Poražavajuća rezolucija Evropskog parlamenta u senci početka pregovora

Rezolucijom od 16. januara EU je Srbiju, između ostalog, podsetila i da ima nerešeno granično pitanje sa Hrvatskom i da treba da se angažuje na rešavanju problema u funkcionisanju BiH.

Evropski parlament 16. januara usvojio je rezoluciju o Srbiji, koja je ostala u senci otvaranja pretpristupnih pregovora. Javnost ni primetila nije ovaj neobavezujući, ali vrlo važan dokument. Rezolucijom, koja je za Beograd blago rečeno poražavajuća, jasno je izražena volja glavnih političkih struja u EU.

Spolja gledano lako je uočiti da su očekivanja sve izraženija, a da će zahtevi vremenom postajati sve rigorozniji. Rezolucijom, za koju je glasalo 528 poslanika, uz 43 protiv i 51 uzdržanog, od Srbije se sada, uz normalizaciju odnosa sa Prištinom, traži i angažovanje na rešavanju problema funkcionisanja Bosne i Hercegovine. Sve kako bi se, tobože, omogućio jednak tretman svih etničkih zajednica prilikom kandidovanja za Predsedništvo i Predstavnički dom parlamenta BiH, u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić – Finci.

Ako preskočimo uobičajenu kurtoaziju Dimitriosa Kurkulasa, koji je u ime Saveta ministara pohvalio takozvani napredak Srbije u odnosima sa Prištinom, rasprava je bila politička grozomora sa tematskim šavovima na ishodu Drugog svetskog rata. Rasprava je u stvari bila iznošenje političkih stavova koji su se često prelivali u zahteve. Ti zahtevi u budućnosti bi svakog časa mogli da budu stavljeni pred Beograd.

Čulo se da će Srbija morati da menja ustav, jer u njemu stoji da je „Kosovo“ deo njene teritorije. Hrvatski poslanici ostrvili su se na rehabilitaciju vođe jednog od dva srpska antifašistička pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, armijskog generala Dragoljuba Mihailovića, navodno nepriznavanje ratnih zločina, odbijanje objavljivanja podataka o nestalima i vraćanje opljačkanog blaga.

Iza te salve kontradiktornosti i nelogičnosti, usledila je poenta Tonina Picule: srpske vlasti moraju da se suoče sa rešenjem graničnog pitanja sa Hrvatskom. Srbija je zato pozvana da uloži više napora da reši preostala pitanja sa Hrvatskom, pre svega u pogledu nestalih, demarkacije granica i procesuiranja ratnih zločina.

Mađarski poslanik izneo je tvrdnju o ugroženosti Mađara u Vojvodini, a kada je reč o samim pregovorima, Srija je pozvana da obezbedi parlamentarni nadzor nad pregovorima i da omogući uključivanje civilnog društva u proces pristupanja. Od nje je zatražena i politička podrška seksualnim manjinama na najvišem nivou.

Vlasti u Beogradu pozvane su i da se, kako je napisano, pozabave problemom traumatičnog nasleđa nasilja iz devedesetih godina, kao deo dugoročne strategije da se spreči ponovo izbijanje nasilje i bezakonja. Uz to, poslanici Evropskog parlamenta Srbiji posebno preporučuju da u procesu restitucije prednost daje vraćanju imovine u naturi, a ne novcu.

Ističe se i da su potrebne reforme i politička volja za reformu javne uprave, poboljšanje naplate poreza, izmene zakona o planiranju i izgradnji i unapređenje poslovne klime. Vlasti se pozivaju i da nastave saradnju sa Haškim tribunalom, kao i da poboljšaju program zaštite svedoka da bi se omogućili neometani procesi za ratne zločine.

Uz sve ovo, ocenjeno je i da Srbija nije dovoljno učinila u domenu životne sredine i klimatskih promena. Istaknuto je još dosta toga: da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima po korišćenju obnovljivih izvora energije, od nje se traži da eliminiše nasleđe tajnih službi iz komunističkog doba, između ostalog da otvori arhive bivših tajnih službi (UDBA). Pored toga, poslanici su se založili i za političku i pravnu rehabilitaciju žrtava bivših diktatorskih režima.

Govorilo se i o potrebi da Slovačka, Grčka, Rumunija, Kipar i Španija ipak priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine, ali su neki od poslanika iz tih zemalja ponovili da njihove zemlje neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini, između ostalog zbog toga što bi to potpirilo separatizme širom Evrope. Iz redova holandskih poslanika čuo se usamljen glas da EU ništa nije učinila da pomogne Srbiji da se izvuče iz teške ekonomske krize i siromaštva, izazvanih evropskom i svetskom krizom i to je sve.

Bio je ovo kroki dešavanja na veoma važnom zasedanju Evropskog parlamenta, koje skoro da je prećutano u Srbiji. Usvojena rezolucija više je upozorenje, nego podstrek. Može li se, nakon ovakve rasprave, verovati u iskrenost evropskog dobrosusedstva i saradnje? Ili ja jednostavno ne razumem logiku evropskog ophođenja. Naročito onog prema Srbiji.

Dok sam čitao rezoluciju iz Brisela, setio sam se naših dragih prijatelja iz Francuske. Supruga mog uvaženog kolege je ćerka bivšeg poslanika iz redova francuskih konzervativaca. Kada smo se nedavno videli, posle pauze od nekoliko meseci, rekla mi je da kako iskreno i snažno veruje u budućnost EU. Jedino nas, dodala je, plaši to što će ekonomija Velike Britanije uskoro postati vodeća u Evropi. Samo je to gore od vođstva Nemačke. Evropska logika za mene ostaje nedokučiva.

Glas Rusije