Крах долара на прагу, паника у Белој кући

Пише Никола Мартић

Шта су последице нове стратегије држава чланица БРИКС-а у вези са одвајањем светске трговине од долара и да ли Сједињене Америчке Државе неуспешном сатанизацијом Русије уводе свет у „велику неизвесност епохе“?

Хилари Клинтон, некадашња америчка државна секретарка за коју се спекулише да би могла бити и кандидат за будућег председника Сједињених Америчких Држава, недавно је оптужила Путина да „жели да створи ¸Велику Русију‘“. Њој се придружио и шведски шеф дипломатије Карл Билт, човек кога памтимо из времена предратне кризе у некадашњој СФРЈ, изјавивши да Москва „настоји да изгради православни бастион против Запада“.

Западне дипломате однедавно не штеде тешке речи на рачун председника Руске Федерације Владимира Путина, према западним анализама јавног мњења, најпопуларнијег европског државника. Овакви иступи лансирани су у тренутку када државе евроатлантског пакта Русији уводе „дипломатске санкције“ (економске санкције је, заиста, тешко и замислити) а Парламентарна скупштина Савета Европе одузима руској делегацији право гласа до краја године, наводно због Путинове политике према Украјини где је недавно дошло до државног удара.

С обзиром на облик и тежину ове реторике, поставља се оправдано питање да ли је иза савремених „неспоразума“ Запада и Русије само „тврда“ политика Москве према Украјини или су разлози много дубљи, чак и суштински. Треба, дакле, анализирати аспекте који најчешће, ако не и по правилу, стоје иза сваке дипломатије, а посебно када се ради о овако драматичним политичким испадима.

 

Одвајање од долара је лек Како бисмо разумели позадину заоштравања политичких прилика на релацији Вашингтон – Москва, потребно је анализирати актуелне економске и финансијске токове у међународној размени, посебно догађаје на светском тржишту енергената. Наиме, мало је, у домаћој јавности, познато какав су заокрет политички и економски стратези из Москве и Пекинга актуализовали почетком овог месеца, пре свега када је у питању међународна размена нафте и природног гаса, трговина претходних деценија искључиво везана за амерички долар.

Како је недавно пренела новинска кућа „Глас Русије“, Америка је „до сада имала неправедне привилегије које се темеље на чињеници да је америчка валута основ за међународну размену енергената. Нафтни долар један је од главних стубова америчке економске моћи, будући да такво стање у међународној размени има за последицу велику потражњу за америчком валутом, што Сједињеним Америчким Државама даје могућност да акумулирају енормно велики дуг, без бојазни да ће банкротирати“. Другим речима, на основу доминације долара у међународној трговини, Америка може да штампа колико год хоће новца а да, притом, не мора да брине о инфлацији. Амерички долар неће изгубити вредност све док се међународна размена енергената обавља управо овом валутом.

Да ли се, међутим, оваквој „неправедној привилегованости“ америчке економије ближи крај? Украјинска криза и евроатлантске „санкције које су наметнуте Русији само су убрзале напоре земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) да се у међународној трговини дистанцирају од америчког долара и пређу на нафтну рубљу“, наводи се у стручној анализи савремених глобалних финансијских токова на званичном порталу „Гласа Русије“. Може се рећи да су данас готово у потпуности остварене све претпоставке да се у међународној размени, на иницијативу Москве и Пекинга, дефинитивно пређе на руску рубљу (будући да је Русија највећи извозник енергената) односно на локалне валуте земаља БРИКС-а у случајевима где Русија не учествује у размени.

[restrictedarea]

Пуцањ у сопствену ногу Према схватањима многих, између осталог и европских економиста, једино се одвајањем од америчког долара у светској трговини може изаћи из светске економске кризе. Француски економиста Жак Сапир сматра да је курс евра у односу на долар прецењен и да је то велики европски проблем. „Али, постоји још глобалнији проблем – то је улога долара као једине резервне валуте и инструмента за плаћање у низу међународних обрачуна. И, управо у тој области треба очекивати радикалне промене наредних година“, наводи Сапир. „Ми живимо у свету који је уједињен око долара“, наводи овај стручњак. „Међутим, његово јединство није апсолутно и већ су многе земље својевремено указале на недостатке овог јединства.“

Амерички познати економиста Џим Синклер тврди да „Русија снажно држи нафтни долар и да може у тренутку да изазове крах америчке привреде, каквог није било у историји“. Довољно је да Русија за нафту од својих партнера у међународној размени, пре свих од ЕУ и Кине, затражи неку другу валуту, евро или јуан, а не доларе. Синклер наводи да се „снага долара базира на споразумима са Саудијском Арабијом да сви уговори за испоруку енергената треба да буду номиновани у америчкој валути“, тако да се може рећи да је „увођење санкција против Русије, заправо, пуцањ у сопствену ногу, јер Запад, заузврат, може да добије стварање новог система међународног плаћања“.

Синклер предвиђа да би то могло да доведе до губљења америчког утицаја у Европи јер „ако Русија почне да наплаћује енергенте у некој другој валути, осим долара, Ангела Меркел ће се радовати јер Берлин, па и друге европске престонице, неће морати да користе девизна тржишта“. У случају да се то догоди, закључује Синклер, Сједињене Америчке Државе „очекује нагли скок цена бензина, хиперинфлација уз лошу пословну климу и крах индекса пословне активности“.

Иначе, економисти који заговарају одвајање од долара у међународној размени као излаз из светске економске кризе, слажу се да би се у почетку радило на образовању већих регионалних тржишта, углавном концентрисаних око руске рубље или кинеског јуана, после чега би се, постепено, прелазило на уобличавање механизма за уједначену светску размену. Но, шта би то значило за економски систем САД-а и савремену глобалну конфигурацију силе, није тешко претпоставити.

 

Хиљаде милијарди америчког дуга Реномирани канадски Центар за истраживање и глобализацију („Глобал рисерч“, непрофитна организација која се у стручној међународној јавности сматра независним извором економске анализе) овај процес одвајања светског тржишта енергетике од долара окарактерисао је као „темпирну бомбу“ која ће у америчкој економији проузроковати „више од простог губитка“. Рачуница је једноставна ако се зна да ће, услед ових дешавања, Америка бити ускраћена за десетине билиона (хиљада милијарди) „нафтних долара“ у међународној потражњи; око билион долара је годишња вредност само руске размене, док је бруто домаћи производ (БДП) Сједињених Америчких Држава у децембру 2013. године износио око 17 билиона долара.

Новинска агенција „Синхуа“, кинески државни медиј, у својим стручним анализама кретања на међународном тржишту већ неколико година разматра идеју деамериканизације света. Та идеја не противречи ставу званичног Пекинга. Кинески аналитичар Лиу Чанг, на пример, сматра да ће „повећање улоге земаља у развоју у Светској банци и ММФ-у и стварање алтернативе долару омогућити човечанству да се осигура од редовних претњи од колапса међународног финансијског система“.

Светски финансијско-економски систем заснован је на доминацији САД-а и владавини долара као главне јединице за обрачунавање, што не одговара не само Кини већ ни другим глобалним економским силама, посебно чланицама БРИКС-а. Како је у интервјуу за „Глас Русије“ истакао руски експерт за земље Источне Азије, Андреј Иванов, многи сада размишљају да је потребно увести нове резервне валуте.

„Формирање новог финансијско-економског уређења света може да изазове заоштравање конкуренције између САД-а и Кине, две државе које су у свету заузеле прво и друго место по величини националних економија“, наводи Иванов. Ако Кина иступи као иницијатор алтернативног модела међународног економског система, биће јој потребна подршка спонзора, и у томе ће Пекингу морати да помажу земље БРИКС-а.

 

 Нови економски „пут свиле“ Амерички економски аналитичар Пол Крег Робертс, у време мандата америчког председника Роналда Регана помоћник секретара за Трезор, коментаришући тежњу земаља чланица БРИКС-а да формирају нови економски систем независан од америчког долара, навео је у ауторском тексту да је овакав заокрет у међународној економској политици, заправо, поновно „стварање кинеског ¸пута свиле‘ – нове трговинске руте која ће економски повезати Немачку, Русију и Кину“.

Да ово нису само пусти снови идеолошких противника Америке и неозбиљне „теорије завере“, најбоље потврђује званична дипломатија Кине и активности самог кинеског председника Сија Ђинпинга. Он је у недавној посети Немачкој изјавио да ће „Немачка и Кина заједнички радити на изградњи новог економског ‚пута свиле‘ који ће повезати Кину и Европу“, управо оно што САД желе да осујете по сваку цену.

С тим у вези, економиста Пол Робертс не крије да „сви докази указују на чињеницу да је неуспех америчке економије веома близу, а можда чак и распад НАТО-а и Европске уније“. За њега су размере овог глобалног финансијског потреса довољне да се запита: „Да ли је ово крај за Сједињене Америчке Државе или за цео свет?“ Закључује да су могућа два сценарија: „Или ће амерички долар бити напуштен после колапса, означавајући крај америчког статуса суперсиле и крај америчке претње по светски мир, или ће Вашингтон повести своје марионете у војни сукоб са Русијом и Кином.“

Наредних дана треба ослушкивати поруке које ће, у вези са кризом око испоруке руског гаса преко Украјине, Москви послати званични Брисел, односно Берлин. Међутим, имајући све горенаведено у виду, постало је више него јасно да је антируска медијска хистерија само одраз грозничавог страха који последњих месеци тресе Белу кућу.

[/restrictedarea]