Investitor Naser Orić

Piše Miodrag Zarković

Između tragikomičnih prizora kojima su naši TV ekrani bili zatrpavani proteklih dana, promolilo se i svojevrsno priznanje Bruna Vekarića da se poslom za koji je zadužena njegova služba u stvari niko živ ne bavi u današnjoj Srbiji

Dva vikenda zaredom Aleksandar Vučić bavio se spasavanjem: najpre je 26. januara izbavljao Olju Bećković i gledanost njenog „Utiska nedelje“ a onda je prvog februara nosio onog dečaka kod Feketića. Između ta dva slučaja, međutim, postoje i suštinske razlike. Olji Bećković i njenoj blaziranoj emisiji, naime, zaista je s vremena na vreme potrebna infuzija u vidu nekog visokog gosta, ali veliko je pitanje da li ona takvu pomoć i zaslužuje, iako je dobija na svaka dva do tri meseca, kako je i sama izračunala učestalost samo Vučićevih gostovanja. Na drugoj strani, zavejano dete je, kao i ostali ljudi koje je mećava okovala na severu države, zaslužilo da mu se pruži ruka (mada, manje trapava i više stručna) ali mu pomoć, naročito onako panična i dramatična, izgleda i nije bila neophodna, s obzirom na to da se – srećom – ispostavilo da niko iz te kolone nije bio ni blizu životne ugroženosti.

Ko zna koga će sve Vučić spasavati i „spasavati“ do kraja predizborne kampanje. Izvesno je samo da spasavanje nije potrebno njemu ni njegovoj SNS, iako „naprednjaci“, ko šta radi, neprestano najavljuju nekakvu „prljavu kampanju“ protivu njih. Od te kampanje ne videsmo do sada ni traga ni glasa, što je pokazao i „slučaj Feketić“, kada je tušta i tma režimskih poslušnika (među njima i predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović, sa mesta glavne urednice „Politike“) požurila da brani prvog potpredsednika od šaljivih klipova nastalih obradom RTS-ovog snimka, koje su ljudi masovno kačili po internetu.

 

***

Neočekivana stvar dogodila se u utorak, 4. februara, kada je potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vladeta Janković gostovao u „Kažiprstu“ kod Suzane Trninić. Bilo je to prvo pojavljivanje nekog DSS kadra u emisiji B92 posle višegodišnjeg odbijanja saradnje, kojem je DSS bila pribegla zbog krajnje ostrašćenog izveštavanja „novinara“ ove radio-TV kuće. Ni gost ni domaćin emisije nisu se dotakli tog pitanja, pa je ostalo nejasno čime je B92 zaslužila da bude pomilovana. Sudeći po ponašanju Suzane Trninić, ničim. Evo kako se, na primer, odvijao njihov razgovor kada je Vladeta Janković podsetio na neke stvari iz bliske prošlosti:

„Za vlade Vojislava Koštunice je, recimo, blokiran bio Ahtisarijev plan, i da se nastavilo tako ne bi došlo do Euleksa na Kosovu nego bi tamo ostao Unmik, cela stvar bi bila u nadležnosti Ujedinjenih nacija i ne bismo došli u ponižavajući položaj da potpisujemo briselske sporazume, praktično izlazimo na izbore koje raspisuje vlada Hašima Tačija i na taj način se odričemo čitavog Kosova ne samo južnog dela nego i severa, svega onoga što je bio integralni deo Srbije.“

„A da li je bio ponižavajući položaj Beograda kada je goreo, kada su se palile ambasade i dolazilo do onako velikih i stravičnih dešavanja na ulici?“, ne trepnuvši je upitala Suzana Trninić, stavljajući do znanja da B92 nije promenila ni dlaku, a kamoli ćud. „Takođe je, kao, Kosovo bilo povod i takođe u vreme vlade gospodina Koštunice…“

„Ja ne znam zašto vi govorite da je tad položaj Beograda bio ponižavajući“, odgovorio je Vladeta Janković. „Što ste tada imali, to su bile demonstracije koje su bile oduška, to je bio izraz ogorčenja naroda zbog onoga što nam je učinjeno, a učinjeno nam je, podsetiću vas, da je 15 posto teritorije naše zemlje nam je oduzeto, i to nam je oteto, da upotrebim pravu reč.“

Jadna je TV kuća čije novinare morate da podsećate na to da nam je jedna pokrajina oteta. Možda je obnavljanje saradnje bilo preuranjeno.

[restrictedarea]

***

Dan posle Vladete Jankovića, u „Kažiprstu“ je gostovao genijalni ministar prosvete Tomislav Jovanović. Već na početku emisije je, na opasku Suzane Trninić da je došao „na mesto Žarka Obradovića“, Jovanović odgovorio:

„Ne, ja sam došao na mesto Dositeja Obradovića.“

E sad, nije da smehotresni Jovanović nije u pravu, ako uzmemo u obzir da je Dositej Obradović odista bio prvi „popečitelj“ prosvete u srpskoj istoriji. Sa te strane, svi kasniji ministri obrazovanja hodaju Dositejevim stazama. Jovanoviću, međutim, ne idu u prilog ovakva, na prvi utisak urnebesna poređenja. Dositej Obradović je pripadao skupu izuzetnih ljudi koji je stvarao državu Srbiju i to na zdravim, nacionalnim osnovama. Tomislav Jovanović je deo tima koji se prihvatio potpuno suprotnog zadatka.

Uostalom, evo čime se Tomislav Jovanović pohvalio nekoliko minuta pošto se podičio Dositejem:

„Ja sam upravo dobio, pre neki dan, preko ambasadora Finske, poziv ministra obrazovanja Finske, da posetim Finsku. Zašto to potenciram? Finska ima najbolji obrazovni sistem. Posle naših kontakta (sic) i organizaciji (sic) jednog naučnog skupa vezanog za finsko obrazovanje, usledio je taj poziv i očigledno je to jedan od znakova priznanja za ono što je učinjeno u prosveti za ovih pet meseci.“

Šta reći, a ne pobeći u saunu?!

 

***

Sve ovo do sada nabrojano ipak je benigno u odnosu na ono što je Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, izgovorio gostujući 5. februara na RTS-u, u vezi sa informacijom da je za Naserom Orićem Srbija raspisala međunarodnu poternicu:

„Nas uopšte ne raduje to što je to izašlo u javnost jer smo imali u planu nešto sasvim drugo. Dakle, bilo je šansi, s obzirom da je gospodin Orić imao komunikaciju i poslovnu i privatnu ovde u Srbiji, da on dođe i da onda na taj način bude dostupan našim pravosudnim organima. Ovako, u nekoj pretfazi, pre nego što je crvena poternica podignuta, kad je bila obična potraga za njim raspisana interne prirode, to je izašlo u javnost i to je nanelo veliku štetu samom predmetu.“

„Ako sam vas dobro razumeo“, začudio se voditelj Miloš Minić, „to znači da je Naser Orić dolazio u Srbiju i ostvarivao kontakte sa izvesnim brojem osoba ovde?“

„Tako je, da“, nonšalantno je odgovorio Vekarić, kao da ne govori o zločincu kojeg bi baš njegova služba, Vekarićeva, morala da proganja odavde do večnosti. „On je čak i u nekim biznisima bio sa veoma poznatim ljudima nekima, koji su ranije bili naš predmet interesovanja obzirom na, recimo, potragu za Ratkom Mladićem i slične stvari. Kažem vam, do 2011. on je često dolazio u Srbiju.“

Sve, dakle, imamo u evropskoj Srbiji, od spasilaca do Dositejevih naslednika; samo nemamo nikoga da pravdi privede „stranog investitora“ Nasera Orića. Nazdravlje.

[/restrictedarea]