Viktor Spaski /direktor Departmana za razvoj integracija Evroazijske ekonomske komisije/ – Srbi su radna snaga za mnoge naše poslove

Razgovarao Sergej Belous

Boraveći nedavno u Beogradu, Viktor Spaski govorio je za „Pečat“ o mogućnostima koje Srbiju, kao i trenutno užarenu Ukrajinu, očekuju u Evroazijskoj uniji koja postaje sve opipljivija alternativa Evropskoj uniji

Primetno je naglo razvijanje ideje o stvaranju Evroazijske unije, koju je Vladimir Putin izneo u oktobru 2011. godine. Otkud ona uopšte potiče?

Evroazijski ekonomski projekat se pojavio pre nekih 20 godina, ali tek poslednje tri se veoma aktivno razvija, pošto je svetska ekonomska kriza pokazala neophodnost integracijskih procesa. I ta želja dolazi „i odozgo i odozdo“: politička volja rukovodilaca – u ovoj situaciji, triju država članica – da budu dostojni konkurenti na svetskom tržištu u poprilično teškoj situaciji, i želja biznisa da bude spreman za konkurisanje. A za to sve je potrebno stvoriti odgovarajuća ekonomska pravila pojedinačnog i međusobnog delovanja. Proces se aktivno razvija od 2010. godine: prvo Carinski savez, sada Jedinstveni ekonomski prostor. Težimo stvaranju Evroazijskog ekonomskog prostora. Pritom, projekat se razvija postepeno, bez ikakvih „preskakanja“: isprva se obezbeđuje sloboda premeštanja robe, dodaje se sloboda premeštanja usluga, kapitala, radne snage kako bi biznis triju zemalja na sva četiri ta pravca dobijao konkretne rezultate i bio efikasniji u poređenju s konkurentima koji su van Carinskog saveza kao jedinstvenog ekonomskog prostora. S tim što bih odmah hteo da podvučem: na samom početku smo se dogovorili da svi budu apsolutno jednaki, nezavisno od bruto domaćeg proizvoda, brojnosti stanovništva, veličine same zemlje, tj. da što Belorusija, što Kazahstan, što Rusija – imaju potpuno ravnopravne glasove pri rešavanju pitanja. Zašto? Zato što smo hteli da postignemo integraciju ne na rečima, već na delima. Voleo bih takođe da primetim da celokupna Evroazijska ekonomska komisija već radi u režimu Svetske trgovinske organizacije (STO) mada je članica STO samo Ruska Federacija, ali su se tri države dogovorile da u slučaju stupanja jedne od tri članice u STO, pravila vezana za ulazak te države automatski prelaze i na ostale učesnike.

Kakvi su rezultati te ideje?

Ako pogledamo 2012. godinu, makroekonomski pokazatelji članova Carinskog saveza (CS) i samog CS u celini mnogo su bolji, nego kod Evropske unije i SAD. Pre godinu dana bilo je doneto rešenje o uvođenju sistema prethodnog obaveštenja o prolasku kamiona iz, recimo, Evrope, na teritoriju Carinskog saveza – to je ubrzalo carinske procedure. Uzgred, u vezi s tim što su carinske granice unutar carinske teritorije bile skinute, tovari prolaze dovoljno brzo i ne treba ih registrovati na unutrašnjim granicama. Biznis iz evropskih zemalja ispoljava interes prema investicijama ne samo u Ruskoj Federaciji već i u Belorusiji i Kazahstanu. Na primer, ako evropski biznismen reši da pokrene proizvodnju zarad izvoza u Kinu, u tom slučaju mu je u interesu da otvori preduzeće na teritoriji Kazahstana. S druge strane, kad neka od zemalja Azije reši da iskoristi tržište CS i nešto šalje u Evropsku uniju – to znači da će investirati u Belorusiju. Čak i ako svetska ekonomska situacija ne dozvoljava naglo povećanje spoljnog izvoza, moći ćemo da se razvijamo na račun unutrašnjeg. Kod nas se te tendencije mogu pratiti: na primer, po rezultatima 2012. godine stope unutrašnje trgovine između članova CS bile su oko 2,5 puta više nego sa spoljnim svetom. Možda bih još mogao da obratim pažnju na to da se mi nalazimo u neprestanom dijalogu s biznis zajednicom triju zemalja, nismo gluvi prema njihovim pozicijama u vezi sa nekim pitanjima. Pre nego izdamo normativno-pravni akt, mi projekat prvo objavljujemo na našem sajtu, tako da svaki građanin Rusije, Srbije, može da iskaže svoje mišljenje. Ali, najvažnije je da mi dajemo taj projekat biznisu, a on gleda i daje ocenu: neće li taj dokument da pokvari režim rada, hoće li omogućiti veću sposobnost konkurencije; mi uzimamo u obzir njihovu poziciju i posle toga se uspostavljaju normativno-pravna akta.

A kakve su perspektive?

Najvažniji naš zadatak je da odredimo sve prepreke na putu „četiri slobode“ – premeštanje robe, usluga, kapitala, radne snage – i preduzmemo mere kako bi do prvog januara 2015, kada savezni dogovor treba da stupi na snagu, one bile uglavnom odstranjene. Ako to uradimo, znači da ćemo naglo podići konkurentnu sposobnost tog biznisa koji radi u okvirima CS. A predsednici su postavili zadatak – koji će, mislim, svakako biti ispunjen – do prvog maja 2014. godine projekat dogovora mora da bude spreman. Evroazijski ekonomski savez će biti punopravni član međunarodnog integracijskog sistema, jer će da bude subjekat međunarodnog prava i realizovaće sve što je zapisano u saveznom dogovoru. Danas ga čine tri države, Belorusija, Rusija i Kazahstan. Još dve države se izjavile želju da se pridruže – Kirgizija i Jermenija. Nisu tek tako rekli „želimo“, a mi ih sutra primili: na početku se stvara radna grupa, zatim se sprema radna karta – što treba da se radi postepeno, kako bi se odgovaralo zahtevima saveza. Najvažnije: svako ko pristupa treba u punom obimu da ratifikuje tu normativno-pravnu bazu, na kojoj mi sada osnivamo svoju delatnost.

[restrictedarea]

Kakvo je sadašnje stanje srpsko-ruskih odnosa u privrednom smislu?

Srbija ima dobre odnose s Ruskom Federacijom, i s Belorusijom, i s Kazahstanom. Postoje odgovarajuća usaglašenja o zoni slobodne trgovine sa svakim članom CS. Zato su perspektive za razvoj saradnje po svim pravcima dobre. Evo, počeo je rad na „Južnom toku“ – to znači da će ruski biznis da uloži solidne pare, oko dve milijarde dolara, u taj projekat, ali od ekspolatacije će Srbija da dobije približno dvesta miliona dolara. Investicije, kapital, radna snaga – takođe je veoma važan faktor, jer, ako tako pogledate, nivo nezaposlenosti u Evropi je visok, dok je kod nas značajno niži. I na teritoriji CS (uglavnom u Ruskoj Federaciji) radi veliki broj stručnjaka i radnika iz celog sveta. Po statistici, prošle godine su samo preko banaka ljudi preveli preko 20 milijardi dolara – to je ogromna svota… A realna svota je mnogo veća. Po mom mišljenju, sve strane su zainteresovane da se aktivno bave biznisom u Srbiji jer tradicionalno imamo dobre odnose. Imamo o čemu da govorimo.

U srpskim medijima često se čuje da Srbija, okružena zemljama NATO i EU, ne može da ostane „ostrvo“ kao Norveška ili Švajcarska, već da za nju EU nema alternativu. Da li je Srbija nekakvo „ostrvo“ u evropskom moru do kojeg se ne može doći?

Prvo, ako pogledate čak i udžbenike o ekonomskim integracijama, tamo ne piše da ostrvo ne može da učestvuje u ekonomskom integracionom ujedinjenju! Grčka je postala članica Evropske unije (1981. godine – prim. aut.) a nije imala zemljane granice s njom. Recimo, vidite šta se događa u Ruskoj Federaciji: Kalinjingrad nema granicu s RF, ali on je sastavni deo Carinskog saveza. Ko hoće da nađe razloge protiv, uvek će ih naći; a ko hoće da rešava probleme, taj će da ih reši. Mi, na primer, obezbeđujemo transport tereta na pravcu iz Kalinjingradske oblasti prema osnovnom delu RF bez ikakvih problema. A što se tiče izbora „integracija: evropska ili evroazijska“ – to je suvereno pravo svakog naroda da se opredeli gde će mu biti bolje. Hajde da proanaliziramo perspektive Srbije – podvlačim, govorimo o ekonomiji, bez politike. Kakve šanse ima Srbija u skorije vreme da poveća izvoz u Evropu? Što se tiče teritorije Carinskog saveza – persprektive su veoma velike: laka industrija, poljoprivredna proizvodnja, građevinske firme. Pogledajte samo Soči, gde rade Srbi, pogledajte kakvi grandiozni projekti postoje za rekonstrukciju Transsibirske železnice. Uz malo mašte, to nije samo železnički put: to je izgradnja gradova, benzinskih pumpi, hotela… Može da se pronađe mnogo različitih poslova za koje su Srbi kvalifikovana radna snaga. Možemo ponovo da se vratimo istoriji: svojevremeno je Sovjetski Savez imao dobar kontakt sa Jugoslavijom u oblasti energetike, uključujući i atomsku – to je bio potencijal, koji je verovatno ostao. Podvlačim, sve što se radi u okvirima našeg projekta, odgovara očekivanjima svih naroda i usmereno je isključivo na ravnopravno ekonomsko sudelovanje. Tako da tu, ukoliko postoji želja, možemo naći tačke dodira i uzajamni interes. Obim poslova je veoma velik, čak je i teško da se zamisli koliki. Da, tržište CS je manje nego evropsko: ovde 170 miliona, tamo 500… Ali u Evropi je i nezaposlenost, i unutrašnja potrošnja pada, a u Carinskom savezu veoma aktivno raste.

Postoji i zanimljiv politički momenat: ako bi Rusija i druge države Carinske unije počele da ulažu znatno veća sredstva u projekte u Srbiji, onda bi bile zainteresovanije i za stabilnost celog balkanskog regiona…

Strani ulagač, kao i svaki biznismen, zainteresovan je za postojanje predvidljivih pravila kako ne bi dolazilo ni do kakvih većih kolizija, i to doprinosi stabilizaciji. Pogledajte prostu stvar: Srbija se nalazi u Evropi; Belorusija u Evropi; RF takođe. U svakom slučaju će saradnje između EU i Evroazijskog saveza da bude. Ako te saradnje ne bude, onda ćemo mi iz evropskog dela Evroazije da kasnimo za azijskim delom. To je neophodno, ako želimo da ostanemo ozbiljni konkurenti. Osim toga, pogledajte kako protiču danas integracioni procesi: pregovori između Evrope i Amerike, Transatlantska saradnja, Transtihookeanska saradnja, ATES (Azijsko-tihookeanska ekonomska saradnja – prim. aut.) ASEAH… Svi misle o ekonomskoj integraciji kako bi uticali na razvoj nacionalnih ekonomija. I mi, izgradnjom Evroazijskog ekonomskog saveza, takođe se na to orijentišemo.

Nameće se aktuelno pitanje Ukrajine čiji premijer Azarov sada govori da je potpisivanje sporazuma odloženo na pola godine, a sa druge strane, izgleda da to nije moguće. Šta je istina?

Iskreno ću odgovoriti na vaše pitanje – bavim se tom tematikom u okviru svoje delatnosti, po dužnosti, i mogu da kažem da nisam video nijedan ekonomsko-analitički materijal, napisan u Evropi, u Ukrajini, u Ruskoj Federaciji, u Belorusiji, koji bi ukazivao na ekonomsku korist koju bi Ukrajina imala od pridruživanja EU. Svi proračuni, uključujući i one koje su izradili vodeći stručnjaci Akademije nauka Ukrajine, govore o tome da je ekonomska budućnost moguća samo u saradnji sa Carinskim savezom. Smatram da je upravo ta komponenta uticala na ovu odluku rukovodstva Ukrajine, jer ono je sve do juče proklamovalo evrointegraciju. Došli su ljudi iz poslovnih krugova, došli su sindikati, i pitali: „Dobro, mi idemo u Evropu, a radna mesta?“ Jer, počeo bi značajan pad u svim oblastima saradnje sa Carinskim savezom – aerokosmički kompleks, brodogradnja, mašinstvo, industrija vozila, agroindustrijski kompleks. Zašto? Ako pogledamo prošlogodišnje cifre, na teritoriju CS iz Ukrajine stiže gotovih proizvoda u vrednosti od oko 13,5 milijardi dolara, a u celu Evropu – 3,2 milijarde dolara. Eto, to je sadašnje stanje. Evropa kaže: „Otvorićemo tržište, ali otvorite tržište i vi“. To znači, čak i ako pretpostavimo da ukrajinski biznismeni uspeju da udvostruče izvoz gotovih proizvoda u EU, neka to bude i sedam milijardi dolara, to ipak nije isto što i saradnja sa CS, gde će ukrajinski izvoz početi da opada. Jer, ako postane pridruženi član EU i potpiše odgovarajući sporazum, Ukrajina će početi da živi po direktivama iz Brisela – tamo je 28 članova, zatim sama Evropska komisija, i najzad Ukrajina, a rešenja se donose većinom glasova. Što se tiče evroazijskih integracija, kao što sam već rekao, kod nas vlada potpuna ravnopravnost na svim nivoima i poštuje se mišljenje svakog člana. Ako bi Ukrajina delovala u okvirima Carinskog saveza, njeni interesi bi se uvažavali i odluke bi se donosile na sasvim drugačiji način. Verovatno su svi ovi argumenti doprli do rukovodstva i doneta je odluka da se potpisivanje sporazuma odloži. Najzad, Rusija ne vrši pritisak; ona, a naročito predstavnici Belorusije i Kazahstana, samo se trude da predstave savršeno objektivnu sliku. Argumenti govore da se Ukrajini više isplate integracioni procesi u evroazijskom smeru, ali odluka je na narodu Ukrajine i na predstavnicima ukrajinskog biznisa. Pogledajte još jedan sličan proces – trebalo je da Jermenija u Vilnjusu parafira status pridruženog člana i zonu slobodne trgovine sa EU, ali su razmislili i došli do zaključka da se njihovi ekonomski interesi nalaze u evroazijskom prostoru. I doneli su odluku da stupe u Carinski savez, a Ukrajina, međutim, takvu odluku nije donela. Jermenija je preduzela odgovarajuće korake i sada je po odluci Evroazijske ekonomske komisije formirana radna grupa – tri države i Jermenija. Ako pristupiš EU u svojstvu pridruženog člana, onda su sve direktive EU punovažne u odnosu na tebe – a ti nemaš nikakvo pravo glasa. S moje tačke gledišta, tamo je saradnja asimetrična, a što se tiče saradnje s nama, sa Carinskim savezom, ona je potpuno simetrična – poštuju se interesi svih zajedno i svakog pojedinačno.

Nagađa se šta je Putin predložio Janukoviču da bi ovaj zaustavio proces potpisivanja sporazuma o pridruživanju EU: kredite, niže cene gasa, razvoj naprednih tehnologija. Koliko je informacija o tim ruskim „ustpucima“ tačna?

Hajde da napravimo jasnu razliku: rusko-ukrajinski odnosi su jedno, a odnosi Ukrajina – Carinski savez su malo drugačiji. Kao prvo, to što Ruska Federacija odluči, to je njeno suvereno pravo, ali ona ne donosi odluke nauštrb Carinskog saveza. Kao drugo, što se tiče informacije za koju pitate – da, teška je situacija u Ukrajini i na planu platežnog bilansa. Bili su im neophodni krediti. Međunarodni monetarni fond kredite nije dao, nije ih dala ni Evropa, a Ruska Federacija, po mojim saznanjima, dala je 750 miliona. Susedne smo zemlje, i došli smo do zaključka da im moramo pomoći. Do takvog zaključka su došli i poslovni krugovi, i pri tome su uzeli u obzir i mišljenje rukovodstva Ruske Federacije. Pomenuli ste cene gasa. Postoji li ugovor? Već dugo radim u oblasti međudržavnih ekonomskih odnosa. Ako ugovor postoji, on se mora poštovati. A Ukrajina to nije učinila. Velika su dugovanja i ruski „Gazprom“ je razmatrao kako da odobri odlaganje. Eto, sada je toplo, a sutra će biti hladno. A u podzemnim skladištima u Ukrajini nema gasa. Ukrajina je rekla: „Nemamo novca, nećemo da platimo!“ A šta to znači – ostaviti Evropu bez toplote i bez gasa? S moje tačke gledišta, doneta je odluka bez presedana: „Gazprom“ je rekao – da bi oni mogli da snabdevaju gasom Evropu, mi smo prinuđeni da snizimo cene sa 400 na 260 dolara za hiljadu kubika. To znači da su građani Rusije, praktično, pružili Ukrajini pomoć od 600 miliona dolara. Naravno, za Evropu je to dobro. Za građane Rusije, međutim, i nije tako dobro. A evo zašto – tih 600 miliona dolara mogao je „Gazprom“ da uloži u gasifikaciju onih oblasti u kojima kod nas, u Ruskoj Federaciji, još nema dovoda gasa, na primer, u nekim selima. Međutim, doneta je odluka zasnovana upravo na zajedničkim interesima i Ukrajine i Evrope. Rekao bih da je tu pristup Carinskog saveza i Ruske Federacije poslovanju – vrlo korektan i ljudski, usmeren na to da se pitanja u Evropi rešavaju potpuno civilizovanim metodama. Mi polazimo od toga da su Rusija, Belorusija i Ukrajina susedne zemlje; što se bolje živi u Ukrajini, i nama je bolje. Mi smo zainteresovani za to da u Ukrajini sve bude u redu: tamo imamo rođake, putujemo tamo na odmor. Posmatrali smo kako se razvijaju privrede Belorusije, Rusije i Kazahstana. Ako uzmemo 1991. godinu za jedinicu (1), po bruto domaćem proizvodu Belorusija i Kazahstan su već dva puta nadmašili taj nivo. A u Ukrajini je samo 0,75 u odnosu na taj nivo. U Rusiji je porast ostvaren, mada ne tako izrazito kao u Belorusiji, jer Rusija je veća i teže je postići porast. Međutim, u Rusiji je ostvareno 1,25 a u Ukrajini je pad. Ima razlike! To je zato što je zajedno – uvek lakše!

Šta mislite o razvoju odnosa sa EU?

Sarađivaćemo sa Evropom, ali na ravnopravnim osnovama. U odnosu između pojedinačne države i EU, ravnopravnosti ne može biti: 28 prema jedan. Ali, kad je pitanju EU i Carinski savez – to je već nešto drugo. Uslovi će biti, po mom mišljenju, najpravedniji, drugačije i ne može biti. I zato će se saradnja sa Evropom i dalje razvijati i Ukrajina će sarađivati i sa Evropom i sa nama. Isto je i za Srbiju. To su apsolutno objektivne zakonitosti – saradnju treba razvijati, ali tako da se, u prvom redu, ne naudi sebi.

[/restrictedarea]