Kraj „narandžastog generala“

Piše Zoran Milošević

Da li odlazak Majkla Mekfola – sa dužnosti ambasadora SAD u Moskvi –označava i podvlačenje crte ispod američko-ruskih odnosa za poslednjih dvadeset godina?

Ambasador SAD u Moskvi, Majkl Mekfol, obavestio je javnost da je podneo ostavku na funkciju koju je obavljao. Odlazak Mekfola ruski mediji su ocenili kao važan događaj. On predstavlja, između ostalog, i podvlačenje crte ispod američko-ruskih odnosa za poslednjih dvadeset godina, smatra Jurij Barančik iz Centra naučne političke misli i ideologije. Portal contrpost.com ističe da se ostavka Mekfola odavno naslućivala jer nije mogao da uradi ništa od onoga što se od njega očekivalo, a što je ovaj portal, kako sam ističe, predvideo. Glavna mana Mekfola je što je formiran kao naučnik koji u realnom životu nije umeo da se nosi sa elementarnim političkim marifetlucima. Profesori teorije često su u praksi slabi, zato je njegovo imenovanje bilo kadrovski promašaj Vašingtona. Mekfol, sem bučnih izjava kako Putina treba ukloniti sa vlasti, drugo nije znao da kaže, a još manje da uradi. Ipak, tokom protesta ruske prozapadne opozicije pre dve godine, dobio je nadimak, kako neki ističu „na kredit“, „narandžasti general“. Trebalo je da izvede „obojenu“ revoluciju u Rusiji i smeni Putina.

POTREBNA NOVA STRATEGIJA Odlazak Mekfola, dakle, svedoči da je epoha dominacije SAD u odnosu sa Rusijom prošla, te da Vašington sada mora da donese novu strategiju, ako je do sada nije izradio. Novu američku strategiju predstavljaće novi ambasador. On će biti odraz te strategije, a analitičarima ostaje da čekaju njegovo postavljenje.

Mekfol je profesor Univerziteta Stenford, neprofesionalni dipomata. Proveo je na mestu ambasadora SAD u Rusiji samo dve godine. Tokom svog ambasadorovanja, trebalo je da diskredituje Rusiju u očima svetske javnosti i da je utera u kavez u kojem bi bila ugušena, ali nije uspeo. Prema mišljenju Ljubova Ljuljkova, iznetom ruskom portalu pravda.ru, Mekfol je u Moskvu došao da ruši Putina i razbije antiamerikanizam građana Rusije. Svoju misiju nije obavio. Naprotiv, Rusija je ojačala i svakim danom dobijala sve više na ugledu u svetu. Ova nova pozicija Rusije odvela je SAD i Evropsku uniju na slepi kolosek te, kako je nedavno na Međunarodnoj minhenskoj konferenciji ocenio ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer, „ta politika nema budućnost“. Politiku SAD koju je sprovodio Mekfol definisao je Bžežinski, a nazvana je „strategija anakonde“, tj. snažno opkoljavanje Rusije i davljenje do uništenja. Dalje sprovođenje strategije samo će osnaživati Rusiju i podizati joj rejting u svetu. Zato su SAD primorane da donose novu strategiju, ističe beloruski portal imperiya.by.

POMOĆ „PETOJ KOLONI” Mekfol je u Moskvu poslat sa velikim očekivanjima Vašingtona, ali i ruske liberalne opozicije. Došao je u januaru 2012. godine, odmah posle predsedničkih izbora u Rusiji, sa ciljem da maksimalno oteža život Vladimiru Putinu i kao „stručnjak“ za Rusiju organizuje pomoć ruskoj „petoj koloni“ koja je trebala da protestima obori tek izabranog predsednika.

Prvi javni nastup novog američkog ambasadora u Moskvi bio je susret sa opozicionim liderima i predstavnicima tzv. nevladinog sektora. Moskva je reagovala ravnodušnošću i opstrukcijom u medijima. No, zato je iz Vašingtona Mekfolu i ruskoj „petoj koloni“ stizala medijska pomoć da bi se izvršio pritisak na vlast u Moskvi, što je samo diskreditovalo i ambasadora i rusku „petu kolonu“ u očima javnosti. Jačanje Rusije, odlične političke procene i adekvatno ponašanje političara skinulo je ovog diplomatu sa prvih stranica novina i elektronskih vesti i prebacilo ga na šaljive i zabavne strane (gde su ga ismevali i zbijali šale sa njim) jer su sve njegove aktivnosti završavale neuspehom. Naime, neke njegove izjave su bile smešne i budalaste, poput one da „Putin neće da sarađuje sa SAD u borbi protiv Rusije!“. Ovu izjavu ruski mediji su vrteli danonoćno kao najbolju političku satiru. Tada se smejala cela Rusija (naši mediji su ovo uspešno prećutali) i Mekfol više nije silazio sa novinskih strana koje su posvećene vicevima i zabavnim sadržajima. Tu su ruski satiričari razvijali ogromnu delatnost, a ruskom humorističkom duhu je posebno bila zabavna konstatacija Mihaila Zadornog „Nu, ali su ti Amerikanci glupiiiiii!“