Kličko bi da nokautira istoriju

Piše Sergej Belous

Bivši bokser nastavlja sa biserima, ovog puta udario je na to kako se u Ukrajini naziva Drugi svetski rat, ali čak i famozni Zbignjev Bžežinski priznaje da je Amerika nemoćna u pogledu kijevskih protesta

Kijevski „Evromajdan“ sve više razočarava proevropske aktiviste i ukrajinske nacionaliste, koji sa tugom konstatuju pogoršavanje uslova za protestovanje (naročito se žale na loš kvalitet besplatne hrane) a drastično manji broj učesnika očitava se po tome što čak polovina pripremljenih šatora zvrji prazna, dok istovremeno raste procenat beskućnika i pijanaca. Ali, zbog sličnih kritičkih izjava, iz stranke „Otadžbina“ Arsenija Jacenjuka izbačen je poslanik (bivši ministar odbrane) Anatolij Gricenko. Ljut zbog isključenja, Gricenko je otkrio da je Jacenjuk mogao da prisluškuje sve frekvencije specijalnih policijskih jedinica „Berkut“, odnosno da su vođe opozicije sve vreme znale unapred šta sprema policija, uključujući nameru da raščiste centralni kijevski trg famozne noći 30. novembra, ali da nisu prstom mrdnule da spreče sukobe. Što samo još jednom potvrđuje da je taj famozni noćni sukob direktno odgovarao opoziciji (o čemu je „Pečat“ pisao).

U isto vreme, Viši administrativni sud Ukrajine odbio je da ukine odluku parlamenta o amandmanu u Poreskom kodeksu, koji Vitalija Klička onemogućava da se kandiduje za predsednika, jer ima nemačku boravišnu dozvolu. Poslanik vladajuće „Partije regiona“ Ana German preporučila mu je da se odrekne te dozvole da bi stekao pravo učešća u izbornoj trci, ali se čini se da je za njega „Deutschland über alles“. O tome svedoči i njegov poslednji biser – ponosno ističući da je živeo u Nemačkoj 10 godina, bivši bokser je izjavio: „Ako govorimo o integraciji u Evropsku uniju, mi tamo moramo da uđemo s novim pogledima na svet, bez stereotipa  sovjetske prošlosti. Zašto u Nemačkoj i u celom svetu postoji Drugi svetski rat, a samo kod nas Veliki otadžbinski? Ja smatram da to nije ispravno. Te otadžbine više nema i govoriti ‚Veliki otadžbinski rat‘ nije korektno, niko vas neće razumeti u svetu.“ U navedenom kontekstu nije čudno što je Kličko, umesto da prihvati logičan savet, krenuo da traži „pravdu“ u Evropskom sudu za ljudska prava!

[restrictedarea]

Ukrajinska opozicija sve češće je meta kritike i zbog neshvatanja međunarodnog konteksta „Evromajdana“ i znatno izmenjenih geopolitičkih prilika. Dobar primer je intervju jednog od novih visokih zvaničnika ministarstva spoljnih poslova Nemačke Gernota Erlera, koji je podvukao važnost strateškog partnerstva s Rusijom, uz priznanje da nije moguće „jednostavno ignorisati mnogovekovne odnose između Ukrajine i Rusije“. On je ukazao i da inicijativu Poljske o „dodeljivanju Ukrajini perspektive ulaska u EU“ ne podržavaju mnoge zemlje EU. Erler je čak kritikovao bivšeg šefa diplomatije Gvida Vestervelea zbog posete „Evromajdanu“, nazivajući je „nonsensom“, a na primedbu novinara da je to uradila i Ketrin Ešton uzvratio je: „Kako je moguće predlagati sebe za posrednika koji, očigledno, zauzima samo jednu stranu? To ne izaziva poverenje. U Ukrajini je EU napravio previše pogrešnih procena.“

Bivši američki ambasador u Kijevu Džon Herbst, sada šef Centra za složene operacije Nacionalnog univerziteta odbrane SAD, koji se smatra jednim od najuticajnijih stručnjaka za Ukrajinu, rekao je da trenutno nema nijednog značajnog razloga za ostavku Viktora Janukoviča: „Danas oni koji protestuju na Majdanu nemaju kritički ali i ni realistički cilj, koji bi prihvatila većina Ukrajinaca. To je glavna razlika od 2004. godine i to je razlog sadašnjeg ćorsokaka“, zaključio je on.

Najjača u nizu otrežnjujućih poruka je izjava američkog spoljnopolitičkog stratega Zbignjeva Bžežinskog listu „Ukrajinska istina“ (list je prošle sedmice vratio stari naziv; kad su otpočele „proevropske“ demonstracije, iznebuha se bio preobratio u „Evropsku istinu“). Bžežinski je rekao: „Mi nismo u mogućnosti da promenimo političku realnost. Vlada Ukrajine je u rukama ličnosti za koje je zavisnost od Rusije korisnija nego politička neodređenost povezana s približavanjem Evropskoj uniji.“

Kako izgleda ta „zavisnost“? Indirektno je odgovorio savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev. On je procenio da zajednički programi Ukrajine i Rusije u avionskoj i atomskoj industriji, raketno-kosmičkoj grani, u metalurgiji, u železničkoj i transportnoj mašinogradnji dostižu oko 50 milijardi dolara. Ostvarenje tih programa znači dobijanje 12 milijardi dolara čistog prihoda u državni budžet godišnje, što će omogućiti oslobađanje deficita platnog bilansa i dobijanje dodatnih sredstava za ekonomski rast. Čini se da sve ovo ipak preteže u odnosu na „evropske vrednosti“, zar ne?

[/restrictedarea]