Referendum na Krimu, visok odziv

Stanovnici Krima na referendumu birali su da li će se prisajediniti Rusiji. Izlazne ankete pokazuju da je 93 odsto birača glasalo za pripajanje Krima Rusiji. Međunarodni posmatrači kažu je referendum na Krimu protekao regularno i da je izlaznost velika. Kijev i Zapad neće prihvatiti rezultate glasanja.Oko 15.000 Ukrajinaca mobilisano tokom dana u novoformiranu nacionalnu gardu, javljaju ukrajinski mediji. Prema izlaznim anketama, 93 odsto birača glasalo za pripajanje Krima Rusiji, javlja Raša tudej..  Proruski aktivisti zaustavili nekoliko konvoja ukrajinske vojske na prilazima Donjecku, javljaju ukrajinski mediji. Vojna vozila su se kretala ka ruskoj granici.

Prema rezultatima ankete Republičkog instituta za politička i društvena istraživanja sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itartas.

Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultati ankete predstavljaju pobedu naroda krima.

“Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!”, rekao je Temirgalijev.

Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača. Kako javlja Itartasdo 18 sati je glasalo 73,4  odsto izašlih birača, a procene su da će ukupna izlaznost biti preko 80 odsto.

U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta, u 19 sati po lokalnom vremenu, počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referendumski rezultat.

Šef međunarodne posmatračke misije Mateuš Piskorski istakao je ranije danas da međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum, nisu uočili nikakve neregularnosti.

Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su “krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma”, prenosi Itartas.

I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se “referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka”.

Raveljo je takođe primetio kako na Krimu postoji “mnogo veća sloboda” nego u njegovoj Kataloniji.

On podseća da Katalonija namerava da sličan referendum održi u novembru, što podržava 80 odsto katalonskog stanovništva, ali da vlada Španije upozorava da neće dozvoliti održavanje tog referenduma.

“Možda Katalonci neće moći da glasaju tako slobodno kao vi danas”, ističe Raveljo.

Itartas izveštava da je među prvima glasao predsednik vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.

“Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje”, rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje među žiteljima.

Pritom je izrazio uverenje da poslediće referendum neće izazvati nikakvu krizu i da će sve biti “mirno i dobro”.

RIA Novosti prenele su izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, da su formirani redovi ispred nekih biračkih mesta, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.

Referendum je održan u krajnje napetoj atmosferi, jer zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno.

Na glasačkim listićima su dva referendumska pitanja: “Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije” i “Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine”.

Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Referendum na Krimu je pratilo 30 posmatrača iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu.

Reč je o predstavnicima Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, članove nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, vodeće evropske stručnjake za međunarodno pravo i poznate aktiviste za ljudska prava.

Krim je autonomiju u okviru Ukrajine dobio 1992. godine.