Milorad Vučelić, glavni urednik
Pre nekoliko meseci nezadovoljne mase u Sarajevu okupirale su parlament i čitav dan držali u zatočeništvu poslanike. Organizovano zadovoljstvo njihovih nalogodavaca se pretvorilo u spontano nezadovoljstvo zbog izostanka jedinstvenih matičnih brojeva, što ima za posledicu nemogućnost lečenja dece u inostranstvu. Bila je to laž. Pritisak je bio usmeren na narodne poslanike iz RS. Jedva su bili izvučeni iz blokade. Tada se pojavila parola „Bebe će spasiti BiH“.
Kasniji događaji su pokazali da je to bio centralističkobošnjački pritisak na Republiku Srpsku. Bilo je onih koji su se u Beogradu odmah organizovano odazvali, ne krijući u isto vreme da su za federalizaciju Srbije i centralizaciju BiH. Kosovo i Vojvodina treba da budu države ali Republika Srpska ne. Lako ih je prepoznati jer su to oni koji uporno govore kako u BiH žive tri naroda, ali redovno izostave da kažu da postoje i dva entiteta.
Srbiji se od strane drugosrbijanaca i političkog žutog kartela nalaže da, ne birajući sredstva, ili po svaku cenu, u tu svrhu sruši Dejtonski ugovor i Pariski mirovni sporazum i da se što pre jednostrano odrekne Rezolucije 1244 SB. U tom poslu se otvoreno traži da Srbija ne poštuje svoje zvanične međunarodne državne obaveze. Od Srbije se istovremeno i zahteva da ne poštuje i da sruši svoj vlastiti Ustav da bi se naknadno taj novi ustav usaglasio sa vladinim Borko-Tadićevim uredbama proisteklim iz početne briselske kapitulacije, baš kao i sa Pajtićevim Statutom Vojvodine koji je Ustavni sud Srbije već proglasio neustavnim. Ne samo da je po ovim nalozima neophodno za sveto slovo proglasiti od Dačića potpisan Briselski ugovor, za koji mu sledi Nobelova nagrada, nego je potrebno, zbog sažetosti, zameniti ceo Ustav preambulom – EU nema alternativu. Pa neka se iz toga izvodi ceo ustavni i pravni sistem zemlje. Od poglavlja do poglavlja.
Kada se već pominje Dačićeva Nobelova nagrada, njeno dobijanje bilo bi sasvim izvesno kada bi se sporazumu sa Tačijem o nezavisnosti Kosova pridodalo rušenje Republike Srpske i unitarizacija BiH sa naglašenim obrazloženjem da je Slobodan Milošević konačno umro, što je ionako omiljeni lajtmotiv lidera SPS. Mogao bi to slavodobitno saopštiti svetu, grleći u svojoj Stokholmskoj besedi Tačija i Eštonku.
Ovih dana su se u mnogo žešćem vidu od pomenutog ponovo odigrale nasilne demonstracije u Sarajevu i nekim drugim gradovima bošnjačko-hrvatske federacije. Ne časeći časa, na scenu je stala cela propagandna mašinerija koja se već odavno sprema za arapsko ili bosansko proleće, ili narandžastu revoluciju koja treba da srubi Republiku Srpsku, u kojoj inače na sreću i zasada nema odaziva na ovu tobožnju repliku bune Husinskih rudara, revoluciju ili socijalni bunt koji je zapalio BiH. Nije tu bila reč o nekom nasedanju na manipulaciju, već o direktnom operativnom uključivanju u nju.
[restrictedarea]Premalo je vremena prošlo da se ne bismo sećali događaja s početka devedesetih godina minulog veka kada su rudari iz Zenice pohodili Sarajevo i zaposedali Skupštinu BiH da bi spasavali Bosnu, sve sa onom ogavnom Šerbedžijinom kič priredbom. Tako se velikom brzinom stiglo do Alijinih ustavnih promena, referenduma o nezavisnosti, donošenja nelegalnih i nelegitimnih odluka bez srpskih predstavnika, priznanja nezavisnosti od stranih sila, ubistva srpskog svata i samog rata. Zaista je neverovatna ta bezočnost današnjih organizatora i inspiratora bosanskog proleća koji, kako vidimo, odbijaju da se bar malo pomuče oko promene oveštalih scenarija. Znamo pravilo po kojem su interesi zapadnih sila konstantni, ali su se nekada njihove obaveštajne službe trudile da bar malo raspišu ove predloške za svoje opake akcije. Još ogavnija je upotreba starih parola poput one o proleterima svih zemalja koji treba da se ujedine i da stave svoja socijalna pitanja iznad odbrane svoje države i slobode. Nisu današnje radnike u BiH okovali nekakvi kapitalisti niti je njima do slobode i pravde, nego su oni svesno i sami navukli na sebe amove u galopu pokušaja šovinističke majorizacije Srba u Bosni. Nije Bosnom, koliko juče, jezdio neko drugi nego Davutogluova konjica, burno i ovacijama pozdravljana od te iste mase koja danas diže ustanak. Ne poručuje li Srbima usred tih socijalnih demonstracija i bunta niko drugi nego Bakir Izetbegović da i ne pomišljaju da će na svojim cipelama, kada budu odlazili iz Republike Srpske, poneti i komad zemlje koja pripada Bakiru. Niti će, niti su hteli Srbi da odu bilo gde iz svoje države Republike Srpske.
Bošnjaci su, od kako su se nazvali tim imenom, svoj identitet uspostavljali na viktimizaciji, stvarnom i izmišljenom stradalništvu za koje su odgovorni uvek bili Srbi i Srbija. Sada je taj nacionalnoidentitetski model samo mehanički prebačen na socijalni plan i zato i budi toliko opravdanih podozrenja i lakih razumevanja i čitanja pokušaja prevare.
Vrlo precizno je ovu situaciju u vezi sa bosanskim prolećem opisao ugledni italijanski novinar i poznavalac prilika na Balkanu, Fulvio Grimaldi:
„Želeo bih i da se i na Bosnu osvrnem, tamo puca bošnjačko-hrvatska Federacija, s može biti konačnim ciljem da u tom usijanju nestane neukrotiva Republika Srpska, te celokupan region skonča u mašineriji EU i NATO pakta. Što naravno ne znači da momci koji kidišu ognjem na sav taj abortus od nedržave stvoren pod fašističko-islamističkim okriljem, nemaju pravo da lopužama naplate za sve ono što im je Jugoslavija pružila a oni im oteli: pravo na rad, pravo na zdravstveno osiguranje, pravo na besplatno školovanje, ljudsko dostojanstvo, budućnost!
Kud Zapad hodi, trava ne raste. Ne raste ni kud prođoše hodočasnici iz Sarajeva, preteče budućih farbanih revolucija. Najveće lažovčine su… i svakojaki crkvenjaci NATO pakta a da im se broja ne zna, sve mirodupac do mirodupca, ogavna bratija koja je u geo-politici praktično dovela do savršenstva brak između levice i desnice“
Samo dan posle ovog tobože samo socijalnog bunta usledili su politički zahtevi da se izvede reforma pod geslom Jedan čovek jedan glas i da se pod maskom liberalne demokratije uvede bošnjačka dominacija, da se ponovo uspostavi ustav Alije Izetbegovića, da se menjaju izborni zakoni i konačno da BiH ponovo okupiraju strane trupe baš kao nekada, pre Principovih hitaca.
Bilo je neophodno za tu operaciju proširiti ovu „socijalnu bunu“ na Republiku Srpsku i za to dobiti podršku zvaničnog Beograda.
Na svu sreću, istoga dana kada je sarajevski i tuzlanski metež počeo, potpuno svestan ove opake operacije reagovao je Aleksandar Vučić i povukao državnički potez pozivajući na razgovor u Beogradu Milorada Dodika i Mladena Bosića. Bio je to jasan znak da Srbija poštuje svoju ulogu garanta Dejtonskog sporazuma i daleko više od toga. Potez je višestruko po Srbe dragocen i dalekosežan ali je veoma dobro i to što to Vučiću može biti važan putokaz u vođenju politike. Prateći ovu vrstu putokaza, ide putem odgovornog i smelog državnika koji se jasno razlikuje od običnog političara kojih je danas tušta i tma.
[/restrictedarea]
Dačić će izgurati Nobela tu nema nikakve dileme !
KIM će da igra utakmice / dogovor vrlog Dače i Medenog /, a sljedi priznavanje rezultata i novih okolnosti proizvedenih ili onih što će biti proizvedeni od strane Udara u BIH.
On je sigurno član kordinacije da se to izvede, program i plan mu je uručen na molitvenom doručku / ovo mu je bio treći put, to znači naporno radi na štetu naroda i države koju tobož preedstavlja !? /.
Da braćo Srbi maske su odavno pale,neznam koje detalje da spomenem
Dali prvi Decembar 1918- popis stanovništva 1931 gde su nacije
izbrisane,dali 27 Mart 1941 i onda podele u građanskom ratu. Sve
nabrojano proizvelo stanje dobili ovu završnicu naših političara
koji žele da nas preobraze u NIŠTA i da nas prodaju na poltičkoj
pijaci za NIŠTA. Gos, Petre taj Vaš medeni obnevideo od SJAJA
Berlina i Londona, verovatno i Dačić posle doručka HEMBURGERA zaboravio na PLJESKAVICU i ĆEVAPE sa lukom.
veoma dobra analiza, bravo !
Cudni izbori…
Neka stranka ima kvantitet ,ali nema kvalitet,neka stranka obrnuto,ima “kadrove”,ali se clansvo osulo,pa udje u spasonosnu veliku koaliciju…neki nemaju ni jedno ni drugo,a neki nemaju ni stranku,pa idu na izbore…imaju listu?
Boris Tadic je razmisljao,pa obecao da ce posle izbora napraviti stranku,kad ono,posle 3 dana,on je sklepa…stranku.
Atmosfera je kao na losoj fudbalskoj utakmici,gde pobedjujes igrajuci bunker i lomljenjem nogu protivniku,jer sudija nista ne svira.
Narod nije ni pitao sta je ova vlada uradila u zadnje 2 godine,jer,zuti kartel ne vlada,ali zuta petokraka da,i zuti eurokomunizam,upravo zahvaljujuci ovoj zadnjoj vlasti.
I tako opet idemo dalje,okrecemo list,resetujemo…a da niko ne polaze racune za dobro i lose.
To sto se misli da ce “narod odluciti”…mozda generalno,ali finte se rade na malom prostoru,tj.malom procentu.
Fintama se otcepi Crna Gora,pa se i narodna volja moze izigrati,fintama.
Mada,posto svako sa svakim moze,ni finte nisu ono sto su bile.
A mozda Kosovo spasimo,na fintu?
Možda je maska ili zloupotreba socijalnog bunta!
Tačno je da je na delu zlo/upotreba socijalnog bunta u Federaciji koja je propala skroz!
To je urađeno i 5.oktobra 2000 kada je isto teško stanje zbog sankcija , ratova i gašenja struje od strane “kolubare”(dobili i lovu od francuza za dobro obavljen posao), kada se desio puč i nagla i velika propast Srbije koja traje do dana današnjeg.
Dakle , moramo malo da budemo i samokritični, naši neprijatelji će da koriste naše slabosti, ali kod nas su slabosti prerasle u otimačinu državne imovine, krađu , lopovluk, političarenje,….a narod polako nema ni za somun!?
Dogorelo je do nokata, narod nema za somun, za struju, vodu, grejanje, stalno se traže neki prirezi, preti se od strane držanog aparata,….a sprega mafije i politike je ista kao i pre, samo je promenila masku!
Lako može i u Srbiji da dođe do stvarnog socijalnog bunta( stanje je opasno, preživljava se bukvalno),jer se laže, spinuje, obećava, na delu je golo preživljavanje.
E sad dali će neko da zloupotrebi taj opravdani socijalni bunt, to je druga priča, ali je odgovornost veća na svima koji rukovode Državom Srbijom, jer su njihovi postupci, činjenje i nečinjenje preduslov svakog sledećeg nemilog koraka od strane napaćenog i ojađenog naroda koga ne interesuje više skoro ništa pa ni dan Državnost!
Srećan nam dan Državnosti, ako nam to znači ovoj ojađenoj zemlji gde je minimalac manji nego u Kini, koju stalno opanjkavaju, gde nema posla, narod beži, oboleva ili izumiremo.
I ništa, posle ćemo se čuditi što će neko iskristiti OPRAVDAN narodni gnev, protivu nas samih, slično kao 5.oktobra.
Krivica je i do naših vlastodržaca( i svih nas koji smo u bunilu) i ranijih i sadašnjih, jer je tu glava, tu se pogača seče, tu je pravda i nepravda, tu je sve i svja,… dok ne prekipi.
Realnost na terenu.