Putin naložio testiranje borbene gotovosti ruske vojske

U Simferopolju na Krimu izbio sukob između pristalica i protivnika nove ukrajinske vlasti

MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je naložio održavanje hitne vojne vežbe kako bi se proverila borbena gotovost ruskih oružanih snaga na zapadu te zemlje, objavile su ruske agencije.

Agencija Interfaks je citirala ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji je objavio: „U skladu sa naređenjem predsednika Ruske federacije, snage Zapadnog vojnog okruga su danas u 14 sati (po lokalnom, a 11 po srednjeevropskom vremenu) stavljene u stanje gotovosti”, preneo je Rojters.

Putin je naložio proveru sposobnosti vojnih jedinica sa zapada Rusije za delovanje u kriznim situacijama koje predstavljaju pretnju vojnoj bezbednosti zemlje, i za delovanje protiv pretnji antiterorističkog, sanitarno-epidemiološkog i tehnogenog karaktera, naveo je Interfaks.

Rusija se na zapadu graniči sa Ukrajinom, u kojoj je nakon tromesečne krize opozvan predsednik Viktor Janukovič, a vlast su preuzeli privremeni organi. Trenutno najveća napetost vlada na Krimu, gde većinu čine proruski orijentisani građani.

Tuča učesnika dva mitinga kod skupštine Krima

SIMFEROPOLJ – Kod zgrade Vrhovnog sovjeta Krima u Simferopolju izbio je sukob između pristalica i protivnika nove ukrajinske vlasti, javila je ruska agencija RIA Novosti, dodajući da u tuči ima nekoliko povređenih sa okrvavljenim licima.

Na jednom mitingu učestvuju stanovnici Krima koji od utorka zahtevaju od rukovodstva da ne priznaju novu državnu ukrajinsku vlast, a na drugom predstavnici krimskih Tatara, koji podržavaju smenu vlasti u Ukrajini.

RIA Novosti navode da su pripadnici policije sa teškoćama kontrolisali situaciju kod zgrade parlamenta, gde se okupilo približno nekoliko stotina protivnika nove vlasti kao i najmanje 2.000 krimskih Tatara, dok je Itar-Tas s, u međuvremenu, javio da su se pripadnici milicije povukli od zgrade parlamenta.

Ruska državna agencija javila je da kod zgrade skupštine Autonomne Republike Krim u Simferopolju oštro sukobljavanje učesnika dva mitinga traje već nekoliko sati i da ih je u početku delio malobrojni kordon policije.

Protivnici vlasti u Kijevu čiji učesnici nose zastave Krima i Rusije uzvikuju „Odbranićemo Krim”, „Rusija, Rusija”, dok učesnici drugog mitinga – među kojima je mnogo pristalica „medžlisa” (nepriznatog parlamenta) krimskih Tatara, uzvikuju „Krim nije Rusija”, „Ukrajina, Ukrajina” i „Alahu ekber”.

Prema izjavi predstavnika organizacije „Rusko jedinstvo” Sergeja Aksjonova, „ljudi su se okupili da zaštite svoju istoriju, svoj jezik i svoju kulturu”.

Za to vreme, u skupštini se rešava pitanje o održavanju sednice krimskog parlamenta, koje se kategorički protivi lider mitinga krimskih Tatara Rifat Čubarov, navodi Itar-Tas s.

Sa formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretar Komunističke partije (KPSS) Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Približno 200.000 krimskih Tatara je na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.

Po istom ukazu sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.

Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989 i ima ih više od 250.000 od približno dva miliona stanovnika na Krimu.