Kako eliminisati stanovništvo?

Piše Mara Knežević Kern

Kakve su posledice nekontrolisanog kuljanja nafte iz havarisane bušotine Britiš petroleuma u Meksičkom zalivu?

Čitava decenija je izgubljena u borbi za istinu o sramnoj ulozi takozvane međunarodne zajednice u prikrivanju ciljeva operacije HAARP, praćene geoinženjering eksperimentima sa klimom, pa ne čudi što se ponavlja identična strategija prećutkivanja posledica (i uzroka) jedne od najvećih katastrofa u savremenoj istoriji prouzrokovane nekontrolisanim kuljanjem nafte iz havarisane bušotine Britiš petroleuma u Meksičkom zalivu.

 

LEDENE ZIME I SUŠNA LETA Posle niza pogrešnih poteza pre, u toku i posle havarije, suočavamo se sa pozadinom jednog kriminalnog akta koji nije samo rezultat korporativne gramzivosti već strateška operacija, osmišljena u duhu Agende 21, sa ciljem eliminacije i dislokacije stanovništva, prema preciznim pravilima depopulacione politike Novog svetskog poretka.

Dr Đanluiđi Zangari je među prvima upozorio da će ova katastrofa, ukoliko se hitno ne preduzmu mere za sanaciju bušotine, dovesti i do globalnog poremećaja klime, s obzirom da se upravo u Meksičkom zalivu formira Golfska struja – najvažniji regulator klimatskih ciklusa na planeti: „Usled nestanka ublažavajućeg efekta Golfske struje, bićemo svedoci ekstremnih klimatskih promena (ledene zime i sušna leta) uz pojavu malog ledenog doba u Evropi. Kada poplave unište useve, doći će do nestašice hrane i migracija stanovništva. O tome se od 2010. već uči u nekim školama a studenti se pripremaju za mogućnost masovne migracije Evropljana u Afriku.“ Dr Zangari ukazuje na posebnu opasnost od kretanja izlivene nafte duž rute  Golfske struje, što će – sem zagađenja obalnog dela zaliva – dovesti do zagađivanja obala Atlantskog okeana. Nafta će preko Severnog mora stići do Islanda a evidentan poremećaj Golfske struje već dovodi do klimatskih promena u Evropi, posebno u Engleskoj, Irskoj i Skandinaviji. Samo zahvaljujući Golfskoj struji ovaj deo Evrope nije postao ledena pustoš.“

Uticaj havarije nije ograničen samo na zagađenje naftom mora i priobalja već se situacija dramatično pogoršala posle akcije „čišćenja“ izbacivanjem iz aviona toksične hemikalije koreksit (corexit). Pod dejstvom hemikalije plutajuća nafta se „zgrušava“, da bi pretvorena u grudvice potonula na dno. Posle ove operacije Obama je svečano izjavio da je zaliv očišćen, prošetavši plažom obučen u belo. Za to vreme, u pozadini, odvijala se drama zatrovanog stanovništva, pretežno porodica siromašnih ribara afro-američkog porekla. Oni nemaju gde da odu niti mogu tu da ostanu.

Ostavljeni bez medicinske nege i sredstava za život, ljudi su izloženi dodatnoj torturi policije, angažovane na sprečavanju kontakta sa volonterskim spasilačkim ekipama, „iz bezbednosnih razloga“. Svako ko je na licu mesta fotografisao bio je tretiran kao kriminalac, policija je hapsila i oduzimala kamere. Džesi Ventura tvrdi da je za angažman policije u prikrivanju ovog zločina vlada izdvojila 40 biliona dolara. Mnogi su već izgovorili – holokaust, a brojne okolnosti ukazuju da se radi o namerno izazvanoj ekološkoj katastrofi, takozvanoj „fals fleg“ operaciji, izvedenoj u stilu ekocidnog kapitalizma, uz primenu bio i geoterorizma. Ovog puta na meti nisu „teroristi“, već domaće stanovništvo sa socijalne margine, a tog viška bi se trebalo što pre osloboditi.

[restrictedarea]

SMRT KOJA KOSI Prve žrtve bili su radnici, angažovani na čišćenju mora i priobalja, kojima niko nije rekao o kakvim se hemikalijama radi. Iako je čak i poslovično uzdržana EPA upozoravala da nije uputno zaprašivati oblast koreksitom, BP se oglušio o „savet“. U međuvremenu, svi radnici su pomrli.  Zalivski holokaust predstavlja opasnost i za ceo istočni deo severnoameričkog kontinenta, uključujući i delove Rusije. Otrovne kiše padale su u Memfisu, a u uzorcima tla i useva otkriveni su tragovi koreksita.

Dok nafta nekontrolisano izbija sa morskog dna, pojavljuje se novi problem: metan. Ovaj izuzetno zapaljiv gas (nafta sadrži 40 odsto metana) može u svakom trenutku da se zapali, što bi dovelo do katastrofe nezamislivih dimenzija. Posebno je ugrožena Luizijana, s obzirom da se nafta i koreksit već tri godine akumuliraju u slanim dinama a metan je delimično već prodro u sistem vodosnabdevanja. Studija naučnika sa Univerziteta Oregon o ponašanju ove bionerazgradive hemikalije, čija toksičnost raste nakon kontakta sa sunčevim zracima, nije videla svetlo dana, ali su bele Obamine patike na ekološki čistoj plaži obišle svet.

Dr Vilma Sabra i njena ekipa uspeli su da uspostave kontakt sa lokalnim stanovništvom, pružili im prvu pomoć i obradili uzorke krvi. Ona je došla do šokantnog podatka o sadržaju kancerogenih materija: „65 puta više kancerogenih materija nego što je očekivala“. Radi se o stotinama hiljada ljudi, izolovanih i prepuštenih sudbini.

Na osnovu izjave predstavnika BP Roberta Dadlija (intervju u „Biznis viku“) da „slanje miliona dolara ljudima koji tvrde da su oštećeni katastrofom iz 2010. nije dobro za Ameriku “, postaje sve očiglednija namera da se prekine sa „bacanjem novca“. Dadli podseća da je BP kompanija „motor razvoja američke privrede i stoga nije fer iznurivati je troškovima oko sanacije i obeštećenja žrtava“.

Moguće je da će u sledeću fazu „sanacije“ biti uključeni FEMA kampovi (pod upravom Halibartona) kao privremeno rešenje za otpisano stanovništvo a detalje o umešanosti ove kompanije (specijalizovane za opsluživanje naftnih platformi) čijom krivicom je došlo do tragedije u zalivu, iznose dr Leonard Horovic (harvardski đak specijalizovan za genetiku i zdravstveno obrazovanje) i novinar Šeri Kejn. Oni su otkrili strategiju pirana okupljenih oko fondova namenjenih „čišćenju zaliva“, među kojima su (sem Halibartona i BP) i sveprisutni bankari Goldman Saksa, podržani vatikanskim novcem.  Orkestriranim potezima na berzi i manipulacijama sa osiguravajućim zavodima, oni su obavili tajne transakcije sa zalihama BP, tri nedelje pre havarije, pribavljajući sebi i svojim klijentima enormnu materijalnu korist.

 

PROJEKAT DEPOPULACIJE Jedan od „mudrih“ poteza Halibartona je odluka da – pored opsluživanja naftnih platformi – preuzme i poslove čišćenja naftnih mrlja. Tri nedelje pre havarije oni su započeli pregovore o kupovini kompanije Boots&Coots, specijalizovane za poslove „čišćenja“. I tako se, opremljen novim ugovorom,  Halibarton našao na čelu ekipe za izvođenje radova na sanaciji štete, u saradnji sa proizvođačem koreksita, ubačenim u igru zahvaljujući poslovnim vezama sa Obamom (preko investicionog fonda Vanguard). Kejn pominje i neizbežnog Džordža Soroša,  kao i ulogu osiguravajućeg zavoda Lojd, vezanu za duplo osiguranje bušotine neposredno pre tragedije.

U potrazi za ličnošću koja stoji u pozadini ovih aktivnosti, analitičar Dejv Hodžs ukazuje na ulogu Pitera D. Saterlenda, „insajderskog insajdera“. Hodžs je u početku verovao da se radi samo o pohlepi naftaša i njihovih saučesnika, ali mu je vremenom postalo jasno da se radi o projektu depopulacije (ključnoj stavci Agende 21). Saterlend je član Bilderberg grupe i predsednik Trilateralne komisije a bio je i predsednik Svetske trgovinske organizacije.  Za vreme Kofija Anana (2006) UN su ga postavile na mesto specijalnog opunomoćenika Odeljenja za migracije i razvoj, zaduženog za distribuciju 40 miliona dolara, namenjenih armiji i inženjerskom kadru, u cilju razmeštanja stanovništva iz zagađenog okruženja. Značajan je podatak da se u izveštajima o katastrofi njegovo ime nigde ne spominje.

U međuvremenu je u zalivskom pojasu došlo do pojave „rupa bez dna“, o čemu izveštava dr Đanluiđi Zangari. Ove pukotine su ozbiljna pretnja za stanovništvo, a Zangari izražava  bojazan da će metan – ukoliko se sam ne zapali – biti namerno zapaljen (uz pomoć HAARP sistema) „u cilju bržeg i efikasnijeg čišćenja terena“. Dr Zangari je došao do ovih saznanja na osnovu dokumenata iz kojih se vidi da na prostoru spržene zemlje „Soroš, Gor i prijatelji  nameravaju da započnu realizaciju ‚razvojnih‘ projekata, dozvoljenih samo u ekološki mrtvoj zoni“.

Alfred L. Vebri je istražio veze ekoloških pokreta Grinpis, Nejčr konservansi, Siera klab… sa naftašima, zaključivši da je njihovo ćutanje o Meksičkom zalivu kupljeno donacijom od 10 miliona dolara. To objašnjava proglašavanje BP za „svetski priznatog zaštitnika prirode“, sa uglednim mestom u rukovodstvu brojnih „ekoloških organizacija“, da bi pod firmom Partnership for Climate Action promovisali marketinški osmišljenu akciju „redukovanja efekta staklene bašte“.

[/restrictedarea]