Референдум на Криму, висок одзив

Становници Крима на референдуму бирали су да ли ће се присајединити Русији. Излазне анкете показују да је 93 одсто бирача гласало за припајање Крима Русији. Међународни посматрачи кажу је референдум на Криму протекао регуларно и да је излазност велика. Кијев и Запад неће прихватити резултате гласања.Око 15.000 Украјинаца мобилисано током дана у новоформирану националну гарду, јављају украјински медији. Према излазним анкетама, 93 одсто бирача гласало за припајање Крима Русији, јавља Раша тудеј..  Проруски активисти зауставили неколико конвоја украјинске војске на прилазима Доњецку, јављају украјински медији. Војна возила су се кретала ка руској граници.

Према резултатима анкете Републичког института за политичка и друштвена истраживања спроведене на 200 гласачких места на Криму, 93 одсто изашлих на данашњи референдум изјаснило се за присаједињење Крима Русији, саопштено је непосредно по затварању биралишта.

Према речима међународних посматрача на чијем је челу Матеуш Пискорски из Пољске, референдум је протекао у складу са међународним стандардима, пренела је агенција Итартас.

Вицепремијер Крима Рустам Темиргалијев рекао је да резултати анкете представљају победу народа крима.

“Деведесет три процента гласало је за припајање Русији, а седам за Украјину. То је победа. Ура!”, рекао је Темиргалијев.

На референдуму је забележен веома висок одзив бирача. Како јавља Итартасдо 18 сати је гласало 73,4  одсто изашлих бирача, а процене су да ће укупна излазност бити преко 80 одсто.

У Симферопољу је одмах по затварању биралишта, у 19 сати по локалном времену, почело окупљање грађана са руским заставама на главном тргу, а према последњим информацијама тамо је присутно око 15.000 грађана који прослављају референдумски резултат.

Шеф међународне посматрачке мисије Матеуш Пискорски истакао је раније данас да међународни посматрачи који надгледају референдум, нису уочили никакве нерегуларности.

Пискорски истиче да се региструје велика излазност и да су “кримски Татари веома активни учесници референдума”, преноси Итартас.

И посматрач из Шпаније, посланик каталонског парламента Енрике Равељо, истиче велику излазност и подвлачи како се “референдум одвија слободно, без икаквих притисака”.

Равељо је такође приметио како на Криму постоји “много већа слобода” него у његовој Каталонији.

Он подсећа да Каталонија намерава да сличан референдум одржи у новембру, што подржава 80 одсто каталонског становништва, али да влада Шпаније упозорава да неће дозволити одржавање тог референдума.

“Можда Каталонци неће моћи да гласају тако слободно као ви данас”, истиче Равељо.

Итартас извештава да је међу првима гласао председник владе Аутономне Републике Крим Сергеј Аксјонов, који је оценио да ће се гласање завршити добро.

“Само напред! Све треба да се добро заврши, нема сумње”, рекао је он, називајући референдум историјскимм моментом који прати изузетно расположење међу житељима.

Притом је изразио уверење да последиће референдум неће изазвати никакву кризу и да ће све бити “мирно и добро”.

РИА Новости пренеле су изјаву председника градске изборне комисије Севастопоља, Валерија Медведева, да се у том граду са специјалним статусом у ком је стационирана руска Црноморска флота, такође активно гласа, да су формирани редови испред неких бирачких места, као и да би до половине дана могла да гласа већина од 306 хиљада уписаних бирача на 192 бирачка места.

Референдум је одржан у крајње напетој атмосфери, јер запад референдум сматра незаконитим и прети санкцијама Москви, за коју је гласање потпуно легитимно.

На гласачким листићима су два референдумска питања: “Да ли сте за то да се Крим придружи Руској Федерацији као субјекат Руске Федерације” и “Да ли сте за то да се на снагу врати Устав Крима из 1992. године и за статус Крима у саставу Украјине”.

Питања су постављена на руском, украјинском и кримско-татарском језику.

Референдум на Криму је пратило 30 посматрача из Европског института за праћење демократије и избора, чије је седиште у Бриселу.

Реч је о представницима Пољске, Аустрије, Француске, Немачке, Белгије, Бугарске, Мађарске, Грчке, Италије и Летоније, укључујући посланике Европског парламента, чланове националних парламената европских земаља, водеће европске стручњаке за међународно право и познате активисте за људска права.

Крим је аутономију у оквиру Украјине добио 1992. године.