Krv u godini Lava

Piše Vladanka Raković

Teroristički napad ekstremnih islamskih organizacija čiji su pripadnici Ujguri mahom poreklom iz nemirnog autonomnog regiona Sinkjang, nije prvi a Peking strahuje, ni poslednji

Redovno godišnje zasedanje Dvanaestog saziva Državnog narodnog kongresa i Političke konsultativne konferencije, započeto u Pekingu ovog ponedeljka, sa ciljem  preduzimanja daljih koraka na putu ka implementaciji sveobuhvatnog paketa reformi, usvojenih od strane kineskog državnog vrha u novembru prošle godine, započeto je minutom ćutanja.
Narodni poslanici i učesnici zasedanja su ovim činom odali poštu žrtvama stradalim u terorističkom napadu na železničkoj stanici u gradu Kunmingu.

TERORIZAM NA ULICAMA U subotu, 1. marta, osam maskiranih osoba, obučenih u crno i naoružanih noževima, uletelo je u gomilu ljudi na prometnoj železničkoj stanici u Kunmingu, prestonici kineske provincije Junan na jugozapadu Kine, i počelo nasumice da napada putnike. U neočekivanom napadu usmrćeno je 33 i ranjeno najmanje 130 osoba. Policajci koji su se u tom momentu nalazili na stanici uspeli su da usmrte četiri napadača a ostali su pobegli. Nekoliko dana posle toga privedene su tri osobe za koje se smatra da su učesnici napada a potvrđeno je da su se među napadačima nalazile i dve žene. Cela Kina žali zbog stradanja nedužnih civila i u šoku prati svedočenja očevidaca i preživelih u tragičnom događaju, među kojima se nalaze i deca. Tako su se delimično obistinile prognoze za aktuelnu godinu Konja po lunarnom kalendaru, u kojoj se predviđaju mnogobrojni konflikti.
Peking je saopštio da se nesumnjivo radi o organizovanom terorističkom napadu a kineski predsednik Si Ćinping pozvao je na „sprovođenje zakona pomoću kojih treba da se stane na kraj svim oblicima nasilnih terorističkih aktivnosti.“ Za napad su okrivljene „snage Istočnog Turkistana“, odnosno separatističke ujgurske organizacije, ali za sada nije precizno navedeno ime organizacije za koju se smatra da stoji iza ovog incidenta.
Ovo nije prvi put da se Kina suočava sa terorističkim napadima ekstremnih islamskih organizacija čiji su pripadnici Ujguri mahom poreklom iz najzapadnije kineske provincije, nemirnog autonomnog regiona Sinkjang. U poslednjoj deceniji region je postao sinonim za nasilne sukobe između Ujgura, muslimana turkijskog porekla što većinski naseljavaju ovaj deo Kine, i Hana (etnički Kinezi) koji se, u potrazi za poslom ovde masovno naseljavaju. Još su sveže uspomene na bombaške napade iz 2008. i potonje krvave sukobe ujgurskih demonstranata i pripadnika kineske policije iz 2009. u prestonici Sinkjanga, Urumčiju, u kojima je život izgubilo 197 osoba a povređeno preko 1000 ljudi. Etnički bazirani nemiri, demonstracije, bombaški i samoubilački napadi, koji se od početka devedesetih godina periodično dešavaju u ovom regionu, zvanično su okarakterisani kao pretnja broj jedan nacionalnoj bezbednosti Kine.

[restrictedarea]

IZMEŠTANJE NAPADA Ipak, za većinu Kineza ovaj problem je, do napada u Kunmingu, predstavljao „problem dalekog zapada Kine“. Ono što u ovom trenutku posebno zabrinjava javnost jeste činjenica da je ovaj tragični događaj označio definitivno izmeštanje terorističkih napada van regiona Sinkjang u druge delove zemlje. Pre samo nekoliko meseci (takođe uoči zasedanja Državnog narodnog kongresa) desio se kontroverzni incident na pekinškom Trgu Tjenanmen, u kojem je, nakon iznenadnog uletanja automobila sa ujgurskim registarskim tablicama u gomilu turista, život izgubilo petoro civila. Iako je ovaj incident podelio kinesku javnost − deo javnosti držao ga je za politički protest pripadnika, po mnogima, obespravljene ujgurske nacionalne manjine − kineska vlast ga je od početka okarakterisala kao detaljno planiran teroristički napad. Nakon mesec dana, odgovornost za incident je preuzela ekstremistička organizacija Islamske partije Turkistana, za koju se smatra da je naslednica ozloglašenog ETIM-a (Islamski pokret za Istočni Turkistan) organizacije koja se posle 11. septembra našla na listi terorističkih organizacija u SAD, UN i Evropskoj uniji. Veruje se da je ova organizacija, koja svoje pripadnike trenira u kampovima u Pakistanu pod kontrolom Talibana, povezana sa Al Kaidom a poznato je i da je od 2013. godine počela da regrutuje žene u svoje redove.

ZAŠTO BAŠ KUNMING Ako je Peking bio najava izmeštanja terorističkih napada iz Sinkjanga u unutrašnjost Kine, onda je Kunming njegova potvrda. Možda je to upravo i odgovor na pitanje koje postavljaju mnogi: Zašto baš Kunming? Prestonica provincije Junan jeste etnički šarolika, ali bez pripadnika ujgurske nacionalne manjine i ubedljivo većinski naseljena Hanima i ni na koji način, čak ni geografski, nije povezana sa ujgurskim separatistima. Kunming može da posluži kao školski primer uspešne multietničke, moderne Kine – preko infrastrukture, u koju je mnogo ulagao, grad je povezan sa državama jugoistočne i južne Azije, značajnijim trgovinskim, ali i potencijalnim političkim i bezbednosnim partnerima Kine. Da li su teroristički napadi postali brutalna realnost što može da se desi u bilo kojem delu zemlje? I da li je realna strepnja mnogih da je napad u Kunmingu najava „kineskog 11. septembra“?
Kina je bila jedna od prvih država koja je, upravo najviše zbog problema sa delom separatistički nastrojene ujgurske populacije, podržala globalnu borbu protiv terorizma, iniciranu od strane SAD-a nakon 11. septembra 2001. godine. Iako su načelno partneri u borbi protiv ovog zla 21. veka, SAD Kini često prebacuje nepoštovanje ljudskih i manjinskih prava u Sinkjangu i to upravo zloupotrebom borbe protiv terorizma kao maske pod koju se podvodi i tako kažnjava svaki oblik nasilnih ali i nenasilnih inicijativa Ujgura za mirno rešavanje pitanja svojih prava. S druge strane, Kina Americi zamera na „duplim standardima“ – američka ambasada u Pekingu je napad u Kunmingu nazvala „užasnim i potpuno besmislenim nasilnim činom“, pri tome ne koristeći reč terorizam i teroristi, uprkos saopštenju Saveta bezbednosti koji je napad okarakterisao kao akt terorizma.
Veruje se da većina ujgurskog stanovništva, nezadovoljna svojim statusom u kineskoj državi, nema secesionisitičke težnje i da ni na jedan način nije povezana sa terorističkim organizacijama. Peking se od strane organizacija ujgurske dijaspore (najpoznatija od njih je Svetski kongres Ujgura, finansiran iz fondova američke Nacionalne zadužbine za demokratiju) dodatno optužuje da u Sinkjangu vodi plansku politiku „hanizacije“ (naseljavanja Hana u region) i asimilacije Ujgura, kojima su, kako tvrde, uskraćene osnovne građanske i religijske slobode.

ZNAČAJ SINKJANGA Ujguri često ističu da Peking sistematski iscrpljuje prirodne resurse regiona bogatog naftom i gasom a da sami stanovnici Sinkjanga od toga nemaju nikakve koristi. Preko ovog autonomnog regiona nekada je prolazio čuveni put svile a danas tuda prolazi gasovod Zapad-Istok, za snabdevanje Šangaja gasom iz Sinkjanga i naftovod Kazahstan-Kina. Iz ovih razloga i zbog značajnog geostrateškog položaja, Sinkjang, koji se graniči sa Ruskom Federacijom, bivšim sovjetskim republikama (Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) Pakistanom, Indijom i Avganistanom, od izuzetnog je značaja za Kinu.
U Kini i u susednim državama centralne Azije postoji na desetine ekstremističkih islamskih organizacija, često međusobno nepovezanih, malobrojnih. One deluju i finansiraju se iz raznih centara u svetu. Problem militantnog islama je u tom smislu problem Kine i drugih državama. Pored jačanja ekonomske saradnje, ovo je bio jedan od glavnih motiva Kine da još 1996. godine pokrene inicijativu za formiranje Šangajske petorke, koja 2001. prerasta u Šangajsku organizaciju, pa je na Zapadu često nazivaju „novi Varšavski pakt“. Članice organizacije i zemlje posmatrači vrše redovne vojne vežbe da bi demonstrirali vojne kapacitete u borbi protiv terorizma, separatizma i ekstremizma.
Napad u Kunmingu je potakao kinesku vladu da bezbednost zemlje podigne na još viši nivo. Policijske kontrole su pooštrene u već jako militarizovanom Sinkjangu, gde već godinama boravi preko 15.000 pripadnika specijalnih policijskih i vojnih snaga kao i u ostalim delovima zemlje. Očekuje se i da će novoformirani Državni bezbednosni komitet, kojim zaseda sam predsednik Kine, dati nalog za brzu implementaciju raznih mera u okviru novousvojenog reformskog paketa u oblasti nacionalne bezbednosti, kao i za usvajanje zakona o borbi protiv terorizma na nacionalnom nivou.

[/restrictedarea]