Piramidalnim kreditom do vlasti

Umesto uvodnika

Pitanje izbora u Srbiji odavno već nije unutrašnjopolitička stvar. Eventualnim vanrednim izborima ovdašnjim sada se bave i strani diplomatski predstavnici i poslanici evropskog parlamenta, najmanje međutim oni kojih se ti izbori najviše i tiču, građani Srbije.
Sa jedne strane, poziciono-opozicioni blok u kojem su se okupile sve parlamentarne stranke osim SPS-a, zdušno podržava održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. S druge strane, SPS je prevazišao nevidljivu granicu koja deli unutrašnju politiku od spoljne, i uz nemačkog ambasadora, ova stranka odlučno odbija da podrži raspisivanje novih izbora. To potvrđuju reči šefa poslaničke grupe SPS-a Dijane Vukomanović: „…Izjava nemačkog ambasadora, gospodina Hajnca Vilhelma, bila je veoma relevantna, bila je istovremeno i otvorena i, ja bih rekla, konstruktivna. Dakle, Nemačka je, odnosno, predstavnik Nemačke je vrlo transparentno rekao šta Nemačka misli o aktuelnom političkom trenutku u Srbiji i njegovo mišljenje da Nemačka ne bi blagonaklono gledala na raspisivanje vanrednih izbora jeste nešto sa čime bismo se mi unutar Socijalističke partije Srbije složili jer mi mislimo da nije pravi trenutak za to…“
Pravo pitanje nije da li će biti izbora ili neće. Njih će svakako biti, pre ili kasnije. Pravo pitanje je zašto su u zagovaranju vanrednih izbora uz pozicionu SNS stale i opozicione stranke poput DS-a, LDP-a, te mnoge druge mikrostranke poput LSDV-a , SPO-a i SDU-a, koje bi inače – bez komplikovanih koalicionih sporazuma – parlament videle samo na razglednicama. Prvi deo odgovora je sasvim jednostavan: SNS misli da ima kapacitet da na vanrednim izborima osvoji apsolutnu većinu i da u skladu s tim samostalno formira vladu. Ostatak zagovarača izbora o tome može samo da sanja, ali u suštini nisu previše ni zainteresovani. Njima su izbori potrebni iz sasvim drugog prozaičnog razloga: Da još jednom zavuku ruku u džep države i u kockarskom ludilu ponovo bace milione evra na neizvesnu lutriju zvanu „Parlamentarni izbori“, a u nadi da će preći cenzus i time rešiti egzistencijalni problem.
Na te činjenice upućuje i poslednji izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije pod nazivom „KONTROLA FINANSIRANJA POLITIČKIH SUBJEKATA – Godišnji finansijski izveštaji za 2012. godinu“ koji je faktički samo zagrebao po površini stranačkih finansijskih tokova i transakcija. Prva asocijacija koja se dobija uvidom u finansijske izveštaje jeste da svaka nova kampanja, odnosno novi izbori predstavljaju jedan vid piramidalnog kredita.

[restrictedarea] Očigledan primer su parlamentarni izbori održani 2012. godine u koje su mnoge stranke ušle sa mnogo entuzijazma i sa mnogo manje para nego što je neophodno za taj poduhvat. Izvesne stranke čak i sa dugovima još iz kampanje 2008. godine. S obzirom na to da su sredstva koja stranke legalno prikupljaju putem članarina praktično beznačajna, a akontativna sredstva iz budžeta predviđena zakonom takođe u sličnoj kategoriji baznačajnosti, stranke su primorane da se dovijaju na različite načine. Situacija se ozbiljnije zakomplikovala i donošenjem izmena Zakona o finansiranju političkih stranaka 2008. godine, te osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije 2009. godine. Gotovo preko noći ogroman broj stranačkih finansijskih izvora postao je nezakonit. Međutim, to u konglomeratu od 91 političke stranke i 149 grupa građana nije izazvalo previše uzbuđenja. Načina za preskakanje zakona i popunjavanje praznih partijskih kasa ipak je malo više.
Prema detaljnom i vrlo preglednom izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, apsolutni pobednik u svim kategorijama zaobilaženja zakona za izbornu 2012. godinu je G17+, odnosno URS. Iako su iz prethodnog perioda postojale neizmirene obaveze u iznosu od oko 8,5 miliona dinara, kockarski riskantno URS se odlučuje da svoju kampanju finansira kreditom od (koga drugog) banke. Koaliciji URS su odobrena dva kredita koji su prikazani u izveštaju, a u visini od 102.426.470,00 dinara. Za njih su obezbeđene garancije u vidu menica i deponovanih sredstava od strane drugog pravnog lica (u visini odobrenog kredita). Jedan kredit je odobren bez devizne klauzule, uz grejs period sa kamatnom stopom tri puta nižom od kamatne stope odobrene ostalim političkim subjektima. Bez obzira na uložena sredstva URS nisu ispunili izborna očekivanja, a samim tim nisu ni stekli pravo na refundaciju uloženih sredstava. Nalazom revizora, bilans uspeha stranke u 2012. godini je gubitak u iznosu od 378.159.000,00 dinara.
Privrednici bi to nazvali stečaj, ili bankrot, ili bar dobar materijal za restrukturiranje, međutim, ne i na srpskoj političkoj sceni. Pomenuta stranka ima „koalicioni kapacitet“, ekonomsko-politički potencijal koji treba da pokrene čitavu državu i da podigne posrnulu privredu na zdrave noge. To što je posrnuli URS nekom podsekao „zdrave noge“ kako bi opstao na političkoj sceni i nije toliko važno u ukupnoj slici. Nekoliko poverilaca, pravnih i fizičkih lica, koji se hvataju za glavu, leteći u pravi stečaj i teško izvodljivo „restrukturiranje“, samo su kolateralna šteta za osvedočene štetočine kojima je i dalje dopušteno da postoje kao politički subjekt. I sasvim legalno.
LDP se legitimiše na sličan način. Ući u trag sredstvima kojima je raspolagao LDP za kampanju 2012. godine pokazalo se kao lavovski zalogaj, kako za Agenciju za borbu protiv korupcije, tako i za ovlašćenog revizora. Poput URS-a, LDP je takođe ušao u novu kampanju sa neizmirenim obavezama iz prethodne. Prema nalazima revizora, čini se da je veći deo novca za kampanju LDP pribavljao sumnjivim donacijama pravnih i fizičkih lica, kao i jednostavnim neplaćanjem nastalih obaveza. Na taj način LDP je samo u kampanji napravio gubitak od 165 miliona dinara. Osim toga, revizor skreće pažnju na činjenicu da je protiv LDP-a pokrenuto više sudskih sporova u vrednosti od više desetina miliona dinara, uglavnom zbog dugovanja za zakup i neplaćenih medijskih usluga.
DS za divno čudo, i uprkos blokiranom računu zbog duga Razvojnoj banci Vojvodine od 360 hiljada dinara, završava 2012. godinu sa dobitkom od 215 hiljada dinara.
Za sve njih je zajedničko konstantno kršenje zakona i borba za vlast ne samo vlasti radi već i zbog pokretanja nove spirale finansiranja stranke u kojoj se svaki uloženi dinar u kampanju kroz period parlamentarnog opstajanja višestruko vrati.
I na kraju, kuriozitet. Tokom kampanje 2012. godine DSS je skupila više novca nego što je potrošila, te je po završetku izbora u državnu kasu vratila 450 hiljada dinara. [/restrictedarea]