Krah dolara na pragu, panika u Beloj kući

Piše Nikola Martić

Šta su posledice nove strategije država članica BRIKS-a u vezi sa odvajanjem svetske trgovine od dolara i da li Sjedinjene Američke Države neuspešnom satanizacijom Rusije uvode svet u „veliku neizvesnost epohe“?

Hilari Klinton, nekadašnja američka državna sekretarka za koju se spekuliše da bi mogla biti i kandidat za budućeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, nedavno je optužila Putina da „želi da stvori ¸Veliku Rusiju‘“. Njoj se pridružio i švedski šef diplomatije Karl Bilt, čovek koga pamtimo iz vremena predratne krize u nekadašnjoj SFRJ, izjavivši da Moskva „nastoji da izgradi pravoslavni bastion protiv Zapada“.

Zapadne diplomate odnedavno ne štede teške reči na račun predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, prema zapadnim analizama javnog mnjenja, najpopularnijeg evropskog državnika. Ovakvi istupi lansirani su u trenutku kada države evroatlantskog pakta Rusiji uvode „diplomatske sankcije“ (ekonomske sankcije je, zaista, teško i zamisliti) a Parlamentarna skupština Saveta Evrope oduzima ruskoj delegaciji pravo glasa do kraja godine, navodno zbog Putinove politike prema Ukrajini gde je nedavno došlo do državnog udara.

S obzirom na oblik i težinu ove retorike, postavlja se opravdano pitanje da li je iza savremenih „nesporazuma“ Zapada i Rusije samo „tvrda“ politika Moskve prema Ukrajini ili su razlozi mnogo dublji, čak i suštinski. Treba, dakle, analizirati aspekte koji najčešće, ako ne i po pravilu, stoje iza svake diplomatije, a posebno kada se radi o ovako dramatičnim političkim ispadima.

 

Odvajanje od dolara je lek Kako bismo razumeli pozadinu zaoštravanja političkih prilika na relaciji Vašington – Moskva, potrebno je analizirati aktuelne ekonomske i finansijske tokove u međunarodnoj razmeni, posebno događaje na svetskom tržištu energenata. Naime, malo je, u domaćoj javnosti, poznato kakav su zaokret politički i ekonomski stratezi iz Moskve i Pekinga aktualizovali početkom ovog meseca, pre svega kada je u pitanju međunarodna razmena nafte i prirodnog gasa, trgovina prethodnih decenija isključivo vezana za američki dolar.

Kako je nedavno prenela novinska kuća „Glas Rusije“, Amerika je „do sada imala nepravedne privilegije koje se temelje na činjenici da je američka valuta osnov za međunarodnu razmenu energenata. Naftni dolar jedan je od glavnih stubova američke ekonomske moći, budući da takvo stanje u međunarodnoj razmeni ima za posledicu veliku potražnju za američkom valutom, što Sjedinjenim Američkim Državama daje mogućnost da akumuliraju enormno veliki dug, bez bojazni da će bankrotirati“. Drugim rečima, na osnovu dominacije dolara u međunarodnoj trgovini, Amerika može da štampa koliko god hoće novca a da, pritom, ne mora da brine o inflaciji. Američki dolar neće izgubiti vrednost sve dok se međunarodna razmena energenata obavlja upravo ovom valutom.

Da li se, međutim, ovakvoj „nepravednoj privilegovanosti“ američke ekonomije bliži kraj? Ukrajinska kriza i evroatlantske „sankcije koje su nametnute Rusiji samo su ubrzale napore zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) da se u međunarodnoj trgovini distanciraju od američkog dolara i pređu na naftnu rublju“, navodi se u stručnoj analizi savremenih globalnih finansijskih tokova na zvaničnom portalu „Glasa Rusije“. Može se reći da su danas gotovo u potpunosti ostvarene sve pretpostavke da se u međunarodnoj razmeni, na inicijativu Moskve i Pekinga, definitivno pređe na rusku rublju (budući da je Rusija najveći izvoznik energenata) odnosno na lokalne valute zemalja BRIKS-a u slučajevima gde Rusija ne učestvuje u razmeni.

[restrictedarea]

Pucanj u sopstvenu nogu Prema shvatanjima mnogih, između ostalog i evropskih ekonomista, jedino se odvajanjem od američkog dolara u svetskoj trgovini može izaći iz svetske ekonomske krize. Francuski ekonomista Žak Sapir smatra da je kurs evra u odnosu na dolar precenjen i da je to veliki evropski problem. „Ali, postoji još globalniji problem – to je uloga dolara kao jedine rezervne valute i instrumenta za plaćanje u nizu međunarodnih obračuna. I, upravo u toj oblasti treba očekivati radikalne promene narednih godina“, navodi Sapir. „Mi živimo u svetu koji je ujedinjen oko dolara“, navodi ovaj stručnjak. „Međutim, njegovo jedinstvo nije apsolutno i već su mnoge zemlje svojevremeno ukazale na nedostatke ovog jedinstva.“

Američki poznati ekonomista Džim Sinkler tvrdi da „Rusija snažno drži naftni dolar i da može u trenutku da izazove krah američke privrede, kakvog nije bilo u istoriji“. Dovoljno je da Rusija za naftu od svojih partnera u međunarodnoj razmeni, pre svih od EU i Kine, zatraži neku drugu valutu, evro ili juan, a ne dolare. Sinkler navodi da se „snaga dolara bazira na sporazumima sa Saudijskom Arabijom da svi ugovori za isporuku energenata treba da budu nominovani u američkoj valuti“, tako da se može reći da je „uvođenje sankcija protiv Rusije, zapravo, pucanj u sopstvenu nogu, jer Zapad, zauzvrat, može da dobije stvaranje novog sistema međunarodnog plaćanja“.

Sinkler predviđa da bi to moglo da dovede do gubljenja američkog uticaja u Evropi jer „ako Rusija počne da naplaćuje energente u nekoj drugoj valuti, osim dolara, Angela Merkel će se radovati jer Berlin, pa i druge evropske prestonice, neće morati da koriste devizna tržišta“. U slučaju da se to dogodi, zaključuje Sinkler, Sjedinjene Američke Države „očekuje nagli skok cena benzina, hiperinflacija uz lošu poslovnu klimu i krah indeksa poslovne aktivnosti“.

Inače, ekonomisti koji zagovaraju odvajanje od dolara u međunarodnoj razmeni kao izlaz iz svetske ekonomske krize, slažu se da bi se u početku radilo na obrazovanju većih regionalnih tržišta, uglavnom koncentrisanih oko ruske rublje ili kineskog juana, posle čega bi se, postepeno, prelazilo na uobličavanje mehanizma za ujednačenu svetsku razmenu. No, šta bi to značilo za ekonomski sistem SAD-a i savremenu globalnu konfiguraciju sile, nije teško pretpostaviti.

 

Hiljade milijardi američkog duga Renomirani kanadski Centar za istraživanje i globalizaciju („Global riserč“, neprofitna organizacija koja se u stručnoj međunarodnoj javnosti smatra nezavisnim izvorom ekonomske analize) ovaj proces odvajanja svetskog tržišta energetike od dolara okarakterisao je kao „tempirnu bombu“ koja će u američkoj ekonomiji prouzrokovati „više od prostog gubitka“. Računica je jednostavna ako se zna da će, usled ovih dešavanja, Amerika biti uskraćena za desetine biliona (hiljada milijardi) „naftnih dolara“ u međunarodnoj potražnji; oko bilion dolara je godišnja vrednost samo ruske razmene, dok je bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Američkih Država u decembru 2013. godine iznosio oko 17 biliona dolara.

Novinska agencija „Sinhua“, kineski državni medij, u svojim stručnim analizama kretanja na međunarodnom tržištu već nekoliko godina razmatra ideju deamerikanizacije sveta. Ta ideja ne protivreči stavu zvaničnog Pekinga. Kineski analitičar Liu Čang, na primer, smatra da će „povećanje uloge zemalja u razvoju u Svetskoj banci i MMF-u i stvaranje alternative dolaru omogućiti čovečanstvu da se osigura od redovnih pretnji od kolapsa međunarodnog finansijskog sistema“.

Svetski finansijsko-ekonomski sistem zasnovan je na dominaciji SAD-a i vladavini dolara kao glavne jedinice za obračunavanje, što ne odgovara ne samo Kini već ni drugim globalnim ekonomskim silama, posebno članicama BRIKS-a. Kako je u intervjuu za „Glas Rusije“ istakao ruski ekspert za zemlje Istočne Azije, Andrej Ivanov, mnogi sada razmišljaju da je potrebno uvesti nove rezervne valute.

„Formiranje novog finansijsko-ekonomskog uređenja sveta može da izazove zaoštravanje konkurencije između SAD-a i Kine, dve države koje su u svetu zauzele prvo i drugo mesto po veličini nacionalnih ekonomija“, navodi Ivanov. Ako Kina istupi kao inicijator alternativnog modela međunarodnog ekonomskog sistema, biće joj potrebna podrška sponzora, i u tome će Pekingu morati da pomažu zemlje BRIKS-a.

 

 Novi ekonomski „put svile“ Američki ekonomski analitičar Pol Kreg Roberts, u vreme mandata američkog predsednika Ronalda Regana pomoćnik sekretara za Trezor, komentarišući težnju zemalja članica BRIKS-a da formiraju novi ekonomski sistem nezavisan od američkog dolara, naveo je u autorskom tekstu da je ovakav zaokret u međunarodnoj ekonomskoj politici, zapravo, ponovno „stvaranje kineskog ¸puta svile‘ – nove trgovinske rute koja će ekonomski povezati Nemačku, Rusiju i Kinu“.

Da ovo nisu samo pusti snovi ideoloških protivnika Amerike i neozbiljne „teorije zavere“, najbolje potvrđuje zvanična diplomatija Kine i aktivnosti samog kineskog predsednika Sija Đinpinga. On je u nedavnoj poseti Nemačkoj izjavio da će „Nemačka i Kina zajednički raditi na izgradnji novog ekonomskog ‚puta svile‘ koji će povezati Kinu i Evropu“, upravo ono što SAD žele da osujete po svaku cenu.

S tim u vezi, ekonomista Pol Roberts ne krije da „svi dokazi ukazuju na činjenicu da je neuspeh američke ekonomije veoma blizu, a možda čak i raspad NATO-a i Evropske unije“. Za njega su razmere ovog globalnog finansijskog potresa dovoljne da se zapita: „Da li je ovo kraj za Sjedinjene Američke Države ili za ceo svet?“ Zaključuje da su moguća dva scenarija: „Ili će američki dolar biti napušten posle kolapsa, označavajući kraj američkog statusa supersile i kraj američke pretnje po svetski mir, ili će Vašington povesti svoje marionete u vojni sukob sa Rusijom i Kinom.“

Narednih dana treba osluškivati poruke koje će, u vezi sa krizom oko isporuke ruskog gasa preko Ukrajine, Moskvi poslati zvanični Brisel, odnosno Berlin. Međutim, imajući sve gorenavedeno u vidu, postalo je više nego jasno da je antiruska medijska histerija samo odraz grozničavog straha koji poslednjih meseci trese Belu kuću.

[/restrictedarea]