Vreme za polaganje računa?

Piše Svetislav Tijanić

Užice bi, po najavi ministarke Zorane Mihajlović, trebalo da dobije vodu do 6. februara, a u Ministarstvu energetike, najavljuju da će „zbog problema u Užicu pitanje odgovornosti biti strogo provedeno do kraja”

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović 16. januara, pred milionskim auditorijumom na RTS-u, saopštila je da će Užice za tri sedmice dobiti vodu za piće. Prema ovom obećanju Užičani bi trebalo da 6. februara prestanu sa korišćenjem vode iz cisterni razmeštenih po gradskom naselju, jer bi tada u slavinama mogla da im potekne voda za piće sa vodozahvata „Sušička vrela“. Radovi na postavljanju novog cevovoda trasom dugom oko kilometar i po, koju su probile inženjerijske jedinice Vojske Srbije, za sada dobro napreduju, jer im pogoduju i vremenski uslovi. Dnevno se postavlja 200 metara metalnih cevi što varenjem spajaju majstori užičkog preduzeća „Jedinstvo“, u toku je mehaničko čišćenje jezera od algi, a Goran Puzović, direktor JP „Srbijavode“, kaže da se priprema i ozbiljan program sanacije brane i vodozahvata (akumulacije) u Vrutcima. „Želimo da se ovo više ne ponovi, jer su „Vrutci“ osnov snabdevanja Užica vodom. Vodovod sa Sušičkih vrela je samo privremeno rešenje da bi građani Užica što pre dobili vodu za piće“, saopštio je Goran Puzović. Prema obećanju dr Prvoslava Marjanovića iz Instituta „Jaroslav Černi“, inače predsedavajućeg stručnog tima vlade Srbije za poslove sanacije akumulacije „Vrutci“, nacrti dugoročne sanacije i jezera i fabrike vode u Užicu uradiće se do početka februara, a polovinom meseca biće predati nadležnima kako bi bili usvojeni i započeta sanacija.

Na redu je, međutim, prozivanje krivaca za sve što se u Užicu sa vodom za piće dogodilo. Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, najavljuje da će zbog problema u Užicu pitanje odgovornosti biti strogo provedeno do kraja. Ona je konkretno prozvala krivce za dugogodišnje zagađivanje jezera, uključujući i one koji su izdavali dozvole za nelegalnu gradnju 300 kuća. „U Srbiji se mora ustanoviti sistem odgovornosti kako građani ne bi trpeli zbog nečijih nezakonitih postupaka“, najavila je Stana Božović. U neke potencijalne „krivce“ za neviđenu bruku i muku oko 60.000 žitelja najvećeg grada u zapadnoj Srbiji uperila je prstom i ministarka Zorana Mihailović. Ona je, naime, obavestila javnost da su, po zaključku Antikorupcijskog tima, za nastalo stanje krivi Republička direkcija za vode, jer nije reagovala na to što mini-elektrana na ustima brane „Vrutci“, koja je, prema zaključku Antikorupcijskog tima, u 2013. godini potrošila 15 miliona kubnih metara vode više nego što je dozvoljeno, nije imala vodnu dozvolu, ali i prethodno, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema nekim podacima, ova mini-centrala je trošila kubik vode u sekundi, i to one najhladnije, sa dna akumulacije na samoj brani, duboke preko 70 metara.

Izveštaj Antikorupcijskog tima Antikorupcijski tim je takođe zaključio da je spomenuta mini-elektrana počela da radi 2010, „u skladu sa nepotpunim i delimično važećim dozvolama i bez mišljenja Javnog vodoprivrednog preduzeća ‚Srbijavode‘“. U Užicu tvrde da bar 95 odsto građana nije imalo pojma da na brani „Vrutci“ postoji hidrocentrala! Koliko je dozvoljeno da potroši mini-centrala koja radi bez dozvole, Antikorupcijski tim ne navodi. Nema ni zvaničnih podataka ko je većinski vlasnik, a ko manjinski vlasnik mini-centrale u Vrutcima. Valja očekivati da će se obelodaniti i takvi detalji, a izveštaj Antikorupcijskog tima, bar prema najavi ministarke Mihajlović, do izdanja ovog broja „Pečata“ već bi trebalo da bude prosleđen tužilaštvu.

Došlo je, dakle, vreme odgovornosti. Na redu je prozivanje svih krivaca za ono što su Užičani doživeli. I oni koji su slavili Nikoljdan pijući opasno zatrovanu vodu, i oni koji su slavili Božić, i obe nove godine, Stevanjdan, Jovanjdan… I da ne nabrajamo. I roditelji koji su se pripremali da svojoj deci obeleže rođendane. I svi drugi, naravno. Svima je preselo. Zato je pitanje odgovornosti bitno. To je važan detalj u čitavoj neveseloj užičkoj priči, jer – kako je „Pečat“ već pisao u prošlom broju – za sve ono što se do sada događalo i što je imalo negativne posledice za Užice, nekako je po običaju prolazilo nekažnjeno. Pitanje odgovornosti će se sigurno postaviti i na sednici vlade Srbije, a na vanrednom skupštinskom zasedanju u Užicu, upriličenom 15. januara baš na temu problema sa vodosnabdevanjem, Neđo Jovanović, odnedavno državni sekretar u Ministarstvu pravde, poručio je da u ovom slučaju niko ne može biti oslobođen od moralne odgovornosti za nehat prema prirodnim resursima. Krivičnu odgovornost, po njegovim rečima, utvrdiće nadležni organi, s obzirom da je u Osnovnom tužilaštvu u Užicu otvoren predmet za utvrđivanje činjenica koje su dovele do zagađenja vode u akumulaciji i gradskoj vodovodnoj mreži, i krivaca, od pojedinaca i preduzeća, do nadležnih institucija.

[restrictedarea]

Teški metali u još 38 vodovoda u Srbiji Za sada se zna da je krivac i komunalno preduzeće koje gazduje „Vrutcima“ i fabrikom za prečišćavanje vode, pa odgovarajući inspekcijski organi, jer je izostao makar i pokušaj da se zaustavi divlja gradnja na samoj obali akumulacije i da se uvede obavezna sanitarna zaštita. Na drugoj strani, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, upozorio je iza skupštinske govornice u Užicu da je JKP „Vodovod“ bio dužan da kontroliše i kvalitet i kvantitet vode na akumulaciji, ali mu je Dragan Simić, direktor „Vodovoda“, odgovorio da je njihova obaveza da kontrolišu vodu na ulazu u fabriku za prečišćavanje. Ovoj agenciji je prigovoreno i zbog toga što izveštaj o tome da su u „Vrutcima“ još 2012. pronađeni i živa i kadmijum u većoj količini od dozvoljene ne samo što nije dostavljen nijednoj nadležnoj inspekciji već je „okačen“ na sajt agencije tek 26. decembra 2013. godine!

Odgovor Filipa Radovića na tu primedbu, međutim, nije mogao nikoga usrećiti: teški metali su pronađeni u vodi za piće u još 38 mesta u Srbiji.

Kako se u užičkoj priči, kojoj se očito zadugo neće videti kraj, našla opština Čajetina? Što bi se reklo, ni kriva ni dužna. Milan Stamatović, predsednik opštine, navodi kako se na sastanku u kabinetu prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića sve rešilo brzopotezno, da se voda dovede sa Sušičkog vrela na teritoriji opštine Čajetina, ali bez kontaktiranja ili upoznavanja rukovodstva opštine Čajetina koje je tu vest saznalo – iz medija.

Teški za saradnju „Iako u tom trenutku nije bila proglašena vanredna situacija, niti utvrđen opšti interes, što bi vladi ili gradu Užicu dalo za pravo da krenu u realizaciju posla bez prethodne saglasnosti Čajetine, radovi su krenuli. Novi, privremeni sistem vodosnabdevanja Užičana predviđa da se izvorište Sušičko vrelo uključi u vodovodni sistem Užica. Opština Čajetina je jedini i isključivi korisnik izvora i poseduje sve potrebne saglasnosti i vodne dozvole neophodne za rešavanje vodosnabdevanja susednih sela Tripkova, Šljivovica, Mačkata, a kasnije i po dugoročnom planu, Zlatibora i Čajetine. Svi mediji su objavili da je prvi potpredsednik vlade rešio problem Užičana sa vodom i da su stranački funkcioneri SNS-a najzaslužniji za to“, kaže Milan Stamatović za „Pečat“ i dodaje:

„Naravno da rukovodstvo opštine Čajetina nijednim svojim postupkom, radnjom ili izjavom nije osporilo korišćenje ovog prirodnog resursa, koji je pre svega opšte dobro. Ali, bili smo u obavezi da, istine radi, informišemo javnost, iznesemo činjenice i predstavimo poteškoće sa kojima smo se susretali u poslednjih nekoliko godina u kontaktu sa gradskim rukovodstvom i predstavnicima JKP ,,Vodovod“ u Užicu tokom realizacije vodovoda Popova voda – Bela Zemlja – Mačkat – Kriva Reka. Nerazumevanjem od strane rukovodilaca ,,Vodovoda“ i Užica, ta saradnja je bila izuzetno teška. Dugoročni planovi opštine Čajetina bili su usmereni ka trajnom rešavanju vodosnabdevanja za celu teritoriju, uz korišćenje vode sa Vrutaka. Prilikom izgradnje brane i akumulacije na Vrutcima, plan je bio da se pored Užica vodom odatle snabdevaju i Bajina Bašta i Čajetina. Kapacitet i ekonomska opravdanost, kao i potrebe, ukazivali su da je navedeno i moguće. Ipak, nedostatak novca i vizije razvoja ovih opština nije doveo do realizacije ovako značajnog projekta.“

Opština Čajetina je 2005. godine pokrenula inicijativu da se nastavi sprovođenje ideje o vodi iz Užica za mesne zajednice Mačkat, Tripkova, a kasnije i Zlatibor, ali užički ,,Vodovod“, po rečima Milana Stamatovića, nije bio zainteresovan za prodaju viška vode na teritoriji opštine Čajetina. Uz velike finansijske izdatke i napore, Čajetina je uspela da obezbedi samo 15 litara vode u sekundi odatle, što je nedovoljno za potrebe naseljenih mesta Zlatibor i Čajetina. Posle neuspeha, pokrenute su aktivnosti na pripremi projektne dokumentacije za korišćenje vode sa izvorišta Sušica.

Slučaj sirogojnskog vodovoda „Mi smo po izvršenim analizama kvaliteta i količine vode sa Sušičkih vrela, posle urađenih studija korišćenja, pristupili izradi izvođačkog projekta i pribavljanju saglasnosti od relevantnih državnih institucija kao i pripremi lokacije za izvođenje radova, počevši od pristupnih puteva. Tada stupa na scenu rukovodstvo grada Užica, zajedno sa predstavnicima ,,Vodovoda“ sa željom da zaustave projekat i proglase kanjon reke Đetinje prirodnim dobrom pod najvećim stepenom zaštite, što bi, prema njihovom planu, značilo i zabranu korišćenja vode sa Sušice. Angažovani su stručnjaci u penziji da ospore ovu investiciju i ubede Čajetince da je eksploatacija izvorišta Sušičko vrelo ,,štetna“. A evo, ispostavilo se da je u ovom vremenu to jedino moguće rešenje za vodosnabdevanje 60.000 Užičana. Rukovodstva Užica i ,,Vodovoda“ nisu imali razumevanja ni u zajedničkoj realizaciji vodovoda „Zmajevac“ u Sirogojnu, kojim je opština Čajetina obezbedila pouzdano snabdevanje vodom svojih građana. Grad Užice nije bio zainteresovan da isto učini za stanovništvo na svojoj teritoriji, a to bi sada omogućilo i da se jedan krak sirogojnskog vodovoda, preko Nikojevića, Ljubanja, Bele Zemlje i Popove vode vrati u Užice, za alternativno snabdevanje grada vodom. Raspodela vlasti u opštini Čajetina u prethodna dva saziva Vlade“, napominje Stamatović, „nije bila u saglasju sa vladajućom koalicijom na republičkom nivou i, stoga, bila je prinuđena da iz sopstvenih sredstava i donacija realizuje ovakve kapitalne projekte, što se, ipak, dugoročno pokazalo kao isplativo i ekonomski opravdano.“

Očito, nastala situacija u Užicu pokazala je da nije dobro kad se stvari politizuju i kada se egzistencijalni problem prevede na teren politike i pokušaja da pojedine stranke profitiraju.

„Protesti i nezadovoljstvo građana Užica pokazuju da stanovništvo zlatiborskog i užičkog kraja nije podesno za političke manipulacije. Zlatiborci i Užičani će sigurno znati da kazne neodgovornost i nesnalaženje sadašnje vladajuće garniture kako u gradu Užicu, tako i na republičkom nivou. Tokom 2012. i 2013. godine, u Užicu su se bavili više smenama i prekomponovanjem vlasti, umesto da su, prema upozorenjima stručnjaka, preduzeli konkretne mere na sanaciji akumulacije „Vrutci“. Centralizacija ka Beogradu i želja za čestim promenama rukovodstva na lokalnom nivou doveli su do ovakve situacije i stagnacije Užica kao regionalnog centra, što je neminovno vodilo i gubitku predstavništava republičkih institucija. Kontinuitet i pošten i odgovoran odnos prema sugrađanima daju rezultate i mogućnosti lokalnim samoupravama da napreduju, idu korak dalje, kao što je to slučaj sa opštinom Čajetina.

Opštinsko rukovodstvo u Čajetini nije po volji političke elite na vlasti u Republici Srbiji, ali strateško planiranje opštine, ulaganje u razvoj zajednice, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, razvijena infrastruktura, utiču na priznanja, pre svega od građana i iz susednih opština. Ističemo prispele inicijative deset sela novovaroške opštine za pripajanje opštini Čajetina, kao i pojedinih rubnih područja opštine Arilje. Razvoj sistema vodosnabdevanja uticao je i na nekoliko mesnih zajednica sa teritorije grada Užica da pokrenu inicijativu da postanu deo opštine Čajetina. Ovo je primer da nisu bitne stranke u bilo kojoj sredini, već iznad svega ljudi koji na lokalnom nivou predstavljaju svoje građane“, zaključuje Milan Stamatović.

Možda će, na kraju, sve što se događalo u Užicu, pogotovu sa vodom za piće, biti korisno za Srbiju. Ako ništa drugo, poučeni ovim gorkim iskustvom, nadležni bi mogli „prečešljati“ sve sisteme vodosnabdevanja. Znajući kakav nemar i javašluk vlada u državi, nemoguće je da jedino u akumulaciji „Vrutci“ kod Užica bude zagađena voda.

[/restrictedarea]