Politička obuka za svetlu budućnost

Piše Stefan Karganović

Kako se uoči predstojeće izborne kampanje u Republici Srpskoj organizuje trening za pripadnike prozapadne opozicije (neskriveno protežirane od instrumenata „meke“ moći kao što je to Fondacija „ Konrad Adenauer“) i kako se pažljivo oblikuje demagoška kritika društveno-ekonomskog stanja, da bi prevrat dobio privid moralnog i psihološkog opravdanja

Činjenica koju je „Blic“ u svom izdanju za Republiku Srpsku (18, 19. i 20. decembar 2013.) sasvim rutinski otkrio, da je prvo u Mostaru u oktobru, zatim u Banjaluci od 6. do 8. decembra 2013, nemačka Fondacija „Konrad Adenauer“ (FKA) za čelnike i aktiviste opozicionih stranaka u RS upriličila politički seminar „Formiranje vlasti u demokratskim društvima“, ne bi trebalo da izazove iznenađenje. Pipci ove Fondacije, koja nastupa iza benigne reputacije posleratnog zapadnonemačkog kancelara, bukvalno se protežu svuda ne samo po Srbiji i BiH već i u najmanje sedamdeset zemalja širom sveta.

Direktorka FKA u Sarajevu Sabina Velkner izjavila je ovim povodom „Blicu“ da je cilj susreta sa domaćim političkim strankama da se „omogući dugoročna saradnja bazirana na političkim sadržajima… Da li će iz toga u konačnici nastati vladajuća koalicija“, nevešto se vajka gospođa Velkner, „to nije u našim rukama. Ali, u svakom slučaju, ovde je neophodna politika usmerena na dugoročnu saradnju, koja će se bazirati na zajedničkim vrednostima i ciljevima, kako bi se zemlja pokrenula napred.“

POLITIČARI„TREĆE GENERACIJE” Odmah posle potpisivanja Dejtonskog mira Fondacija „Konrad Adenauer“ je otvorila predstavništvo u Sarajevu a od 2001. godine prisutna je i u Srbiji. Zadatke Fondacije svojevremeno je objasnio njen prvi direktor za Srbiju Gregor Risel: pored podrške procesima „demokratizacije“ i „evropskih integracija“, „ne najmanje važno, radi se na obrazovanju političara druge i treće generacije, bez čega srednjoročno i dugoročno gledano nije moguće ostvarivanje prva dva cilja.“ Nemački pedantno, dalekovido i temeljno. Seminar koji je Fondacija organizovala u Republici Srpskoj, verovatno imajući u vidu izbore zakazane za oktobar 2014. godine, savršeno se uklapa u postavljene zadatke. Na takav zaključak navodi i Rislova ocena da je „…važno shvatiti procese političkog odlučivanja i uticaj relevantnih grupa i shodno tome određivati s kim i na koji način treba raditi.“ („Vreme“, 13. februar 2003).

Kada govorimo o sveprisutnosti pipaka ove organizacije, to nije preuveličavanje. FKA već godinama na ovim prostorima drži seminare i radionice na tako raznorodne teme kao što su crkvene radio emisije, sarađuje sa zvaničnim ustanovama u sastavljanju „kodeksa državnih činovnika“, organizuje skupove o zadovoljavanju verskih potreba zatvorenika na izdržavanju kazni u Srbiji i drži radionice za „mlade nezavisne novinare“. Tome treba dodati i stipendije koje Fondacija dodeljuje, ali pod vrlo zanimljivim uslovom da je kandidat „aktivan politički ili društveno angažovan u socijalnoj oblasti, (pokazujući) interes i zalaganje za izgradnju civilnog društva.“ Profil idealnog stipendiste koji se na ovako kodiran način sugeriše dovoljno je jasan i nema potrebe za dodatnim razjašnjavanjem.

To su sve, naravno, uzorne aktivnosti, kako priliči udruženju nastalom ispod šinjela nemačke Demohrišćanske stranke – čiji je utemeljivač-kancelar, pobožni rimokatolik „Der Alte“ , bio gradonačelnik Kelna i pod nacistima i pod britanskom okupacijom posle završetka rata.

Međutim, navedene benevolentne inicijative za boljitak društva u Srbiji i BiH ne iscrpljuju opseg rada ove, kako se čini, požrtvovane Fondacije, koja je preuzela na sebe čak i da učestvuje u pripremama za izbore u Republici Srpskoj, bar u onoj meri u kojoj bi favorizovanim političkim strankama to moglo koristiti. Fondacija je zapravo angažovana na nizu projekata koji sugerišu nešto više od slučajne veze između njene misije i ciljeva zvanične nemačke politike. Tako je, na primer, 2011. u italijanskom gradu Kandenabija posredovala u sazivanju skupa entitetskih lidera iz BiH na temu „Da li je ustav BiH kompatibilan sa EU“. Iza ove naizgled bezazleno formulisane teme krio se pokušaj slamanja otpora rukovodstva Republike Srpske prema nametanju centralističkog koncepta države, koji bi razvlastio entitete pod izgovorom stvaranja uslova za brži prijem u EU. Pokušaj nije urodio plodom, ali razlog zašto je „posao“ bio poveren Fondaciji umesto nekoj ustanovi zvaničnijeg karaktera biće da je otkrio svojevremeni beogradski direktor Risel u već navedenom intervjuu. On je rekao: „Kao direktor nemačke političke fondacije, imam dobru poziciju da ne moram da govorim komplikovanim diplomatskim jezikom, već mogu direktno da kažem šta mi se dopada, a šta ne i da otvoreno ukažem na probleme.“

[restrictedarea]

…I „REŠAVANJE” KOSOVSKOG PROBLEMA Mada se za nemačke diplomatske predstavnike u Srbiji ne bi moglo tvrditi da su preterano diskretni u svom načinu izražavanja, sloboda koju uživa Fondacija „Adenauer“ kao formalno privatno udruženje koje navodno nastupa nezavisno od ciljeva zvanične politike, sigurno pruža određene pogodnosti. Široj javnosti je skoro nepoznato, ali Fondacija „Adenauer“ je duboko involvirana u „rešavanje“ kosovskog pitanja i to na način koji se frapantno podudara sa ciljevima nemačke, i uopšte, zapadne politike. U martu 2013. Fondacija je predložila radnu verziju „okvirnog sporazuma Srbije i Kosova“ koja, između ostalog, predviđa da „obe strane razvijaju međusobne dobrosusedske odnose zasnovane na nemešanju u unutrašnja pitanja i obostranom poštovanju teritorijalnog integriteta“. Ovi pobožni evropski demohrišćani očigledno ne vide nikakav problem u ohrabrivanju zvanične Srbije da se ne meša u „unutrašnje poslove“ secesionističke teritorije pod upravom narko-bande koja se, pritom, sumnjiči za izvršenje gnusnih – neki bi se izrazili još oštrije i rekli bi kanibalističkih – zločina protiv čovečnosti.

JASNE PORUKE Konkretno na području Bosne i Hercegovine, Fondacija „Adenauer“ potvrđuje svoje prisustvo nizom aktivnosti koje šalju jasnu poruku o tome kojim je političkim snagama naklonjena. To se da naslutiti po studiji naslovljenoj „Ustavno pravo Bosne i Hercegovine,“ objavljenoj 2012. godine u Sarajevu u izdanju Fondacije, iz pera politički korektnog koautorskog sastava. Na ovo se logički nadovezuje ugovaranje zajedničkih projekata u saradnji sa „Ustavnim sudom BiH“, spornom nedejtonskom tvorevinom uspostavljenom dekretom visokog predstavnika. Uplitanje u domaći politički proces na nivou obučavanja aktivista iz probranih stranaka za „demokratsko formiranje vlasti“ uoči, po nekima, ključnih izbora u Republici Srpskoj u oktobru ove godine zato uopšte ne predstavlja značajan iskorak iz uobičajenih aktivnosti ove interesantne Fondacije.

Mada se Fondacija „Adenauer“ trudi da ne deluje previše bučno, ipak, nedavno njeno prisustvo su operativno zabeležili organi vlasti Ruske Federacije. U okviru vršenja nadzora nad stranim agenturama i u skladu sa nedavno donesenim zakonom, državno tužilaštvo RF je u martu 2013. izvršilo pretres prostorija i pokrenulo opsežnu istragu delatnosti Fondacije „Konrad Adenauer“ na tlu Rusije, ne obazirući se na uložene proteste nemačkog MIP-a. U pravi čas, moglo bi se reći, jer – kako u vezi sa neredima u Ukrajini saznajemo od nemačkog nedeljnika „Der Špigel“ – „Fondacija ‚Konrad Adenauer‘, tesno povezana sa CDU-om, u svemu tome igra važnu ulogu, a i sam Kličko (vođa jedne od prozapadnih političkih grupa – naša primedba) izričito je molio savetnike Angele Merkel za pomoć te fondacije“.

PRIPREMA ZA „OBOJENE PREDSTAVE” Na planu političke podrške zasad neuspelom prozapadnom puču u Ukrajini, izgleda da su kancelarkini savetnici izašli u susret Kličkovoj molbi. Već 2. decembra 2013, dok je operacija na kijevskom Majdanu još uvek bila u punom zamahu, oglasio se „Evropski hrišćanski politički pokret“ (ECPM) krovna organizacija pobožnih demohrišćanskih partija na Zapadu kojoj pripada nemačka stranka CDU kancelarke Merkel, pa samim tim i njen politički satelit, Fondacija Konrada Adenauera. Predvidljivom retorikom, u saopštenju se oštro osuđuje „prekomerno korišćenje sile protiv mirnih demonstranata, uz apel ukrajinskoj vladi da ispoštuje volju, ljudsko dostojanstvo i osnovna prava ukrajinskog naroda“.

Uz vrlo malo mašte, moguće je zamisliti emitovanje sličnih apela kada planirani neredi izbiju u Republici Srpskoj, na jesen pred izbore, i dosegnu određenu kritičnu tačku. Infrastruktura za izvođenje „obojene“ predstave u Banjaluci vidno se montira i trening opozicionih piona za uloge koje će im tada biti dodeljene nesumnjiv je dokaz da je u pripremi ozbiljan politički performans. U okviru postavljanja pozornice treba istaći još dva elementa „meke moći“, pored Fondacije „Konrad Adenauer“. Oni će doći do izražaja kada bude nastupio odgovarajući trenutak.

Prvi među njima je simptomatično nedavno pokretanje u Banjaluci novina na engleskom jeziku i na vrlo kvalitetnom papiru, „Srpska Times“. U impresumu stoji da je tiraž, za sada, 5.000 i da se novine dele besplatno. To je već dovoljno da pokrene neka kritička pitanja, bar kod onih koji nešto znaju o troškovima vezanim za izdavačku operaciju ovakve vrste. Da li „Srpska Times“, kao i „Slobodnu Republiku“ Nikole Dronjka, finansiraju Srbi iz dijaspore i građani Republike Srpske kojima je stalo do promocije njihove republike na stranim jezicima?

Jedan detalj u vezi sa „Srpska Times“, koji je verovatno promakao većini tih lokalnih donatora – domaćicama, penzionerima, ratnim veteranima, radnicima, pa čak i studentima filologije – jeste to da se ove reprezentativne novine u štampanoj i internet verziji objavljuju ne na dobrom nego na savršenom engleskom jeziku. Studentima filologije to će sigurno dobrodoći za vežbu, ali poenta nije to, nego nešto drugo. Za iskusno oko nema dileme da lektor „Srpska Times“ može da bude samo neko ko vlada idiomatičnim, maternjim engleskim jezikom. Ta osoba ili u redakciji radi kao volonter, ili za svoje usluge prima platu koja, za uslove Zapadnog Balkana, mora da je pozamašna. U ovoj drugoj varijanti, odakle sredstva za takav luksuz, posebno visokotiražnoj publikaciji koja se deli besplatno?

ENIGMA KOJA TO NIJE  „Srpska Times“ možda ipak nije tako velika enigma kao što bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Tajming njenog nastanka, u odnosu na planirane događaje, prvi je znakoviti putokaz ka svrsi kojoj služi. Drugi je vrlo umeren ton u početnoj fazi delovanja, poput zapadnog obaveštajnog projekta „Al Džazira“, kada je bio na sličnoj etapi, što je služilo sticanju kredibiliteta za naknadnu upotrebu. Zato ćemo ponuditi sledeću hipotezu: tokom narednih meseci „Srpska Times“ će delovati vrlo obazrivo i nekontroverzno. Njegova prava uloga doći će do izražaja tek od sredine godine kada će se od prikupljanog kredibiliteta – po već ustaljenoj libijskoj i sirijskoj matrici – transformisati u „opservatoriju“ koja će zapadne medije snabdevati zapaljivim izveštajima sa terena.

Druga nagazna mina zapadne „meke“ političke moći je amorfno nazvani „Centar za istraživanja i studije – GEA“ iz Banjaluke, koji već nekoliko godina deluje iz pozadine, ali se odnedavno projektuje u sve većoj meri kao izvor objektivnih ocena u vezi sa ekonomskom politikom i trendovima u RS. Zadaci „Centra GEA“ opisuju se na njegovoj internet prezentaciji nizom maglovitih i neobavezujućih floskula kao „podržavanje domaćih politika od značaja za održivi razvoj“, „edukacija i jačanje ljudskog kapitala“ i „borba protiv siromaštva i zaštita ljudskih prava.“

Međutim, mnogo informativniji od toga o stvarnoj misiji ovog „trusta mozgova“ jeste spisak organizacija koje podržavaju njegov rad: USAID, „Delegacija EU“, Kancelarija Američke ambasade u Sarajevu, „Fondacija za otvoreno društvo“ (Soroš) i „Centri civilnih inicijativa“. Ova poslednja ustanova je još jedna iz niza lažnih nevladinih organizacija koju finansiraju izvori iz istog političkog miljea.

Za potrebe oblikovanja predstojeće izborne kampanje u Republici Srpskoj, pored odgovarajućeg treninga za pripadnike prozapadne opozicije koju neskriveno protežiraju instrumenti „meke“ moći kao Fondacija „Adenauer“, ključni su takođe dominacija protoka informacija prema inostranstvu (nužan preduslov za uspešnu satanizaciju) i demagoška kritika društveno-ekonomskog stanja, da bi u pravom trenutku prevrat dobio privid moralnog i psihološkog opravdanja. Ponašanje „Centra GEA“ za sada sledi istu taktiku koja je propisana za „Srpska Times“, što znači održavanje relativno niskog profila i izbegavanje preterivanja svake vrste. U koordinaciji sa drugim faktorima i razvojem situacije u Republici Srpskoj, uzdržanosti, sračunate na prikupljanje pozitivnih poena, bivaće sve manje.

Infrastruktura saradnika iz političkih stranaka i lažnog nevladinog sektora aktiviraće se najverovatnije sredinom godine. U međuvremenu, teren za njihov nastup priprema ulična pešadija prevrata. Po rečima jednoga od trenutnih čelnika ovih formacija, Nikole Dronjka, „ono što ćemo mi raditi, pogotovo u narednom periodu, biće performansi po gradovima. Pokušaćemo da motivišemo ljude da izađu na ulicu i pokažu svoje nezadovoljstvo… promjena nije ako ste kod kuće i ako vodite revoluciju na tastaturi i Fejsbuku. .. Režim Milorada Dodika, ta janičarska svijest koju posjeduju, oni samo razumiju jezik ulice, protesta i demonstracija“.

Na pitanje voditelja intervjua: „Hoćete reći, jezik sile?“, shvativši da je predaleko otišao u otkrivanju karata, Dronjak za nijansu – ali i dalje vrlo znakovito – modifikuje svoj komentar:

„Pa, ne baš sile. Nenasilne borbe. Cilj je nenasilna borba, prkos. Jer njih najviše boli prkos na ulici.“

„Nenasilna borba“ je, podsetimo se, terminološka šifra Džina Šarpa i pukovnika Helvija koja se odnosi na pokretanje ciklusa „provokacija – eskalacija“. U toj igri, nasilje ne samo da nije isključeno već je predvidljiv i poželjan ishod. Samo što se, profesionalnom manipulacijom utisaka, vinovnici nasilja propagandno predstavljaju kao žrtve.

Sudeći po vladanju konceptima i terminologijom, Dronjak je još pre političara bio na „seminaru“, što je logično kada se ima u vidu da je, za razliku od ostalih aktera, aktivna uloga za njega predviđena već u prvom činu. U drugoj polovini januara očekuje se njegovo ponovno prisustvo u Beogradu da se sastane i posavetuje sa iskusnijim kolegama koji su angažovani na istom poslu.

Moguće je da će, nakon Dronjkovog narednog boravka u Beogradu, direktor „Kanvasa“ (bivšeg „Otpora“) Srđa Popović, kao u slučaju Marka Ivkovića – aktiviste sa debelim Otpor-Kanvas dosijeom, koga su ukrajinske vlasti nedavno izbacile iz zemlje zbog podsticanja nasilja i izazivanja nereda – izjaviti da ni on ni članovi njegove organizacije nikada nisu čuli za Nikolu Dronjka. U tom slučaju, znaćemo zasigurno da prava svrha, u vrlo kratkom intervalu, druge posete Nikole Dronjka Beogradu – nije bila samo da ove godine baš tu proslavi Svetoga Jovana.

[/restrictedarea]