Zapad gubi veru

Piše Zoran Milošević

Zbog čega građani SAD i Zapadne Evrope sa izrazitim pesimizmom komentarišu i iščekuju svoju budućnost

Istraživanje sprovedeno u proleće 2013. godine u 39 država SAD i u Evropskoj uniji, a protekle nedelje objavljeno od strane naučnog centra Pew Research Center o tome da li će građani SAD živeti bolje od svojih roditelja, dalo je sledeće rezultate – samo 39 odsto Amerikanaca je potvrdno odgovorilo, a 62 odsto misli da će živeti gore. Odgovori Evropljana su bili još mračniji – samo 28 odsto Nemaca, 17 odsto Britanaca, 14 odsto Italijana i 9 odsto Francuza izjavilo je da će živeti bolje od roditelja. Ovaj zapadni pesimizam je u potpunom kontrastu sa optimizmom sveta koji se razvija. Na primer, 82 odsto Kineza, 59 odsto Indijaca i 65 odsto Nigerijaca veruje u bolju budućnost.

 

SUDBINA „AMERIČKOG SNA“ Nažalost, statistika govori da su stanovnici Zapada u pravu. Prema podacima Bruklinskog instituta (Brooklyn Institute) plata radno sposobnog muškarca u SAD, sa uvažavanjem inflacije, od 1970. godine smanjila se za 19 odsto. Prosečan Amerikanac, nosilac „američkog sna“, pozicije u društvu je izgubio, dok je pet odsto najbogatijih ljudi Amerike dohotke nesrazmerno uvećalo. Zabrinutost zbog ovoga ispoljavaju i konzervativni senatori, poput Marka Rubiona, koji pretenduje na mesto predsednika SAD kao kandidat Republikanske partije 2016. godine. Rubion ističe da su njegovi roditelji imali šansu „za razvoj i da postanu predstavnici srednje klase“. Danas više nije tako.

Iako, dakle, Zapad još uvek ima određenu privlačnost, on počinje da gubi veru u sebe, posebno u svoju budućnost. Nedavno je američki predsednik Barak Obama izrekao verovatno najcrnje prognoze za svoja dva mandata. Obama je govorio o uvećavanju nejednakosti i siromaštva, smanjenju socijalne mobilnosti stanovnika „koje predstavlja fundamentalnu opasnost za ‚američki san‘, za taj obrazac života, takođe i za sve ono što smo promovisali po svetu“.

 

[restrictedarea]

„JEDNOSTAVNI LJUDI“ Odsustvo optimizma kod Evropljana zasnovano je na postojećem stanju, posebno na saznanju da će plate i penzije u budućnosti biti znatno manje. Ovo posebno osećaju članice Evropske unije na jugu – Grčka, Portugalija, Španija, ali i Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Slovačka… U nekima od ovih država članica Unije plate i penzije su postale toliko male da nisu dovoljne za kupovinu osnovnih potreba, navodi se u članku jermenskog portala armtoday.info „Izgubili veru u sebe“.

Šta, dakle, karakteriše savremeni Zapad?

Amerikanci i elita Evropske unije vole da govore da su to njihove vrednosti i demokratske institucije. Tvrdoglavo insistiraju na tome i ne prihvataju dijalog o  postojanju drugačije vizije i možda boljih vrednosti, tako da to jednostavno prerasta u dogmatizam i religiju. No, nezapadnjaci, kojih naravno nije malo, imaju jednostavnije određenje Zapada. Za njih je Zapad deo planete gde žive jednostavni ljudi u konfornim uslovima. Upravo ti ljudi na Zapadu koji dobro žive bune se protiv dolaska imigranata kako se njihov svet ne bi urušio, ističe Gideon Rahmen za britanski „Fajnenšel tajms“. Ovi „jednostavni ljudi“ danas se plaše da Zapad gubi svoje prednosti, pa i materijalno bogatstvo, te zazire od promena, a posebno od pridošlica.

Problem imaju i građani koji žive u državama što još uvek solidno stoje sa finansijama. Istraživanje koje je uradio britanski list „Fajnenšel tajms“ dovelo je do saznanja da su Britanci rođeni 1985. godine prva generacija u poslednjih 100 godina koja ne očekuje bolji život, u poređenju sa ljudima koji su živeli 10 godina ranije. Čak i Nemci koje hvale da imaju najuspešniju ekonomiju u zapadnom svetu, kao rezultat „ekonomskog čuda Merkelove“, doživljavaju smanjenje plata. Ekonomske reforme, osnova izvoznog buma Nemačke, bile su povezane sa zadržavanjem rasta plata, umanjenjem socijalnih davanja i produženjem vremena rada, a ne sa rastom produktivnosti i drugim pozitivnim ekonomskim faktorima.

Koliko je pesimizam zahvatio zapadne političare, svedoči i predsednik SAD, Barak Obama, koji je u već spomenutom govoru prve nedelje decembra 2013. godine naglasio da nazadak nije od juče, već „od 1970. godine, kada je socijalni sistem počeo da se urušava“. Da podsetimo čitaoce, upravo tih godina Kina je počela da se otvara i gradi svoje ekonomsko čudo.

BEZ JASNOG ODGOVORA Kritičari na Zapadu optužuju i globalizaciju da je doprinela urušavanju napretka Zapada, a to na neki način potvrđuju i njeni zagovornici, jer priznaju da je globalno tržište rada pomoglo da se umanje plate u Evropskoj uniji i SAD. Greška ili namera zapadnih političara? Neki od zapadnih autora smatraju da bi protekcionizam, ili izazivanje rata u Aziji pomogli da se povrati izgubljeni standard na Zapadu. No, države u Aziji se nisu posvetile samo ekonomskom razvoju već i stvaranju sistema koji će zaštiti njihova dostignuća, pa takav rat što bi doneo korist Zapadu jednostavno nije moguć.

Ukoliko bi zapadne države zatvorile tržišta, to bi se opet odrazilo na zaposlene, jer i u takvim uslovima jeftinije je neku robu proizvoditi uz pomoć robota i kompjutera nego uz pomoć radnika. Ovim bi bili posebno ugroženi tzv. „beli okovratnici“ (činovnici) koje je moguće zameniti radom kompjutera. Činjenica je da će uskoro roboti predstavljati opasnost i za radnike u Kini i Aziji, te da se mora tražiti novi način angažovanja radnika.

Na Zapadu ima i razmišljanja da demokratiju treba „privremeno suspendovati“. Naime, smanjenje životnog standarda na Zapadu može uticati i na birače, pre svega tako što će se oni radikalizovati. Populisti u Evropskoj uniji i SAD već dobijaju novu snagu i podršku. Da bi se izbegla radikalizacija, navode neki analitičari, demokratiju treba ukinuti. Međutim, to bi imalo katastrofalne posledice po ugled Zapada. Ipak, sve će još potrajati, i kriza, i demorkatija, i lutanje zapadnjaka u traženju izlaza iz kriza, kao i povratka vere u budućnost, jer početkom decembra je Svetska trgovinska organizacija među članicama postigla konsenzus u vezi sa globalizacijom – ona i dalje ostaje.

„TAJNA“  MALODUŠNOSTI

Odsustvo vere u sebe nije urođeno, tvrde psiholozi. Ovaj stav se stiče u socijalnom okruženju. Među prvim uticajima je poređenje sa drugima. To dovodi do saznanja da su drugi bolji, te oni ne dozvoljavaju čoveku da realizuje svoje ciljeve. Upravo takve zaključke izvode Amerikanci i Evropljani kada se porede sa Kinom, Indijom, Rusijom i drugima. No, ovde svoju ulogu ima i psihologija, tačnije manipulacija psihologijom. Naime, kanadski psiholog Albert Bandur sproveo je neobičan eksperiment. U dve grupe je podelio jedan razred. U prvu grupu je svrstao bolje učenike, a u drugu slabije. Prvoj grupi je rekao da će im dati težak zadatak, iako je dao isti zadatak kao i drugoj grupi. Lošijoj grupi nije rekao ništa. Druga, lošija grupa je rešila zadatak, a prva nije, rekavši da je pretežak. Zaključak Bandura je da treba ubediti ljude da je moguće rešiti zadatak, a ne obeshrabriti ih, navodi ruski portal everlive.ru. Bandur navodi da se nekoj društvenoj grupi istom metodom može nametnuti gubitak samopouzdanja, pa i vere u svoje mogućnosti i vlastitu budućnost.

[/restrictedarea]