POL KREJG ROBERTS: NAPADNUTA RUSIJA

Dr Pol Krejg Roberts u autorskom tekstu komentariše događanja u Ukrajini i opasne rizike koje ta kriza nosi: „Neki Rusi opravdavaju Vašington time što njegovu antirusku retoriku tumače samo kao ostatak Hladnog rata. Ovo nije hladni rat, a stari stereotipovi su varka – to samo odvraća pažnju. Vašington je, s puškom u ruci, u lovu na Rusiju. Rusija je napadnuta – a ako Rusi to ne shvataju, onda će otići u istoriju.“ (objavljeno 17. februara 2014.)

U nizu članaka sam objasnio da je SSSR imao ulogu ograničavanja moći SAD. Kolaps SSSR-a je oslobodio stega neokonzervativce i omogućio im juriš ka svetskoj hegemoniji SAD. Rusija pod Putinom, Kina i Iran su jedini faktori sputavanja tih planova.

Ruske nuklearne rakete i vojna tehnologija čine da je ona najjača vojna prepreka američkoj hegemoniji. Da bi neutralisao Rusiju, Vašington je raskinuo sporazume Regana sa Gorbačovom i proširio NATO u ranije delove sovjetske imperije, a sada namerava da uvuče u NATO i nekadašnje sastavne delove same Rusije – Gruziju i Ukrajinu. Vašington se povukao iz ugovora koji je zabranjivao antibalističke rakete i uspostavio je baze tih raketa na granicama Rusije, i izmenio je svoju doktrinu nuklearnog rata kako bi [sebi] omogućio prvi nuklearni udar.

Sve to je upereno na degradaciju ruskog ograničavajućeg odbojnog faktora, čime bi se smanjila sposobnost Rusije da se odupre volji Vašingtona.

Vlada Rusije (kao i vlada Ukrajine) glupavo su dozvolile da veliki broj nevladinih organizacija (NVO) koje finansiraju SAD, kao agenti Vašingtona rade pod maskom „organizacija za ljudska prava“, „izgrađivanja demokratije“, itd. Onaj događaj sa „Pusi rajot“ je bila operacija planirana da baci loše svetlo na Putina i Rusiju (a one ženske bile korisni idioti). Napadi zapadnih medija na Olimpijadu u Sočiju su deo plana za podsmevanje i demonizovanje Putina i Rusije. Vašington je odlučan da se Putinu i Rusiji ne sme dozvoliti nikakav izgled za uspeh u bilo kojoj oblasti – bilo to diplomatija, sport, ili ljudska prava.

Američki mediji su Ministarstvo propagande američkoj vladi i korporacijama, i pomažu Vašingtonu da Rusiju oslikava u ružnim bojama. Stiven F.Koen tačno opisuje prikazivanje Rusije u američkim medijima kao „cunami sramno neprofesionalnih i politički zapaljivih članaka“).

Kao ostatak Hladnog rata, američki mediji o sebi održavaju sliku slobodne štampe u koju se može imati poverenje. U stvari, u Americi (osim na Internet sajtovima) nema slobodne štampe. Evo jednog primera (See here for an example): U poznijim godinama Klintonovog režima, vlada SAD je dozvolila da pet velikih konglomerata koncentrišu različite, razbacane i prilično nezavisne medije. Vrednost ovih velikih mega-kompanija zavisi od posedovanja federalnih emisionih licenci. Zbog toga, mediji se ne usuđuju da se suprotstavljaju vladi ni u kom od bitnih slučajeva. Osim toga, tim medijskim konglomeratima više ne upravljaju novinari, nego korporativni reklamni bosovi i bivši državni zvaničnici koji se ne obaziru na činjenice, nego na dobit iz reklama i pristup vladinim „izvorima“.

Vašington koristi medije da pripremaju američki narod za konfrontaciju sa Rusijom, i da vrše uticaj na Ruse i druge narode sveta protiv Putina. Vašington bi jako voleo da umesto Putina vidi slabijeg lidera Rusije, nekog na koga je lako vršiti uticaj.

Mnogi Rusi su lakoverni. Preživevši komunističku vladavinu i haos od kolapsa zemlje, oni naivno veruju da je Amerika najbolje mesto i uzor svetu, onaj junak sa „belim šeširom“ iz vesterna, u koga se može pouzdati i kome se može verovati. Ovo idiotsko verovanje koje [sada] vidimo kako se manifestuje u Zapadnoj Ukrajini – dok im Amerika destabilizuje državu pripremajući se da je preuzme – važno je oružje koje SAD koriste za destabilizaciju Rusije.

Neki Rusi opravdavaju Vašington time što njegovu anti-rusku retoriku tumače samo kao ostatak Hladnog rata. Ono „stari stereotipovi“ su varka – to samo odvraća pažnju. Vašington je, s puškom u ruci, u lovu na Rusiju. Rusija je napadnuta – a ako Rusi to ne shvataju, onda će otići u istoriju.

Mnogi Rusi su u bezbrižnom snu, ali Klub Izborsk (Izborsk Club)[1] ih pokušava probuditi. U ruskom nedeljniku „Zavtra“, strateški i vojni eksperti su upozorili da je zapadnjačka upotreba protesta sa ciljem promene odluke ukrajinske vlade da se ne priključuje EU izazvala situaciju u kojoj je i državni udar fašističkih elemenata postao jedna od mogućnosti. Takav udar bi doveo do bratoubilačkog rata u Ukrajini i predstavljao bi ozbiljnu „stratešku pretnju Ruskoj Federaciji“.

Ti eksperti su zaključili da, ako bi taj udar uspeo, njegove posledice po Rusiju bi bile:

Gubitak Sevastopolja kao baze Crnomorske flote Ruske Federacije;

Čistka Rusa iz istočne i južne Ukrajine, što bi dovelo do poplave izbeglica;

Gubitak proizvođačkih kapaciteta u Kijevu, Dnjepropetrovsku i Harkovu gde sve izvode radovi po ruskim vojnim narudžbinama;

Tlačenje ruskogovornih stanovnika putem prisilne ukrajinizacije;

Organizovanje američkih i NATO vojnih baza u Ukrajini, uključujući i Krim, kao i organizaciju trenažnih centara za teroriste koji će se upućivati na Kavkaz, bazen Volge, a možda i u Sibir;

Širenje organizovanih protesta kijevskog stila na sredine ne-ruskih narodnosti unutar Ruske Federacije.

Ruski stratezi su zaključili da „smatraju da je razvoj i tok situacije u Ukrajini katastrofalan po Rusiju“.

Šta da se radi? Na tom pitanju, stratezi koji su ispravno analizirali situaciju – padaju. Pozivaju na nacionalnu medijsku kampanju koja bi obelodanila tekuću prirodu preuzimanja vlasti [u Ukrajini], kao i da vlada Ruske Federacije, pozivajući se na Budipeštanski manifest iz 1994, sazove konferenciju predstavnika vlada Rusije, Ukrajine, SAD i Velike Britanije da razmotre i preduzmu mere oko pretnji Ukrajini. U slučaju da jedna, ili više učesnica odbace Budipeštanski memorandum koji reguliše suverenitet Ukrajine, eksperti predlažu da vlada Rusije, koristeći presedan pregovora Hruščov-Kenedi o regulisanju kubanske raketne krize iz 1962, pregovara direktno sa Vašingtonom radi regulisanja tekuće krize u Ukrajini.

To je beznadežno fantaziranje; ti eksperti su upali u klopku samozavaravanja. Vašington je taj koji je začetnik krize u Ukrajini i namerava da preuzme Ukrajinu baš iz onih razloga koje ti ruski eksperti nabrajaju. To je perfektan plan za destabilizaciju Rusije i poništavanje Putinove uspešne diplomatije oko sprečavanja SAD da izvrše vojni napad na Siriju i Iran.

U suštini, ukoliko Vašington uspe u Ukrajini, Rusija bi bila eliminisana kao ograničavajući faktor hegemoniji SAD. Preostala bi samo Kina.

Gajio sam sumnje u to da će Ukrajina biti dovedena do tačke ključanja baš onda kada su Putin i Rusija zauzeti oko Olimpijade u Sočiju, što će Rusiju ostaviti nespremnom. Nema sumnje da se Rusija suočava sa ogromnom strateškom pretnjom. Koje su joj realne opcije? Sigurno je da u njima ne može biti bilo kakve dobre volje od strane Vašingtona.

Moguće je da bi Rusija mogla delati po američkom scenariju. Ako Rusija poseduje dronove, onda bi ona mogla da ih koristi onako kako ih koristi i Vašington – tj. da ih iskoristi da pobije lidere protesta koje podržava Vašington. Ili bi Rusija mogla poslati timove Specnaza i tako da eliminiše agente koji operišu protiv Rusije. Ukoliko EU nastavlja da podržava destabilizaciju Ukrajine, Rusija bi mogla da preseče snabdevanje naftom i gasom vašingtonskih marionetskih država. Alternativno, ruska armija bi mogla da okupira Zapadnu Ukrajinu za vreme čega bi se preduzele mere za podelu Ukrajine, koja je sve do nedavno, tokom 200 godina bila integralni deo Rusije. Sigurno je da većina stanovnika Istočne Ukrajine više vole Rusiju nego EU. Moguće je čak i da bi isprani mozgovi elemenata u zapadnoj polovini mogli i da prestanu sa svojom zapenušanošću bar toliko dugo da bi shvatili da padanje u ruke SAD/EU znači da će biti opljačkani po modelu Litvanije i Grčke.

Ovde ne iznosim nikakve predloge Rusije, nego samo nabrajam najmanje opasne ishode iz krize koju su stvorili Vašington i njegove glupave evropske marionete. Najgori ishod je neki opasan rat. Ukoliko Rusi sede skrštenih ruku, stanje će im postati nepodnošljivo. Kako se Ukrajina kreće prema članstvu u NATO-u i proganja i tlači rusko stanovništvo, vlada Rusije će morati da napadne Ukrajinu i zbaci strani režim – ili da se sama preda Amerikancima. Verovatan ishod ove nečuveno drske strateške pretnje sa kojom Vašington suočava Rusiju bi bio nuklearni rat.

Neokonzervativka Viktorija Nuland sedi u svojoj kancelariji u Stejt departmentu i zadovoljno bira članove sledeće vlade Ukrajine. Da li to ova američka zvaničnica, slepa i gluva za rizike mešanja Vašingtona u unutrašnje poslove Ukrajine i Rusije, možda radi na izazivanju nuklearnog rata? Da li su predsednik Obama i Kongres svesni postojanja tog pomoćnika ministra spoljnih poslova koji provocira Armagedon?

Bezrižni Amerikanci ne obraćaju na to nikakvu pažnju i nemaju pojma da šačica nekonzervativnih ideologa gura svet u pravcu uništenja.

PRIMEDBA: Dobio sam elektronsku poštu iz Moldavije, zemlje koja se graniči sa Rumunijom i Ukrajinom i gradovima na samoj granici Moldavije i Ukrajine, da Moldavljani dobijaju 30 evra dnevno da bi izigravali ukrajinske demonstrante. Voleo bih da mi se jave čitaoci koji bi mogli da potvrde taj izveštaj, ili da naznače neki medijski izvor koji bi potvrđivao taj izveštaj.

Pol Kreg Roberts[2] je bio pomoćnik ministra finansija za ekonomsku politiku i pomoćnik urednika Volstrit džornala. Bio je i kolumnista časopisa Business Week, Scripps Howard News Service, kao i Creators Syndicate. Bio je predavač na više univerziteta. Njegove kolumne na Internetu privlače opštu pažnju. Najnovija njegova knjiga: KAKO JE IZGUBLJENA AMERIKA (HOW AMERICA WAS LOST) može se naći na:http://www.claritypress.com/RobertsAnthology.html.

 

Sa engleskog posrbio: Vasilije Kleftakis

________________________________________

[1] Prim. VK: Socijalno-konzervativni „think tank“ ruskih patriota  (http://www.dynacon.ru/opr/izborsk-c.php,http://larouchepac.com/node/25730) ideološki suprotstavljen ruskim neoliberalima, sklonim prozapadnim NVO-ima. [2] Prim. VK: Njegovi detaljni bio(biblio)grafski podaci se mogu naći na: http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Craig_Roberts.

 

http://stanjestvari.com/2014/02/17/%D0%BF%D0%BE%D0%BB-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B3-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%81-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0/

 

http://www.informationclearinghouse.info/article37652.htm