelegitimne tzv. „države Kosovo“ od strane međunarodne zajednice otvorilo je vrata i za Veneto i sve ostale regione u svetu koji žele otcepljenje. Ako je to pravo dato jednoj nelegitimnoj strukturi koja ne polaže ni istorijsko ni ustavno ni teritorijalno pravo na tu zemlju, nego ju je stekla zločinima i etničkim čišćenjem, zašto mi koji uživamo sva prava ne bismo na demokratski način vratili sebi ono što nam pripada? Sam Veneto nema nikakve dodirne tačke sa tzv. Kosovom i politikom koju vodi tamošnji režim, jer mi tu teritoriju priznajemo samo u okvirima Srbije. Građani te monstrum države koja se zove Kosovo u našem regionu predstavljaju crnu tačku, jer su, po policijskim procenama, Albanci sa Kosova na samom vrhu po počinjenim pljačkama, ubistvima i silovanjima. Takođe, naš Statut predviđa vrednovanje hrišćanskih vrednosti, a ne muslimanskih ili budističkih. Mi nemamo ništa protiv drugih religija, ali kao hrišćani podržavamo hrišćane, posebno kada je i svetovna i Božja pravda na njihovoj strani.

Da li je ovoj ideji nezavisnosti odgovarao trenutak kada se nanovo dešavaju procesi novih-starih integracija, mislim pre svega na povratak ruskih teritorija u sastav Ruske Federacije?

Mi imamo najtešnju saradnju sa Katalonijom, Severnom Irskom, kao i Severnom Belgijom i sa njima združeno delujemo u Parlamentu Evrope. Međutim, do pre mesec dana mi nismo bili upoznati sa situacijom na Krimu i uopšte u Ukrajini. Kada je postala jasna svrha „Majdana“, i poznati njegovi nalogodavci, narod Veneta je svim srcem stao uz Ruse, podržavajući odluku o otcepljenju Krima. Ima li išta legitimnije od toga da Rusi u Ukrajini žele da budu sa svojim narodom, u matičnoj državi? Mi ih blagosiljamo u tom poduhvatu i u Evropu šaljemo poruku da ono što je važilo za Kosovo, važi i za Krim. Predsednik Rusije, uprkos cenzurisanim vestima koje stižu iz zvaničnih medija, u Venetu je zvezda i njegova pravedna borba je zastava za kojom će krenuti svi narodi željni slobode.

Zvanične vlasti Italije optužuju vas za separatizam, čak terorizam.

Optužbe, hapšenja i pretnje rezultat su straha Rima da bi uskoro mogao ostati bez jedne od najbogatijih regija u svom sastavu. Nedavno je organizovan onlajn referendum na kojem se 78 odsto ljudi izjasnilo za otcepljenje. Pritom, treba napomenuti da nisu svi bili upoznati sa ovim izjašnjavanjem, kao i da veliki broj starijih ljudi, koji ne koriste internet, nije bio u mogućnosti da iznese svoj stav. Naša borba je da dokažemo da smo mi pacifisti, a ne teroristi. Zato naša borba ne ide preko „žutih kuća“ i krvavih „majdana“, već preko zvaničnih institucija Veneta i međunarodne zajednice. Inače, za terorizam smo optuženi zbog buldožera kojim je trebalo da izađemo na Trg Svetog Marka u Veneciji. Poruka je trebalo da bude simbolična i verovatno ne bi izazvala veću pažnju da joj nije prethodio četvorodnevni referendum. Tajna policija je tada, posle pretresa u nekoliko regiona Italije, uhapsila 24 osobe i osumnjičila ih za terorizam, podrivanje demokratskog poretka i proizvodnju oružja.

Još 27 ljudi nalazilo se pod istragom. Narod Veneta je odmah odgovorio velikim protestom zahtevajući da uhapšeni budu pušteni na slobodu. O kakvim teroristima se radi, najbolje govore oslobađajuće presude, jer niti su ti ljudi bili naoružani niti su krenuli u rat, kako su to objavili mediji u Rimu. Sada Rim preti predsednicima regiona da će, ukoliko referendum ne uspe, troškove platiti on lično, i da će nakon toga raspustiti regionalni parlament. To je pokazatelj da u državi nema stručnih ljudi. Da ima, bilo bi jasno da Regionalni senat nije taj koji proglašava samostalnost, već kao institucija daje za pravo građanima da mogu da se izjasne. Zar to nije demokratski princip? I oni, i mi znamo da, ukoliko se referendum raspiše, najmanje75 odsto građana će glasati za samostalnost. Zato oni nastoje da osujete svaki pokušaj.

Koliko stranaka okuplja i koliko članstvo broji vaš politički blok?

Na javnoj političkoj sceni Italije postoje četiri frakcije u čijem programu se nalazi borba za nezavisnost Veneta i one su okupljene u frontu koji nosi ime Veneti indipendenti. Severna liga deli iste stavove, konačno njen član je predsednik Veneta, međutim, ona se još uvek nije definitivno izjasnila. Severna liga još uvek zagovara ideju specijalnog statusa u okviru Italije, ali je podržala referendum. Ona je 2007. godine imala podršku 37 odsto glasačkog tela, da bi distanciranjem od radikalnih ideja taj procenat u Venetu spao na 2,7 odsto. Bez naše podrške Severna liga neće uspeti da sakupi četiri odsto i uđe u trku za evropske parlamentarne izbore. Sada kada se počelo otvoreno pričati o samostalnosti, stvari su se promenile i Severna liga je pred izborom da li da u potpunosti podrži ovu ideju ili ne.

Sa članskom kartom fronta Veneti indipendenti ima preko 3000 aktivista, a o broju simpatizera najbolje govori podatak da svaki miting održan po gradovima okupi od osam do 12 000 ljudi. Veliki broj ljudi, zagovornika otcepljenja Veneta, jesu značajne političke figure koje su učestvovale u parlamentarnom životu Italije pre nego je iskristalisana ideja o nezavisnosti. Lično sam učestvovao u parlamentarnom životu 1994; Luka Zaja, član Severne lige, jeste aktuelni predsednik Veneta; i još niz pojedinaca uzelo je učešće u javnom političkom životu. No, sada polako svi oni izlaze iz zvaničnih institucija pokušavajući da na taj način pokažu da je došao trenutak kada se raskidaju sve veze sa Italijom.

Nakon referenduma najavili ste da će birači moći da se izjasne da li žele da ostanu u EU i NATO, ili ne. Kakve rezultate očekujete?

Mi na Evropu gledamo sa simpatijama, ali ova današnja Evropa oličena u EU je nova tamnica naroda. Mi smo, kada je Italija ušla u EU, očekivali da ćemo Evropi ustupiti jedan deo našeg integriteta i zauzvrat dobiti kreatora dobrog i sigurnog života. Umesto toga obreli smo se u situaciji da nam neka nevidljiva birokratska mašinerija propisuje koliko grama luka treba da stavimo u salatu, koje seme od koje multikompanije treba da kupujemo i da li kukuruz, koji nije identičan onom koji globalisti nadgledaju, na drugom kraju sveta sme da ide u prodaju. Mi na to ne pristajemo. Mi imamo prepoznatljive proizvode čiju recepturu čuvamo hiljadu godina. U Italiji su svi nezadovoljni, ali Veneti imaju mogućnost izbora. Ako Veneto proglasi svoju samostalnost, prvi korak će biti izlazak iz EU.

U vreme bombardovanja SR Jugoslavije bili ste jedan od italijanskih aktivista koji su ležali na pistama braneći avionima NATO da polete. Čime motivisani ste se odlučili na ovaj korak?

Veneto, ali i veliki broj Italijana osudili su bombardovanje Srbije i od tada, svaki put kada Amerikanci pomenu mogućnost proširenja vojne baze u Vićenci, u Venetu se organizuje protest. Predsednik vlade Italije te 1999. zdušno je podržavao NATO aktivnosti. Ali to je bila politika. Narod je, s druge strane, pisao pesme o Srbiji, vezivao se za kapije aerodroma sa kojega su poletali avioni, organizovao proteste na trgovima… Lošu sliku o Srbima plasirali su mediji koji su bili pod strogom kontrolom NVO sektora. Međutim, iako tada nije bilo ni interneta ni Fejsbuka, narod nije poverovao. Protesti su bili svakodnevni. Mi smo tražili mir, a ne bombe. Na zastavi Veneta naslikan je mletački lav koji drži šapu na otvorenoj knjizi u kojoj piše da je osnovni postulat države mir. Mi nismo ratnički narod, već narod koji je učen da zagovara mir.

Kako Vatikan gleda na ideju otcepljenja, a kako Veneto na sam Vatikan?

Naša uzrečica kaže da Veneti veruju u Svetog Marka, prilično u Boga, a nimalo u Vatikan. Još jedna specifičnost u Venetu je da visoki poglavari Crkve nikada nisu bili nominovani od strane Rima, već ih je birao Senat Venecije. To je izuzetak u celom katoličkom svetu. Jedini spomenik u Veneciji koji je Veneto podigao jeste onaj Pavlu Sarpiju, advokatu koji je vodio spor protiv Vatikana. Vatikan je rekao da ne podržava otcepljenje Veneta. Međutim, sa Svetom stolicom se ne slažu katolički sveštenici koji žive u Venetu i koji, stojeći uz svoj narod, poručuju Vatikanu da je na kleru briga o veri, a na političarima o državi.

[/restrictedarea]