Veliki rat planiran pre atentata u Sarajevu

U do sada prećutkivanom pismu Oskara Poćoreka postoje planovi za Prvi svetski rat i to više od godinu dana pre atentata u Sarajevu. Dokument, objavljen još 1928. godine, nije korišćen u naučnim radovima, jer se nije uklapao u stereotip o istoriji početka rata. Pismo Arhiv Srbije predstavio u Andrićgradu.

Planovi za početak Prvog svetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.

“Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata”, rekao je Perišić.

“Pismo se završava jednim delom da se ne sme dozvoliti da dođe do približavanja Zagreba i Beograda, odnosno da Zagreb trba da predstavlja protivtežu Beogradu”, naveo je Perišić.

Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.

Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu Večernja pošta u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu, gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.

Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Ahrivu Srbije, dok se za originalom još traga.

Član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović je rekao da sarajevski atentat nije bio presudan, nego je bio samo povod za izbijanje velikog svetskog krvoprolića u kome je stradalo devet miliona vojnika i pet miliona civila.

Krivica za rat – na Rusiju i Srbiju

“Austroguarska je povod za početak Prvog svetskog rata stavila na teret Srbije i Rusije, što su kasnije podržali brojni poznati istoričari kao što su Kris Klark i Šon Mekejn”, naveo je Jovanović.

Proslavljeni reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u “Istorijskim sveskama” Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata.

“Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak Velikog rata”, rekao je Kusturica.

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, “rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji”.

“Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao:”Ispunjena je božja pravda”. Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratiću, nego i stanje stvari u jednom od najmoćnijih carstava u istoriji ljudskog roda”, smatra Kusturica, pišu banjalučki mediji, a prenosi Tanjug .

Naglasio je da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava “u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata”.

“U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bilinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, devet i po miliona vojnika i pet miliona civila”, naveo je poznati reditelj.

Kusturica je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima.