Urna za srpski Panteon

Kome smeta nacionalna kulturna vertikala

Piše Nevenka Stojčević

Iako je Nikola Tesla u testamentu napisao da želi da bude sahranjen po pravoslavnom obredu, vest da je potpisan Sporazum o sahrani zemnih ostataka uzburkala je u Srbiji duhove koji budno motre na pomeranje urne sa Teslinim pepelom, dok je – tamo daleko, preko okeana – naterala članove Tesline naučne fondacije u Filadelfiji (SAD) da sazovu hitnu sednicu Upravnog odbora ne bi li osujetili  našu državu i Srpsku pravoslavnu crkvu u nameri da ostvare naum iz pomenutog sporazuma

Dešava se, gospodo, da čovek udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, pokatkad smetne s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali, toga gospodo kod mene nikada nije bilo. Nadam se i da neće i ne može nikada ni biti… Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjem bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podignete slavu Srpstva u svijetu.
Ovako je beogradskim studentima 2. juna 1892. godine u Kapetan-Mišinom zdanju, za jednodnevne posete prestonici, govorio srpski genije, Nikola Tesla, jedan od najvećih umova čovečanstva.
Danas, 122 godine posle jedine njegove posete Beogradu, vest da je potpisan Sporazum o sahrani zemnih ostataka Nikole Tesle u Srbiji je uzburkala duhove koji budno motre na pomeranje urne sa njegovim pepelom. A tamo daleko, preko okeana, naterala je članove Tesline naučne fondacije u Filadelfiji (SAD) da sazovu hitnu sednicu Upravnog odbora da bi se dogovorili kako državu Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu da spreče u naumu. I, naravno, direktor TNF Sem Mejson hitno je pismom zatražio od predsednika Baraka Obame da se Amerika uključi u rešavanje pitanja sahrane svog državljanina. Kao da je, zaboga, i ovim činom ugrožen američki nacionalni interes u Srbiji.

„MOJA VERA JE MOJA SNAGA“ Da li je sahrana zemnih ostataka Nikole Tesle zaista američki nacionalni interes, ili nije, pokazaće se uskoro. Tačnije, kada vidimo da li će biti ostvaren Sporazum o prenošenju urne sa pepelom iz Muzeja Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save, koji su potpisali Srpska pravoslavna crkva, odnosno Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, ministarka energetike Zorana Mihajlović (ispred vlade Srbije u tehničkom mandatu) i Siniša Mali, kao predstavnik privremenih organa Grada Beograda. Zasad je vidljivo da ideja o sahrani Teslinih posmrtnih ostataka po srpskoj pravoslavnoj tradiciji ozbiljno zabrinjava „grupe naučnika i poštovalaca Nikole Tesle“ koji su se velikom brzinom organizovali na društvenim mrežama i na Fejsbuku kreirali stranicu pod nazivom „Ostavite Teslu na miru“. Oni, zapravo (i – nadamo se!) ne znaju da Tesla nema mira od onog trenutka kada je njegovo telo, nekoliko dana posle upokojenja na Božić 1943. i sahrane po pravoslavnom običaju, suprotno njegovoj želji ekshumirano i spaljeno.
„Tesla je u testamentu napisao da želi da bude sahranjen po pravoslavnom obredu a da na večni počinak bude ispraćen sa Srbijom u srcu, uz pesmu ‚Tamo daleko‘. Opelo Nikoli Tesli u Njujorku služili su protojerej Dušan Šukletović i prota Milan Mrvičanin.
Protivno njegovoj izričitoj volji iz testamenta, nekoliko dana posle sahrane telo je izvađeno iz groba i kremirano. Teslin zemni prah se danas drži u kugli, kao na kakvoj izložbi. Samo još fali da neko kuglu ukrade, pa da naša sramota bude potpuna. Smatram da srpski narod treba da prah Nikole Tesle dostojno, kako je bilo i po njegovoj volji, u zemlju sahrani. Najdostojnije mesto da u njemu zemaljski prah Nikole Tesle počiva jeste Hram Svetog Save na Vračaru“, kaže za „Pečat“ dr Božidar Radenković, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, koji je objavio veliki broj naučnih radova o Tesli, govorio na konferenciji povodom 120 godina od jedinog Teslinog dolaska u Beograd i bio jedan od inicijatora ponovnog pokretanja priče o sahrani Teslinih zemnih ostataka.
Radenković podseća da je Nikola Tesla rođen na Vidovdan 1856. godine (10. jula po Gregorijanskom kalendaru). Sin Milutina, pravoslavnog sveštenika i majke Georgine, Đuke, rođene Mandić.
„Ujak Nikole Tesle je bio mitropolit dabrobosanski Nikolaj Mandić. Nikola Tesla je u mladosti često ocu na Liturgiji sasluživao. Prilikom svoje prve posete Lici 1889. godine svešteniku Đurđu Oriću govorio je: ‚Moja vera je moja snaga‘. Ivanu Meštroviću je rekao: „Od detinjstva pa do starosti molio sam se Bogu na kolenima.“ Jovanu Dučiću je u dubokoj starosti u pismu napisao: ‚Sveti Nikola i Vi ste moji najbolji prijatelji‘. Godine 1938. bio je kum Hrama Svetog Save u Ilinoisu. Iste godine je postao počasni predsednik Srpske crkveno-školske opštine u Njujorku. Svake godine je slavio Đurđevdan, svoju krsnu slavu. O tome svedoči obimna prepiska sa rodbinom. Pronalaske je objavljivao o verskim praznicima. Grupu najznačajnijih patenata objavio je na Miholjdan. Veličanstvenu pobedu u ‚ratu struja‘ protiv Edisona odneo je na dan krsne slave. Bio je srpski patriota. Recitovao je ‚Gorski vijenac‘ iz glave. Voleo je gusle. Prevodio je srpske epske narodne pesme i pesme čika Jove Zmaja na engleski jezik i izdavao ih. Svojim roditeljima je kao zahvalni sin podigao dostojne nadgrobne spomenike. Za materijalne vrednosti nije mario“, zaključuje Radenković.
Profesor Beogradskog univerziteta dr Dragan Radenović, vajar čije je najnovije delo Teslin krst visok oko četiri metra i predstavlja mudrog Teslu u poodmaklom dobu, kaže da mitropolit Amfilohije Radović skulpturu želi da postavi ispred novog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
„Već je napravljen postament, čeka se da skulptura bude izlivena u bronzi i da o nekom značajnom datumu bude postavljena. Ali, jednako je važno da Tesla zajedno sa Svetim Savom sada bude na Vračarskom platou, jer to će simbolizovati paljenje svetiteljevih moštiju u Beogradu i naučnikovih u Njujorku. Od naših vremešnih emigranata u Americi čuo sam da je Tesla ceo svoj život smatrao Liturgijom i zato mora da bude dostojno sahranjen kao svaki hrišćanin“, napominje Radenović.

[restrictedarea]

POKUŠAJ „OBESRBLJENJA“ Međutim, na društvenim mrežama u Srbiji dovodi se u pitanje i Teslino srpsko poreklo i verska pripadnost. U tu svrhu pominju se njegove rečenice: „Ponosim se svojim srpskim poreklom i hrvatskom domovinom“ i „Ja nisam vernik u izvornom (ortodoks) smislu“ koju je izjavio za list „Liberti“ 1937. godine.
„Pokušaj da Teslu obeshrišćane i obesrbe dogodio se već tri dana posle njegove smrti, kada su kosti iskopane i kremirane suprotno pravoslavnoj veri i njegovoj želji. Od Dragana Jankovića i naših starih emigranata čuo sam da je Tesla kremiran na izričit zahtev Save Kosanovića, njegovog sestrića, koji je bio afirmisani i veoma uticajni mason u SAD toga vremena, te je masonska ideja univerzuma bila presudna da se to dogodi“, navodi Radenović koji je, pišući doktorsku tezu, došao do Teslinog rada i kasnije na poziv sekretara Teslinog memorijalnog društva u Njujorku, gospodina Vukovića, postao njegov član i bio ozbiljno uključen u rad na Teslinoj zaostavštini.
Izvor „iz druge ruke“, kako je sebe u razgovoru za „Pečat“ predstavila gospođa Milica Švob Radošević, takođe ukazuje na značajnu ulogu Save Kosanovića u posthumnim događajima vezanim za Nikolu Teslu.
„Moj pokojni suprug, Nikola Radošević, profesor na Akademiji vizuelnih umetnosti, sekretar Društva ‚Nikola Tesla‘ i glavni urednik časopisa ‚Tesla‘ u Beogradu, preneo je 50-ih godina urnu sa pepelom Nikole Tesle iz Amerike u Jugoslaviju na zahtev Save Kosanovića. Sa urnom je bila i Teslina lična zaostavština, rukopisi i druge stvari koje su posle smrti nađene na tavanu hotela ‚Njujorker‘ gde je živeo. Ali, Nikoli je tokom prenosa stvari bilo zabranjeno da se približava koferima, pa je tek kasnije bio u prilici da kod Kosanovića pregleda Tesline zapise. Niko od njih nije znao da li su oni kompletni, ili su neki u međuvremenu nestali. Nikola je bio i urednik jedinog dvobroja časopisa ‚Tesla‘ 1954. godine, koji je odmah prestao da izlazi iz nepoznatih razloga. Sećam se i da je pričao o fotografijama Tesle sa mladim kraljem Petrom, ali sve su to bile lične Tesline stvari i nikoga one nisu ugrožavale“, priseća se gđa Švob Radošević.
Ona, takođe, kaže da je Tesla predsedniku vlade Šubašiću pisao da je on „srpskoga roda iz hrvatskog naroda“, ali ističe da je, uprkos tome, bio istinski pravoslavni hrišćanin rođen u Austrougarskoj.
„Vidim da Srbija niti u jednoj oblasti nema nacionalni program, pa tako ni u oblasti zaštite imena i dela svojih velikana. Nikako ne mogu da prihvatim tu zadrtost o očuvanju urne u muzeju, jer hrišćanskoj veri i tradiciji srpskog naroda ne priliči da čovekove zemne ostatke ne sahrani u zemlju“, naglašava gđa Švob Radošević.
Bratislav Braca Petković, doskorašnji ministar kulture i predsednik Zajednice muzeja nauke i tehnike, podseća da su inicijativu o sahrani Teslinih posmrtnih ostataka pokrenula izbeglička udruženja još 2006. godine a sada ju je patrijarh Irinej obnovio.
„Kuća Đorđa Genčića u Krunskoj ulici nije muzej, niti je građena sa tom svrhom. Urna sa Teslinim pepelom tu je doneta 1957. i sad je skrajnuta u prostoriju veličine špajza, ili u najboljem slučaju devojačke sobe. Prvi susret sa urnom u meni je izazvao nelagodu, ne možete zemne ostatke čoveka da držite u kući. Ali, izvesni krugovi već tolike godine ne žele da bude dostojno sahranjen. Oni bi bili najsrećniji da urnu poklonimo Hrvatskoj, da ona osvane na Kaptolu, jer u Smiljanu sigurno ne bi, pošto bi to bila potvrda o Teslinom srpskom poreklu. S druge strane, nama se ne dozvoljava da činom sahrane kakva dolikuje Tesli kao najumnijem čoveku na planeti, tu pored Svetog Save, popravimo sliku o sebi i pokažemo da smo ozbiljan narod. Tu, pored zemnih ostataka Svetog Save. Onima koji se hvataju za činjenicu da je on svetski čovek, a ne srpski, ja kažem: ‚I Njutn je svetski, ali eno ga u Vestminsterskoj katedrali, kao i Majkl Faradej‘. Oni su napravili svoj panteon, proslavili svetsku nauku, ali nisu zaboravili svoje Engleze. Imam utisak da Tesla ni posle smrti ne sme da bude Srbin. A vidite iz govora studentima kakav je on Srbin bio. Veliki bogoborci ga svrstavaju i u ateiste a neki čak govore da je bio budista, što je ‚nemoguća misija‘. Kao dete Tesla je život provodio igrajući se u crkvenoj porti, kad je poodrastao sasluživao je svom ocu na Liturgiji i do kraja života, daleko od otadžbine, živeo je kao pravoslavni Srbin“, kategoričan je Braca Petković.
On smatra da pitanju kako će na sahranu Tesle ispred Hrama Svetog Save gledati Hrvati, muslimani i ostali svet ne treba pridavati značaj, pogotovo zbog činjenice da oni veoma brinu o tome gde će i kako sahraniti čak i svoje zločince kakvi su bili Artuković i Stepinac.
„Isti ti o čijim osećanjima mi brinemo pohrvatili su i velikog srpskog naučnika iz Hercegovine, Ruđera Boškovića, odavno već ‚merkaju‘ i Milutina Milankovića a hvale se da je Tesla najveći Hrvat svih vremena iako Hrvtaska nije ni postojala u vreme kada je on rođen u Austrougarskoj. A spomenike njegovim roditeljima srušili su dva puta – 1941. i 1991. Njima smeta da mi napravimo vertikalu Sveti Sava – Karađorđe – Tesla, jer misle da bi tu moglo da postane mesto srpskog hodočašća, što bi bilo dobro kao znak pokajanja srpskog naroda za nemar iskazan prema svojim najumnijim velikanima.
Tretirati Tesline zemne ostatke kao muzejski eksponat potpuno je nedostojno, čak i morbidno, i sahrani njegovih zemnih ostataka konačno moramo da poklonimo punu pažnju. Jer, jednoga dana Tesla će da ‚prizove‘ i Pupina, i Milankovića, da ispred Hrama bude srpski Panteon“, navodi Petković.
Njega, kako kaže, ne brinu mišljenja naučnika poput Mirka Đorđevića, sa kojima Srbija, nažalost, nema budućnosti.
„Takvih je mnogo, ali mi s njima samo propadamo. Zato što Tesla po njima ni mrtav ne sme da bude Srbin a mi ne smemo da budemo narod koji pamti“, zaključuje Bratislav Petković.

IDEJE – „PRAVE“ I „POGREŠNE“ Utemeljenje za svoje stavove protivnici sahranjivanja urne verovatno nalaze i u reagovanju prof. dr Velimira Abramovića od pre nekoliko godina u „Politici“, u kojem predsedniku Društva „Sveti Sava“ Zupanu poručuje da društvo „ima o čemu da raspravlja mnogo pre treće sahrane religijski potpuno samostalnog naučnika, Tesle, koji doslovno kaže:
„Ja verujem u jednog Boga koji nije opisan u važećim religijama.“
Abramović u istom pismu ocenjuje da „naknadno sahranjivanje kosmičkog patriote Tesle u dvorištu Hrama Svetog Save jeste pogrešna ideja, tipična za situaciju sužene istorijske svesti, kada se u nedostatku pravih rešenja za Kosovo, politiku, ekonomiju, duhovnu orijentaciju i uopšte smisao kolektivnog opstanka srpskog naroda u savremenom globalno organizovanom čovečanstvu, očajnički i na brzinu traži izlaz u tome da se ono što je više (Teslina ideja nauke budućnosti) nepromišljeno podredi onome što je niže (Svetosavlju koje danas uporno ponavlja srpske srednjovekovne političke greške).“
On kaže : „Teoretičarima zavere napominje(m) da Tesla nije bio slobodni zidar, i da Društvo Svetog Save treba da se izdigne iznad nacionalističke grobljanske politike i založi se za osnivanje nove naučne religije u krilu naše Srpske pravoslavne crkve.“
Njegovu tezu da je „Sveti Tesla po značaju i dubini svoje svečovečanske misije daleko iznad Svetog Save, našeg lokalnog sveca… koji svojim izumom nacionalne crkve nije spasao Srbiju, naprotiv, gurnuo nas je u sukob i sa Istokom i sa Zapadom, dok je Tesla svojom naukom budućnosti unapred spasao celu planetu“ uveliko koriste „naučnici“ sa društvenih mreža, ali i članovi Upravnog odbora Muzeja Nikole Tesle, potpisnici najnovijeg saopštenja povodom Sporazuma, čije delove u nastavku citiramo.
„Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle sa žaljenjem konstatuje da niko od donosilaca ove odluke nije konsultovao niti stručnjake Muzeja Nikole Tesle u Beogradu o ovom pitanju, kao ni UO Muzeja kao organ upravljanja ustanovom, imenovan od strane Skupštine grada Beograda kao osnivača Muzeja, niti naučnu i stručnu javnost. Zato je UO Muzeja Nikole Tesle na svojoj sednici održanoj 4. marta 2014. godine usvojio stav da se u donošenju bilo kakve odluke na ovu temu mora razmotriti i mišljenje Muzeja Nikole Tesle.“
Urna se, kažu dalje potpisnici saopštenja čiji smo uvodni deo upravo citirali, predsednica UO Ana Panić i članovi mr Dragan Tešić i Ivana Zorić, čuva, štiti i izlaže u Muzeju više od pola veka u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima struke (Zakon o kulturnim dobrima, ICOM Code of Ethics for Museums, Recommendations for the Care of Human Remains in Museums and Collections) ali i moralnim obavezama kada je u pitanju ovako osetljiv materijal… Premeštanje i sahranjivanje posmrtnih ostataka našeg velikog naučnika na javnoj površini ispred Hrama Svetog Save u Beogradu (ne u samom hramu niti u porti hrama jer to nije u skladu sa pravilima SPC) smatramo potpuno neadekvatnim i nepotrebnim jer urna uz ostalu Teslinu zaostavštinu (originalna arhivska građa koja se sastoji od preko 156.000 listova desetina hiljada dokumenata, preko 1000 originalnih fotografija, oko 1100 predmeta i velikog broja knjiga iz Tesline lične biblioteke) predstavlja kulturno dobro i sa pomenutom građom čini nedeljivu celinu… Sličnih inicijativa već je bilo (2006. i 2013. godine) ali su odbačene upravo zbog činjenice da je ponuđeno mesto javno mesto, zelena površina izvan Hrama Svetog Save, u neposrednoj blizini glavnog ulaza u Narodnu biblioteku Srbije, bez nadzora, dostupno svima i kao takvo može postati meta neprimerenog ponašanja, vandalizacije i skrnavljenja, što je nedopustivo… a pokušaj stavljanja Tesle u okrilje bilo koje crkve je neprimereno njegovom značaju i ličnom opredeljenju.
Iz Muzeja se pozivaju i na navodnu želju dr Milice Trbojević, kćerke Tesline sestre Angeline i naslednice Teslinog sestrića Save Kosanovića, „da urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle bude preneta u našu zemlju i smeštena u Muzej gde će se čuvati, što podrazumeva i svojevrsnu obavezu Muzeja da ovu porodičnu želju Teslinih naslednika bezrezervno poštuje“. I sasvim na kraju, Muzej skreće pažnju da bi svaka upotreba ove teme u dnevnopolitičke svrhe podrazumevala nepoštovanje i skrnavljenje ličnosti Nikole Tesle.

ZAKON JE JASAN Međutim, direktor Etnografskog muzeja Miroslav Tasić, donedavni državni sekretar u Ministarstvu kulture, posle više od tri decenije rada na muzejskim poslovima navodi da Zakon o kulturnim dobrima propisuje šta je to kulturno dobro, pod kojim uslovima to može da postane i kada se može javno izlagati kao muzejski eksponat i da ni po tom zakonu ni po našoj kulturnoj tradiciji nije moguće ljude koji su skoro preminuli stavljati u muzejske vitrine.
„U Srbiji, pa naravno ni u evropskoj hrišćanskoj civilizaciji nije običaj da se posmrtni ostaci izlažu javno. Ja znam da u svetu postoje i drugi običaji, ali kod nas ljudski ostaci samo izuzetno mogu da budu eksponat u Arheološkim muzejima poput, na primer, Krapinskog čoveka. Ovde se, navodno, buni naučna javnost, ali to nije naučno pitanje nego kulturološko i muzeološko. Setite se samo koliko je loše u našoj sredini bila prihvaćena priča da je Tito u dvorištu sahranio Davorjanku, svoga konja i svoga psa. Ovo je sada nastavak loše političke prakse. To je pokušaj da se devastira nešto što je naša vertikala kulture a to je da posmrtni ostaci treba da budu na osvećenom mestu – ili na groblju, ili kao Vuk i Dositej u Sabornoj crkvi, ili kao car Dušan i kralj Aleksandar Obrenović i Draga u Crkvi Svetog Marka, ili kao car Lazar u Sabornom hramu“, smatra Tasić.
On kaže da je Teslina građa u Muzeju odlično zaštićena, ali da je držanje Teslinih ostataka u muzeju narušavanje jednoga reda, jedne kulturne vertikale gde su prisutni i naši običaji, i naše pravoslavlje, i naš odnos prema precima i poručuje da urna može da ostane u Muzeju a posmrtni ostaci da budu sahranjeni (Zemlja zemlji, prah prahu).
Tasiću se, kako je rekao, javila i Branka Trišić koja se predstavila kao „jedina Teslina naslednica“ i rekla da je njena pokojna majka na revers pozajmila urnu sa Teslinim pepelom Muzeju.
„ S obzirom da se iz Amerike javlja i izvesni Vilijem Terbo (Trbojević) Teslin sestrić, iskreno obradovan namerom da Teslu u Srbiji konačno dostojno sahranimo, svakako bi trebalo razmotriti ko ima pravo da odlučuje o sudbini urne. Ja bih najviše voleo da se voljom pomenute gospođe pepeo sahrani u Hramu Svetog Save“, zaključio je Miroslav Tasić.

Matija Bećković: Nečuveno varvarstvo nad Teslom

„Nad moštima Nikole Tesle izvršeno je nečuveno varvarstvo. On je posle Svetog Save jedini iskopan iz groba i spaljen. Što je još gore, njegov prah je nečijom samovoljom smešten u muzej i nije predat majci zemlji po zakonima ljudskim i Božjim. Kod nas je raspamećenje toliko da samo što se ne raspisuje referendum da li nekoga treba sahranjivati ili ne. A postavljanje pitanja – šta da se radi sa nečijim posmrtnim ostacima – dovoljno je apsurdno samo po sebi. Nikola Tesla je potomak 40 sveštenika od kojih su dvojica bili vladike, i po ocu i po majci. On nema drugog srodnika osim Srpske pravoslavne crkve. Na  sahrani u Njujorku pevana mu je pesma ‚Tamo daleko‘, ali, ta zemlja koja je bila tamo daleko ostala je za njega daleko do današnjeg dana, jer neko ima obraza i hrabrosti da ga drži među muzejskim eksponatima umesto da se prah Nikole Tesle doda prahu Svetoga Save, dvojice najvećih Srba koji su sažeženi na lomači pošto su izvađeni iz grobova“, kaže književnik Matija Bećković.

[/restrictedarea] zaйm na kartu onlaйn oformitь zaйm na kartu sberbankazaйm pod nizkiй procentzaйm do zarplatы onlaйn