Vreme raspleta

Piše Nataša Jovanović

Jedan od najznačajnijih stubova stabilnosti finansijskog sistema Srbije, kao i garant funkcionisanja RFZO i PIO Srbije upravo je NIS

Obim i značaj ruskih investicija, od panevropskog projekta „Južni tok“ čiju izgradnju će pratiti milijarde evra investicija i otvaranje hiljadu radnih mesta, do ulaganja u bankarski sektor, razvejavaju sve tvrdnje o tome da Nemačka ili Austrija više investiraju u Srbiju od Rusije. Ako takve teze i opstaju u javnom životu, reč je samo o jeziku klasičnog jednoumlja i nerazumevanja. Jer dok god investicije sa Zapada stižu ovamo kao odgovor na činjenicu da Srbija nudi jeftinu radnu snagu i nezamislive subvencije, dotle ruska poslovna etika govori da Rusija ulaže promišljeno, ne nudi, ne daje za džabe i, što je najbitnije, ulaže sa idejom da ovde i ostane.

 

STUBOVI STABILNOSTI Kako je na nedavno održanom 12. međudržavnom mešovitom komitetu za trgovinu i ekonomsku i naučno-tehničku saradnju dveju zemalja, u Beogradu rečeno, 2013. godina jedna je od najuspešnijih u saradnji Srbije i Rusije. Na skupu je navedeno da je Srbija ove godine smanjila spoljnotrgovinski deficit sa Ruskom Federacijom za 29 procenata, a robnu razmenu povećala za 13 odsto. Predstavnici dveju vlada najavili su nove zajedničke poslove, a kopredsedavajući Komiteta, ministri Milan Bačević i Aleksandar Novak istakli su da je realizovano više finansijskoprivrednih poslova, ali najvažnije je, kažu, što najveći projekat – gasovod „Južni tok“, ide po planu. Ruski ministar energetike istakao je da je na Balkanu Srbija glavni strateški partner Rusiji, a prilikom obilaska novih postrojenja u pančevačkoj rafineriji, najavio da će u naredne dve godine prispeti milijardu i po evra novih investicija u NIS. Na ovom sastanku takođe je naglašeno da je za rekonstrukciju naše železnice već spremljen projekat, kao i da će Rusija u naredne tri godine u poslove od privrede do obrazovanja, kulture i sporta u Srbiji investirati pet milijardi dolara. No, da bi se iz sfere finansijskih apstrakcija spustili na nivo razumljivih obligacija ovog za Srbiju spasonosnog okretanja Rusiji, dovoljno je reći da Rusija zauzima treće mesto na listi zemalja koje najviše uvoze u Srbiju i četvrto mesto na listi zemalja u koje Srbija najviše izvozi. Takođe treba znati da je jedan od najznačajnijih stubova stabilnosti finansijskog sistema Srbije, kao i garant funkcionisanja RFZO i PIO Srbije upravo NIS.  U kase RFZO i PIO ova naftna kompanija je od 2009. godine do danas uplatila više od 30 milijardi dinara.

Prema rezultatima rada u 2012. godini, NIS „Gazpromnjeft“ je učestvovao u BDP Srbije sa respektabilnih 8,6 odsto, što može da se uporedi sa ulogom poljoprivrede – strateške grane srpske ekonomije.  Iznos poreza, plaćenih u prvoj polovini 2013. godine, jeste viši od 57 milijardi dinara, skoro za trećinu veći nego iznos dažbina za isti period 2012. godine. Razlog tome su promene politike u segmentu akciza i povećanje PDV. Od 2009. zaključno sa 31. junom 2013. godine, na ime poreza, akciza, taksi i doprinosa za zaposlene, NIS „Gazpromnjeft“ je Srbiji isplatio 475 milijardi dinara. Da bi bolje razumeli značaj NIS kao stuba ekonomske stabilnosti, trebalo bi pomenuti da je udeo državnih kompanija u poreskom delu budžeta Srbije zanemarljivo mali. Prema nezvaničnim prognozama, od državnih kompanija u republičku kasu do kraja 2013. Godine sliće se  nešto manje od 9 milijardi dinara, što je dva i nešto puta više od predviđenih budžetom 4 milijarde.

 

UPOREDNA ANALIZA Tokom leta 2013, na račun države, prvi put u zadnjih pet godina, stigla je i dividenda u iznosu od 12,36 milijardi dinara. Trenutno, NIS kompanija je broj jedan u regionu i planira dalje širenje. U razvoj NIS od 2009. godine uloženo je oko dve milijarde evra. U naredne tri godine, obim investicija iznosiće još 1,5 milijardi evra. Tokom poslednje tri godine kompanija j kroz poreska davanja učestvovala sa oko 13 odsto u prihodnom delu budžeta zemlje, obezbeđujući pritom 8 odsto BDP Srbije. Ovi podaci ilustruju važnost NIS za stabilnost finansijskog sistema zemlje i njenog ekonomskog modela. NIS je i tokom 2013. godine ostao najveći investitor u zemlji. Obim ulaganja raste iz kvartala u kvartal i na kraju trećeg tromesečja je dostigao iznos od 37,8 milijardi dinara, što je 25 odsto više nego lane u istom periodu. Budući da je ovo godina novih tehnologija i inovacija u svim oblastima poslovanja, najviše novca je uloženo u istraživanje i proizvodnju, pa u promet i preradu.

U budućem periodu, kako je najavljeno, NIS nastavlja diverzifikaciju poslovanja i proces pretvaranja u energetsku kompaniju kroz projekte proizvodnje električne energije u Plandištu, Pančevu i kogeneracije na našim pogonima u gradovima u Vojvodini.

 

POMPEZNE NAJAVE I REALNI UČINCI Zapaženi učinak imala je i Fabrika automobila „Fijat“, gde je udeo države Srbije 30 odsto. U 2013. godini „Fijat“ Srbija, zahvaljujući započetoj proizvodnji novog modela „fijat 500L“ postao je najveći izvoznik sa prihodom od inostrane prodaje u iznosu od 840 miliona evra samo za prvih sedam meseci tekuće godine. Međutim, profitabilnost „Fijata“ u Srbiji umnogome je zasnovana na podsticajnim merama države, koja je kompaniji u 2012, na ime subvencije za investicije, uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela, pomoć za obuku, izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja, smanjenje cene energije, subvencije odobrene po principu staro za novo, pomogla sa 1,183 milijarde dinara. Takođe, setimo se da je sa poklon investicijom od 300 miliona evra, oproštajem lokalnih taksi, poklonom u zemljištu i halama, ulaganje države Srbije u strano lice bilo skoro u visini vrednosti jednog RTB „Bora“! Spisak ulaganja države Srbije u posao sa „Fijatom“ išao je preko poklanjanja postojeće fabrike automobila procenjene na 50 miliona evra, izgradnje auto-puta od fabrike do Koridora 10, obnavljanja pruge od Kragujevca do Lapova, ulaganja u postrojenje za čišćenje otpadnih voda… Što se tiče čistih ulaganja, ona su u trenutku sklapanja posla iznosila 100 miliona evra, 50 u novcu i 50 kao državni kredit u novoj firmi.

Ostale velike investicije u Srbiji, sem pompeznih najava, gotovo da nisu ostavile traga. Setimo se „Ju-Es-Stil“ koji je, posle povlačenja Amerikanaca, za sobom ostavio tek pitanja: Da li je američka kompanija napustila Srbiju zbog ekonomske krize ili vođena drugim interesima? Koliko je Vlada Srbije otpisala dugova američkoj kompaniji u zamenu za jedan dolar? Zašto sramni kupoprodajni ugovor najveće srpske železare nikada nije dat javnosti na uvid i da li bi njegovo obnarodovanje objasnilo neočekivani odlazak prijatelja iz Amerike? Kao odgovor na ova pitanja, nametnula se činjenica da „Ju-Es-Stil“ korporacija, kao sinonim američke države i njene globalne moći, nikada i nigde nije postojala isključivo kao proizvođač čelika, već kao strateška kompanija koja radi ono što Američki kongres govori.

Obim i značaj investicija, te njihov učinak u Srbiji, i onih ruskih, i onih nemačkih , i onih američkih, govore sami za sebe. Nastupilo je vreme raspleta…