Ruska darežljivost i evropska paranoja

Piše Sergej Belous

Sve vidniji pritisak Zapada, prvenstveno SAD, na ukrajinske vlasti, Moskva prati merama izdašne pomoći Kijevu, ali rusofobija u ovoj državi se ne smiruje

Prošlonedeljnu posetu Viktorije Nuland, pomoćnice državnog sekretara SAD, Ukrajinci će dugo pamtiti kao primer sprovođenja stare rimske formule vladanja narodom – „hleba i igara“. Američka činovnica je na kijevskom Majdanu bukvalno hranila zemičkama kako demonstrante, tako i policiju – mada su tu „dobru nameru“ mnogi videli kao uvredljiv gest nekoga ko se smatra superiornim.

Međutim, naredni taktički korak gđe Nuland, daleko ozbiljniji, primetno je uticao na situaciju u državi i proizveo je novu, nimalo beznačajnu predstavu: „okrugli sto“ za kojim su se našli vlast, opozicija, čak i sveštenstvo, radi uspostavljanja dijaloga. Tome je prethodio lični susret Viktorije Nuland s najkrupnijim oligarhom u državi i sponzorom vladajuće Partije regiona, Rinatom Ahmetovim. Uskoro potom u štampu su procurili neki detalji razgovora: Nuland je zapretila uvođenjem sankcija od strane SAD i EU protiv vodećih političara i tajkuna iz okruženja predsednika Janukoviča u slučaju nasilnog rasterivanja učesnika „Evromajdana“ i to nezavisno od direktnog učešća!

 

[restrictedarea]

AMERIČKI „INTERES“ Ahmetov – vlasnik mnogobrojnih kompanija u inostranstvu, čovek čije se bogatstvo procenjuje na 15,4 milijarde dolara – odmah potom je dao zvanično saopštenje (što on inače veoma retko čini) u kome je preporučio da „političari, vlast, opozicija, moralni lideri države treba da sednu za pregovarački sto“. Naravno, lideri „Evromajdana“ su, ne časeći ni časa, promenili stav i pristali da učestvuju u „okruglom stolu“.

Smatra se da Ahmetov kontroliše 55 poslanika frakcije Partije regiona, a milioner Kljujev, inače sekretar Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine, ima uticaja na ostale njene poslanike. Verovatno se zato posle nekoliko dana (17. decembra) pojavila vest o spremnosti predsednika vlade Mikole Azarova da inicira kadrovska premeštanja krajem januara 2014. U takvom duhu zvučale su i reči narodne poslanice Ane German o tome da će poslanička grupa partije na vlasti zatražiti od premijera rekonstrukciju vlade, što je u suštini kompromis u skladu sa zahtevima revolucionara iz opozicije o potpunoj ostavci postojeće vlade.

Brigu Bele kuće za situaciju u Kijevu objasnio je potpredsednik SAD Džo Bajden 13. decembra, rečima da prisustvo „demokratske Ukrajine“ u Evropi odgovara „nacionalnim interesima SAD“. Logičan produžetak takve politike bio je dolazak u Kijev 15. decembra i aktivno učešće u „Evromajdanu“ dva poznata američka senatora – republikanca Džona Mekejna i demokrate Krisa Marfija.

Ovaj drugi, predsednik Komiteta za međunarodne veze Potkomiteta za evropske poslove, izgovorio je Srbima dobro poznate reči: „U istoriji svakog naroda postoje trenuci kada se mora napraviti izbor… Izbor između prošlosti i budućnosti… Budućnost Ukrajine je sa Evropom i SAD to podržavaju!“ A heroj Vijetnamskog rata Mekejn, čije su posete državama sa unutrašnjim konfliktima već postale „loš znak“ (Libija i Sirija ga neće zaboraviti!) vatreno je ubeđivao ljude na mitingu: „Amerika je sa vama!“ Kao odgovor na te reči, narod na trgu mu je radosno skandirao: „Hvala, SAD!“ Senatori su svoje obećanje održali – u Kongresu SAD već je gotov projekat rezolucije o sankcijama (uključujući zabranu putovanja u SAD i zamrzavanje računa) protiv predstavnika ukrajinske vlasti odgovornih za primenu sile protiv demonstranata.

 

ŠTO GORE – TO BOLJE Kako smo i najavili u prethodnim brojevima „Pečata“, Rusija je, prema rezultatima moskovskog susreta predsednika Viktora Janukoviča i Vladimira Putina 17. decembra, odobrila Ukrajini kredit od 15 milijardi američkih dolara (za kupovinu takozvanih evroobveznica – vrednosnih papira EU) obaranje cene gasa sa preko 400 dolara na 268,5 dolara po hiljadu kubika, takođe obećala je investicije u ukrajinsku privredu: avio-industriju, brodogradnju, kosmičku i vojnu industriju. Pritom je Putin, ciljajući MMF, naglasio da „ovo nije povezano ni sa kakvim uslovima: ni sa povećanjem, ni sa smanjenjem, ni sa zamrzavanjem socijalnog standarda, penzija ili plata“, čak ni sa Carinskim savezom, koji, kaže, uopšte nije bio tema razgovora. Zahvaljujući novoj ceni gasa, Ukrajina uštedeti više od tri i po milijarde dolara godišnje.

Ipak, ni opozicija, ni liberalni masovni mediji u Ukrajini, ni EU, nisu zadovoljni darežljivošću Rusije – verovatno zbog paranoje ili rusofobije. Evo jednog rečitog primera: voditelj prozapadnog „Kanala 5“, pošto je tokom emisije uživo dobio vest da se unosnost ukrajinskih evroobveznica iznenada snizila, zlurado je prokomentarisao: „Izdogovarali su se!“ Zapravo, posle potpisivanja paketa dokumenata sa Rusijom, unosnost ukrajinskih evroobveznica u roku od sat vremena opala je skoro dva puta – sa 14,33 na 7,93 odsto, što samo znači da se rizik defolta u Ukrajini smanjio, a biznis krediti su pojeftinili. Ali, izgleda da se oni rukovode principom Lenjina, čiji su spomenik srušili aktivisti „Evromajdana“ – „Što gore – to bolje!“

[/restrictedarea]